Dogmatizam i fanatizam se mogu izbeći ako naša moralna gledišta zasnujemo na rezonovanju i tako ohrabrimo njihovo kritičko ispitivanje. Ali kako da razlikujemo ubedljivo moralno rezonovanje od onog slabog, ili netačnog moralnog rezonovanja. Filozofi i etičari se ne slažu oko toga koja teorija moralnog rezonovanja je tačna, niti oko toga da li su teorije moralnog rezonovanja uopšte neutralne, ili su i oni sami po sebe deo supstantivnog koda etike.
Neki filofozi ozbiljno sumnjaju u objektivnost moralnih sudova, mada ne na tako jednostavan način. Možda najbolji način da ustanovimo da li moralni sudovi mogu biti racionalno procenjeni je da ispitamo moralna pitanja u detalje. A to je veoma važno urediti na podračju sporta kao veoma bitan opšte svesni fenomen svakog društva. U najmanju ruku, nije izvesno da li neko može vrednovati moralne argumente sa onom precuznošću koje su svojstvene matematici.
To ne znači da i u sportu i aktivnostima povezanih sporta ne možemo da prepoznamo razliku između dobro potkrepljenih i loše potkrepljenih stanovišta. Kao što je rekao Aristotel, mi bismo morali "da tražimo preciznost u svakoj klasi i stvari samo do onog stepena do kojeg priroda predmeta to dozvoljava, očigledno je jednako glupo prihvatiti verovatnoću matematičara kao i tražiti od retoričara naučne dokaze".
Iako je dobro moralno rezonovanje nesporno, sledeća tri kruterijuma ukratko pokazaće se kao naročito korisnim.
Prvo, moralno rezonovanje mora da bude nepistrasno. Na primer "kada se procenuje moralni problem, ne pitamo šta tu ima za mene"?
Drugo, pozicije koje se zauzimaju moraju biti sistematski dosledne. Na primer ako neko misli da je pogrešno napasti drugu osobu to je opravdano, ali da je dopušteno da u profesoinalnim sprtovima (rukomet, hokej, ragbi, boks, itd.) igrač napadne drugog igrača u toku igre, njegova pozicija je nedosledna.
Treće, principi koje se koriste pri donošenju moralnih odluka moraju da odgovaraju refleksivnim sudovima o jasnim moralnim primerima, a pri tome da ako se veruje da je dopušteno da u određenim sportovima da se preda pogrešna tabela bodova (golf, kriket, tenis, ping-pong) koju se održavaju turnirski samo za da bi se neko okoristio, i stoga u suštini pobedio pomoću laži, to bi normalno bila osnova za odbacivanje, ili makar presipitivanje, tog principa pre svega.
Zato je važno razgovarati o moralnim pitanjama u sportu. Diskusija će zahtevati da nosimo i moralne sudove o spornim slučajevima, otuda je ona značajna kao mogućnost opravdavanja moralnog suda. Biće to izazov da razvijamo gledišta koja možemo nepistrasno potvrditi, koja su u skladu sa našim gledištima u sličnim oblastima i koja se oslanjaju na načela čije će posledice biti prihvatljive. Zato je bitno početi sa ispitivanjem fundamentalnih problema, a to je značaja koje se pridaje sportskom takmičenju i pobedi.
