SPORTSKI AFORIZMI

Rekord je čudesna apstrakcija koja dopušta takmičarima da se nadmeću sa suparnicima na samoj stazi (takmičenju), ali i sa onima koji su u prostoru i vremenu bili daleko od njih. 

Postoji značajna razlika između drevnih, modernih i postmodernih koncepata sporta, a između prošlosti i sadašnjosti postoji kontinuitet i diskontinuitet, tako da prilikom upoređivanja prošlosti i sadašnjosti treba biti veoma obazriv. 

Jedan od razloga zašto je današnji sport takav, kakav jeste je i to što su njegove nagrade, za razliku od nagrada koje donose druge javne aktivnosti, veoma vidljive i opipljive. 

Prema svim pokazateljima, profesionalni sport je nasilno i opasno radno mesto, prožeto sopstvenim, jedinstvenim oblicima "industrijskih bolesti". 

Sport je prevelika igra da bi bio biznis, ali i preveliki biznis da bi bio igra. 

Jedine granice koje imamo u životu, jesu one koe sami sebi nametnemo. 

Tvoje vreme je ograničeno, nemoj ga trošiti živeći nečiji život. Nemoj da dopustiš da te zarobi dogma - živeti kako drugi misle. Nemoj dozvoliti da buka tuđih mišljenja utiša tvoj unutrašnji glas. I najvažnije, imaj hrabrosti da pratiš svoje srce i intuiciju. Oni nekako već znaju šta zaista želiš da postaneš. 

Ako neko hoće da dugo i zdravo živi, mora da shvati da je sport najveća prečica ka tom cilju.  

Pravo nadmetanje odvija se uvek između onoga što ste uradili i onoga što ste sposobni da uradite. 

Najvažnije merilo kvaliteta moje igre bilo je koliko sam podstakao svoje saigrače da igraju. 

Perfekcionizam koji je postignut u sportu, najčešće nema široku primenu ni u njemu samom, a još manje u drugim oblastima života. 

Sportisti često zaboravljaju da su za okolinu mnogo značajniji utisci koje vrhunski sportisti ostavljaju izvan svojih borilišta. 

Konačni cilj postignuća u sportu, kao i u životu, nije postignuti rezultat. Krajnji cilj je stizanje do smislenosti, koja se očituje u procesu, u stvaralaštvu, u povratku iz slobodnog vremena u radno (stvaralačko) vreme. To je onaj visoki stepen postignuća u sportu, kada stvaralaštvo postaje samodelatnost, postaje istinsko ljudsko događanje, postaje revolucija. 

Ako si sportista, sportski funkcioner, trener, ako si ušao na bilo koji način, u veliku porodicu sportista, zastani bar ponekad, na tom putu. Zastani i upitaj se znaš li šta hoćeš?

Bilo kakvo vežbanje, po naporu i opterećenju, ne bi smelo da predstavlja prepreku ako vodi savladavanju dva osnovna i jedina protivnika: prostor i vreme. Onaj ko ih u sportskom takmičenju "ukroti" biće često na pravom mestu i u pravo vreme, a to znači da će moći efektivno i racionalno da ispolji svoju motoriku, svoju tehniku. 

Što više vežbam, to sam srećnije ruke.

Za pravog šampiona neuspeh je samo pauza i kratko odlaganje uspeha koji će sigurno doći na putu ka zacrtanim ciljevima.

Morate da verujete u sebe kad niko drugi to ne radi. Tako se postaje pobednik.

Talenat je često kao nenaštimovani instrument, a trener kao štimer i dirigent. U oba slučaja ono odlučujuće je sluh.

Ljubav prema sportu, jednostavno, nije dovoljna za uspešno poslovanje u industriji sporta. 

Poznavanje kako da govorite nešto drugom licu, podjednako je važno/ značajno, kao i poznavanje šta da se kaže drugom licu.