Fizička kultura predstavlja sistmatsko vežbanje sa ciljem odražavanja zdravlja, negovanjem zdravog optimizma, razvijanje životnih radosti, ispoljavanja stvaralačkih ambicija i estetskog doživljavanja. Fizička kultura sa svojim sociološkim i vrednosnim odredbama, u svojim najbitnijim određenjima obuhvata gotovo sva njena područja, a tu se pre svega misli na oblast sporta, dalje na područje rekreacije i na sam prostor fizičkog, odnosno telesnog vaspitanja.
U odnosu na fizičku kulturu treba pre svega konstatovati da je njen osnovni cilj u prvom redu i pre svega podizanje zdravlja ljudi, razvijanje radnih i opšte-životnih sposobnosti, pružanje stvaralačkih zadovoljstava i društveno-vaspitno učenje. Ove tendencije moraju bitu uvek u prvom planu i oni predstavljaju fundament fizičke kulture. Mala (nepresudna) odstupanja mogu se u osnovi tolerisati samo u cilju korišćenja povoljnih stimulacija pojedinaca i grupa, korišćenja povoljnih uslova pri izboru i u primeni sredstava i metoda koji su pristupačniji pojedinim kategorijama građana.
Fizička kultura je svestrano telesno vežbanje u granicama i obimu koji odgovara mnogobrojnim potrebama širokih masa bez obzira na njihovu nacionalnu, versku, političku, polonu, starosnu i seksualnu orentaciju, na nju treba gledati prevenstveno kroz svestarni sadržaj, a cilj i nameru obezbediti i održati što racionalniju fizičku kondiciju i manipulativne sposobnosti potrebne za život i rad ljudi.
S obzirom na specifičnost i samostalnost fizičkoj kulturi treba priznati i specifične metode, specifične forme rada, specifične organizacione mere, obezbediti odgovarajuće savremene uslove rada a naručito pružiti punu materijlnu i moralnu podršku.
Kao što sam malo pre napomenu sport je deo fizičke kulture koji u suštini danas predstavlja i najdominantniju oblast kada govorimo o masovnosti i o profitabilnosti. Po svojoj definicii "di sport" označava igru, zabavu, razonodu, međutim u savremenoj terminologii danas sport je ekvivalent na bizinis, profit (napomena zadnji transfer Fernanda Toresa na Enfildu), u ovom slučaju imamo i reakciju Predsednika UEFE o visini samog tranasfera, u suštini ovo je najsvežiji primer koji potiskuje sve definicije o pojavi sporta kao igre i zabave, a i same činjenice su više na strani sporta kao profitabilnog i prestižnog biznisa.
Kod sporta hteli to priznati ili ne, osnovni cilj je neposredna lična afirmacija pojedinaca ili grupa, profit, biznis, rekord, podeda, vrhunski rezultat i lični prestiž u društvu. Kolko god se trudili i imamo želju da sportske pobede uklopimo u telesno vaspitne tenedencije, trebamo biti svesni i imati na umu da je ipak sport danas među prvim u obastima koje imaju veliki profit, i da je rezultat imperativ tog profita (pobeda znači rezultat, rezultat znači plasman a plasman znači profit), on je sve, i pokraj toga moramo biti svesni da različiti ciljevi neminovno traže i različite puteve ostvarivanja, pa prema tome i obezbeđuju i bitno različite rezultate.
Mogućnost da se analogijom i komparativnim putem, teoriski i kritički, obradi i sam prostor sporta, sa svojim specifičnostima i raznovrsnostima društvenog ispoljavanja, onako kako se njegov sadržaj reflektuje u savremenoj društvenoj realnosti, moramo se opredeliti velikom brzinom o pitanjima povezanosti sporta i fizičke kulture.
