_Nemoral_u_sportu.jpg "Nemoral u sportu")
Pitanje (ne) morala u nasim društvima u odnosu na sport postalo je dežurna tema koja se neprestano provlači u sportskim krugovima, među sportskim radnicima, u sportskim novinama, na televiziji. postaje predmet rasprave na raznim simpozijumima, konferencijama, tribinama itd.
Otkud toliki interes za ovu temu?
Zbog čega toliko priče o moralu?
Radi se, ustvari, o tome da ova tema pruža mogućnost da se bude "kritičan" a da se istovremeno, ne kaže ništa što obavezuje, što dovodi u pitanje uspostavljeni poredak društevnih odnosa. Ona je jedna od lažnih isforsiranih tema kojom treba pokazati pozornost vladajuće strukture, njeno nemirenje sa postojećim stanjem, traganje za načinima da se ono prevaziđe. Umesto konkretnih akcija kojima će se saseći koreni korupcije, samovolje, otimačine, nameštanja i lažiranja, odlazi se u sferu moralisanja da bi se donosili sterilni zaključci koji nikoga ne obavezuju.
Konkretni cilj nametanja ovog pitanja javnosti je razbijanje istinske kritičke svesti čoveka, odvalačenje njegove pažnje od stvarnih društvenih problema, od pravih vinovnika postojećeg stanja u kome su se našla društva sa ovih prostora. Praktične poseldice takve manipulacije sa mišlju čoveka su da je, na kraju ne tapetu sam čovek. Iza svakog društvenog problema skriva se njegova "sebična priroda" njegova "lenjost", "pokvarenost". Izvor svih ljudskih zla postaje "nevaljalstvo" čoveka.
Kako stoje stvari u sportu?
Posle svega što se godinama dešava, govori o sportu u svetlu "socijalističkog morala" zvuči kao neuspela šala. U sportu je zvladao takav primitivan prakticizam, takva otimačka logika, da je čovek sveden na sredstvo za ostvarivanje zarade i sticanje političih poena. U modernom sportu je postalo moralno bukvalno sve ono što vodi ka pobedi.
Sport je postao arena u kome će se sportisti boriti između sebe u skladu sa jednim zakonom -zakonu jačeg. Sve je podređeno političkoj samovolji i profitima. Danas je i sam sport na međunarodnom planu postao ne mesto gde se promovišu nacionalne i kulturne vrednosti, već mesto na kome se grčevito bori za postizanje što boljeg rezultata, koji vodi ka velikom finansiskom plenu.
Od sporta se očekuje da učini ono što nije sposobna da učini valdajuća stuktura. Razne akcije koje se preduzimaju u sportu nisu dovele do toga da se uspostave odnosi u sportu, niti da se do kraja utvrdi pravo stanje stvari, a kamoli da se inicira politička ili krivična odgovornost svih onoh koji su naneli štetu sportu.
Upravo, te činjenice su međutim, otkrile organsku povezanost politike i sporta, način struktuiranja uprava klubova, političke bariere koje se uzdižu u njihovoj poleđini. Postalo je očigledno da su klubovi sredstvo kojim se manipuliše ljudima i njihovom svešću. Klubovi su postali legia local-šovinističke i nacionalističke histerije vešto upravljani od onih koji od mlađe strukture ljudi žele da stvore partiski megafon, svoju struktura oko izbornih manipulacija itd.
Sa takvom obezbeđenom poleđinom, profesionalni (kapitalistički) sport ja sve manje pod društvenom kontrolom, on sve više postaje oblast u kojoj se sve veća finansiska sredstva velikih moćnika koji upravljaju velikim privatnim preduzećim i koji žele pokazati svoju moć javnosti preko finansiranja velikih sportskih klubova, a pri tome stvaraju mit o sebi i svom biznisu sirom sveta.
Moramo se ponovo kratko upitati šta je sa fer-pjelom, tim zvaničnim moralom modernog sporta, na kome se toliko insistira. a u stvari fer-plej nije ništa drugo nego civilizaciska forma borbe ljudi za mesto pod suncem, ispunjenje konsenzusa neophodnog da bi uspostavljeni odnosi (konkurencije t.j. egzistencionalnog obračuna između privatnih subjekata) mogli da se odvijaju.
