_istorija-antickih-olimpijskih-igara.jpg "Istorija antičkih Olimpijskih igara")
Na teritoriji antičke Grčke organizovale su se razne verske svečanosti, koje su sadržavale i određene elemente nadmetanja. Prvi oblici igara održavali su se u slavu pokojnika, kao oblik kultnog izraza. U kasnijem periodu ovakvi kultni obredi sreću se na velikim narodnim praznicima. Za vreme svetkovina u čast boga Dionisa organizovana su atletska takmičenja u trčanju, a na svečanostima u čast boga Zevsa vojničke igre.
Nadmetanja na ovim svečanostima nisu bila samo iz oblasti sporta. Pored religioznih obreda i verskih služenja, održavala su se takmičenja u pesništvu, muzici, kao i drugim umetnostima. Vremenom ova nadmetanja postaju velike takmičarske manifestacije prerastajući u panhelenske praznike, na kojima se pokazivano jedinstvo, napredak i moć grčkog sveta. Svečane igre održavale su se najpre svake godine, pa zatim svake druge, pa treće, četvrte ili pete, u različitim mestima Grčke. Najslavnije i najpoznatije među njima bile su igre u Olimpiji (antičke Olimpijske igre).
Olimpijske igre su održavane u Elidi, jednoj od mnogobrojnih grčkih država na zapadnoj obali poluostrva Peloponez u Olimpiji. Na brežuljku Altis ispod brda Kronos nalazilo se svetilište gde su podizani hramovi. Oko svetilišta građeni su objekti u kojima su se održavala takmičenja na Olimpijskim igrama. Ne postoje podaci o tačnom vremenu održavnja prvih igara u Olimpiji. U literaturi piše da su prve igre održane 884. godine pre nove ere, međutim preovladava mišljenje da su održane 776. godine pre nove ere, od kada postoje zabeleženi podaci o pobednicima na ovom takmičenjima.
Legende o nastanku Olimpijskih igara:
Prva legenda, koja je najstarija, kaže da je Olimpijske igre osnovao bog Zevs, proslavljajući svoju pobedu nad ocem Kronosom. Prema ovoj legendi Kronos, najmlađi sin Geje i Urana, zbacio je sa prestola svoga oca i sa suprugom Reom zavladao svetom. Da ga njegovi sinovi ne bi zbacili sa prestola kao što je on svoga oce, Kronos je odlučio da ih nakon njihovog rođenja proždere. Tako je učinio sa sinovima Posejdonom i Hadom, međutim kada se rodio Zevs, Rea je Kronosu umesto Zevsa podmetnula kamen koji je uvila u pelene, a Zevsa je sklonila na ostrvo krit. Kada je Zevs odrastao zatražio je od Matisa da mu pomogne da sa prestola zbaci svoga oca. On mu je dao napitak za Kronosa koji ga je popio i iz utrobe izbacio svoja dva ranije progutana sina. Zevs je zatim sa svojim sestrama, Herom, Hestijom i Demetrom i braćom Posejdonom i Hadom nakon desetogodišnje borbe zbacio Kronosa sa vlasti i u ime toga osnovao Olimpijske igre.
Druga legenda, govori da je Herkules, sin boga Zevsa i Alkmene osnivač Olimpijskih igara. Prema ovoj legendi Hera, Zevsova starija sestra i žena, bila je ljubomorna na smrtnicu Alkmenu, pa je pomutila um Herkulesu koji je ubio svoju decu. Da bi okajao ovaj greh, Herkules je morao da služi Euristeju, sve dok ne izvrši dvanaest zadataka (negde piše i devet). Svi ovi zadaci su bili veoma teški i opasni po život Herkulesa. Jedan od zadataka bio je i čišćenje Augijevih štala (Augije je kralj Elide). Augije nije verovao da Herkules može da ispuni ovaj zadatak, pa je obećao da će mu ako uspešno obavi zadatak pokloniti trista volova. Herkules je uspeo da izvrši ovaj zadatak tako što je srušio deo zida u blizini reke Alfej i skrenuo njen tok ka štalama. Međutim Augije i Euristej nisu hteli da priznaju Herkulesu da je obavio ovaj zadatak. Herkules, je zatim ispunio ostale zadatke i vratio se da ubije Augijusa i Euristeja, osvojio je državu Elidu i u Olimpiji osnovao igre u čast boga Zevsa.
Treća legenda, govori da je Pelops osnivač Olimpijskih igara. Prema njoj pelops je u znak zahvalnosti bogovima izgradio svetilište u Olimpiji i organizovao svečane igre. Prema legendi Ainomaosu, kralju Pize, proročanstvo je predskazalo da će umreti onoga dana kada se njegova ćerka Hipodameja uda. Zbog toga je svakog mladića koji je želeo da oženi njegovu ćerku izazivao na trku bojnim kočijama i tek ako ga pobedi može da oženi Hipodameju. Služeći se lukavstvom Ainomaos je puštao prosioce ispred sebe, a onda ih sustizao i ubijao sa leđa. Međutim Pelops je uz pomoć bogova saznao za nameru Ainomaosa i služeći se lukavstvom pobedio, a Ainomaos je pogunuo pod točkovima kočija. Tako je Pelops oženio Hipodameju i zavladao Pizom.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Četvrta legenda, ova legenda je najpoznatija i sa najvećom realnom osnovom. Po njoj su Olimpijske igre nastale na osnovu proročanstva u Delfima, saopštenom Ifitosu, kralju Elide. Ifitos je po legendi tražio odgovor na pitanje: ,,Šta je potrebno da učini kako bi prestali ratovi, glad beda, bolesti, nesreće?". Bog Apolon koji je po predanju kazivao volju bogova, rekao mu je da on i ostali Grci osnuju Olimpijske igre. Kralj Ifitos je doneo odluku da se svečane igre održavaju svake četvrte godine, a četvorogodišnji period nazvao ,,olimpijada".
Ljudi danas često greše pa svečanost Olimpijskih igara nazivaju olimpijadom. Prva olimpijada je period između 776. g. pne do 772. g. pne. Olimpijada je dobijala ime po pobedniku Olimpijskih igara, međutim ovaj običaj se zadržao samo do trinaestih Olimpijskih igara u vreme kada je jedna disciplina bila trčanje na jedan stadion (192,27 m). Program takmičenja i broj igara na Olimpijskim igrama se sa godinama menjao tako da je od 776. do 472. godine p. n. e. od jednog pa do pet dana. Organizacija igara započinjala je godinu dana pre otvaranja kada su birani Helanodici. Helanodici su bili organizatori i sudije Olimpijskih igara. Oni su slali Spondofore, posebne glasnike Elide u sve Grkče gradove da razglase početak olimpijske godine i objave sveti mir.
Sveti mir je bio ugovor tri grčka kralja u kome je stojalo da se u periodu od mesec, a kasnije tri meseca oko igara teritorija Olimpije proglašava svetom i da su na njoj zabranjeni bilo kakvi ratovi, unošenje oružja i slično. Ko bi prekršio ovaj zakon novčano je kažnjavan. Pravila Olimpijskih igara su bila jako stroga i na igrama je mogao učestvovati svaki slobodno rođeni Grk, koji je prethodno vežbao 10 meseci i nije počinio neko loše delo (svetogrđe, krađa, prekršio sveti mir...). Žene nisu imale pravo prisustvovanja na Olimpijskim igrama, čak ni kao gledaoci. Jedini izuzetak je bila sveštenici hrama boginje Demetre, koja je imala svoje počasno mesto na stadionu.
Počev od 472. godine pre nove ere program takmičenja trajao je pet dana. Prvi dan izvođena je ceremonija otvaranja. Zvanični deo je počinjao prijavljivanjem, nakon toga je svečana povorka sačinjena od sportista i helanodika prolazila ulicama Elide do hrama boga Zevsa, gde su sveštenici prinosili žrtvu. Nakon toga su sportisti kockom izvlačili raspored takmičenja. Potom je povorka išla do kipa boga Zevsa Horkiosa, gde su sportisti i helanodici polagali zakletvu da će se časno boriti odnosno suditi. Na kraju ceremonije povorka je ulazila na stadion i glasonoše su objavljivale da su igre otvorene.
Drugi dan igara je počinjao od ranog jutra kada su trube označavale početak. Drugog dana organizovana su takmičenja dečaka u trčanju, rvanju i pesničenju. Treći dan organizovana su takmičenja odraslih u trčanju, rvanju, pesničenju i pankrationu, kao i takmičenje dečaka u štafetnom trčanju. Trećeg dana se okupljala svečana povorka koja je išla do oltara boga Zevsa gde su sveštenici prinosili žrtvu od sto volova.
Četvrti dan je bio najvažniji dan na igrama. Četvrtog dana su se organizovala konjička takmičenja pre podne, a takmičenje u petoboju posle podne. Peti dan je bio poslednji i nije bio takmičarski. Petog dana su proglašavani pobednici i dodeljivane su im nagrade. Pobednici na Olimpijskim takmičenjima dobijali su ime Olimpionik koje su trajno zadržavali i venac od maslinovih granlčica koji im je stavljan na glavu.
Nakon makedonskih osvajanja Grčke i dolaska kralja Filipa II i njegovog sina Aleksandra Makedonskog svetilištu u Olimpiji i Olimpijskim igrama posvećivala se velika pažnja. Međutim, nakon smrti Aleksandra makedonskog 323. godine p.n.e. počeo je malo po malo da opada drevni sjaj Olimpije, a sa njom i institucija Olimpijskih igara. Nakon osvajanja Olimpije od strane Rima u drugom veku pre nove ere igre su sve više gubile svoj sjaj, na njima su mogli da se takmiče sportisti svih kolonija Rimskog carstva. Učestvovanje je dozvoljeno ženama, pa čak i robovima. Poslednje drevne Olimpijske igre održane su 393. godine jer je Teodosije i već 394. godine dekretom ukinuo mnogoboštvo, a sa tim i sve oko Olimpijskih igara. Tako je prekinta duga tradicija održavanja igara u Olimpiji od čak 1.169 godina za koje vreme su igre održane 293 puta.
Literatura:
Dr Ilić, S. (2006). Istorija fizičke kulture. Beograd, D.T.A. TRADE
Jovanović, B. (1954). Časopis fizička kultura, prilog dvobroju br. 3-4. Olimpijske igre. Beograd.
