_najbolji-igrac-evropskog-prvenstva-u-rukometu-na-pesku-marko-pavlovic.jpg "Najbolji igrač Evropskog prvenstva u rukometu na pesku - Marko Pavlović")
Intervju sa Markom Pavlovićem, koji je na nedavno završenom Evropskom prvenstvu za rukometaše na pesku proglašen za najboljeg igrača. Podaci o broju postignutih poena, kao i broju ostvarenih asistencija doprineli su da upravo srpski reprezentativac, i pored toga što je sa reprezentacijom zauzeo četvrto mesto, sa ostvarena 173 poena bude izabran za igrača Prvenstva.
Osvojili ste četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u Danskoj. I pored poraza u borbi za medalje, da li ste zadovoljni nastupima u Randersu i da li je krajnji rezultat ono što ste očekivali?
Pre Prvenstva smo samo u najluđim snovima razmišljali o plasmanu među četiri najbolje reprezentacije u Evropi. Generalno sam zadovoljan što smo se plasirali i na Svetsko prvenstvo, mada, sa sportske strane, kad smo već bili u četiri najbolje ekipe na EP, ostaje žal za medaljom, tako da su utisci pomešani.
Kako se postaje MVP u rukometu na pesku?
Greška u kompjuteru. Šalim se. Da bi jedan igrač bio MVP u rukometu na pesku potrebno je da ekipa igra atraktivno i da ceo tim bude uključen u tok utakmice pod istim opterećenjem, što je i moj zadatak kao igrača koji daje ritam igri tima. Mislim da mi je naš stil igre dosta pomogao u tome. Statistički, MVP postaje igrač koji postigne najbolji rezultat u zbiru postignutih poena i ostvarenih asistencija ka saigračima.
Dugo si u peščanoj reprezentaciji, kako vidiš razvoj ovog sporta, koji se sve više pominje u kontekstu novih olimpijskih sportova, poput odbojke na pesku?
Mislim da bi bio pravi bum i osveženje kada bi rukomet na pesku postao Olimpijski sport, koji je svuda, osim kod nas u Srbiji, u velikoj ekspanziji. Kod nas, nažalost, još nije sasvim probuđena svest o lepoti rukometa na pesku i njegovom napretku u Evropi i svetu. U jednom Brazilu se igra pred hiljadama ljudi, a kod nas je 1 od 1000 čuo za rukomet na pesku.
4. Koliko se rukomet na pesku i u dvorani razlikuju?
Razlikuju se kompletno osim što je lopta okrugla, ali u tome i jeste draž. Nema previše fizičkog kontakta, osim telom prsa u prsa. Kretanje u pesku je potpuno drugačije, a sama igra obiluje vrlo atraktivnim potezima, kao što su cepelini, piruete, šutevi golmana direktno sa svog gola. Pravila igre su definisana tako da ovaj sport i samu igru učine što interesantnijim, atraktivnijim i dinamičnijim. Ono što daje dodatnu draž je to što se ne zna gde će lopta odskočiti kad je udarite o pesak pri šutu.
Da li ste bili u prilici da vi, kao reprezentativci na pesku, odmerite snage sa drugim rukometašima, poput Šešuma, Vujina, Ilića, Nikčevića, Nenadića i ostalih. Ko je bio bolji?
Kao i dvoranski rukomet, ni ovo nije individualni sport, tako da ukoliko bih imao priliku da odmerim snagu sa njima, bolji bi bio onaj ko bi se bolje snašao i ko bi imao bolju ekipu. Marko Vujin je inače u protekloj deceniji nastupao za reprezentaciju Srbije u rukometu na pesku, a ove godine smo, na primer, na EP imali jednog Hansa Lindberga. Upravo je on bio drugi na listi MVP sa 20 poena manje od mene. Doduše, odigrao je i utakmicu više.
Kako se uopšte postaje rukometaš na pesku i zašto si se odlučio za ovaj sport?
Na poziv mojih drugara koji su zaljubljenici u ovaj sport, od samih njegovih početaka u Srbiji postao sam deo ove priče. Odmah mi je ušao u krv i igraću ga dok god budem mogao, tj. dok me budu hteli. Iskreno govoreći, da se plaća bavljenje njime, tj. da se može od njega živeti, sumnjam da bih se uporedo bavio dvoranskim rukometom.
Kratka biografija
Marko Pavlović ima trideset jednu godinu, a rukometom je počeo da se bavi u "Obiliću" iz Beograda. Kasnije je igrao u Francuskoj za "Vernon" i "Kretej", pa se vratio u Srbiju, gde je proveo dve godine u "PKB"-u i godinu dana u "Partizanu". Sada je opet u Francuskoj u pariskom "Ponto Kombu". A na pesku je član ekipe "LETO2002" sa kojom je dva puta bio klupski prvak Evrope.
Osvojili ste četvrto mesto na Evropskom prvenstvu u Danskoj. I pored poraza u borbi za medalje, da li ste zadovoljni nastupima u Randersu i da li je krajnji rezultat ono što ste očekivali?
Pre Prvenstva smo samo u najluđim snovima razmišljali o plasmanu među četiri najbolje reprezentacije u Evropi. Generalno sam zadovoljan što smo se plasirali i na Svetsko prvenstvo, mada, sa sportske strane, kad smo već bili u četiri najbolje ekipe na EP, ostaje žal za medaljom, tako da su utisci pomešani.
Kako se postaje MVP u rukometu na pesku?
Greška u kompjuteru. Šalim se. Da bi jedan igrač bio MVP u rukometu na pesku potrebno je da ekipa igra atraktivno i da ceo tim bude uključen u tok utakmice pod istim opterećenjem, što je i moj zadatak kao igrača koji daje ritam igri tima. Mislim da mi je naš stil igre dosta pomogao u tome. Statistički, MVP postaje igrač koji postigne najbolji rezultat u zbiru postignutih poena i ostvarenih asistencija ka saigračima.
Dugo si u peščanoj reprezentaciji, kako vidiš razvoj ovog sporta, koji se sve više pominje u kontekstu novih olimpijskih sportova, poput odbojke na pesku?
Mislim da bi bio pravi bum i osveženje kada bi rukomet na pesku postao Olimpijski sport, koji je svuda, osim kod nas u Srbiji, u velikoj ekspanziji. Kod nas, nažalost, još nije sasvim probuđena svest o lepoti rukometa na pesku i njegovom napretku u Evropi i svetu. U jednom Brazilu se igra pred hiljadama ljudi, a kod nas je 1 od 1000 čuo za rukomet na pesku.
4. Koliko se rukomet na pesku i u dvorani razlikuju?
Razlikuju se kompletno osim što je lopta okrugla, ali u tome i jeste draž. Nema previše fizičkog kontakta, osim telom prsa u prsa. Kretanje u pesku je potpuno drugačije, a sama igra obiluje vrlo atraktivnim potezima, kao što su cepelini, piruete, šutevi golmana direktno sa svog gola. Pravila igre su definisana tako da ovaj sport i samu igru učine što interesantnijim, atraktivnijim i dinamičnijim. Ono što daje dodatnu draž je to što se ne zna gde će lopta odskočiti kad je udarite o pesak pri šutu.
Da li ste bili u prilici da vi, kao reprezentativci na pesku, odmerite snage sa drugim rukometašima, poput Šešuma, Vujina, Ilića, Nikčevića, Nenadića i ostalih. Ko je bio bolji?
Kao i dvoranski rukomet, ni ovo nije individualni sport, tako da ukoliko bih imao priliku da odmerim snagu sa njima, bolji bi bio onaj ko bi se bolje snašao i ko bi imao bolju ekipu. Marko Vujin je inače u protekloj deceniji nastupao za reprezentaciju Srbije u rukometu na pesku, a ove godine smo, na primer, na EP imali jednog Hansa Lindberga. Upravo je on bio drugi na listi MVP sa 20 poena manje od mene. Doduše, odigrao je i utakmicu više.
Kako se uopšte postaje rukometaš na pesku i zašto si se odlučio za ovaj sport?
Na poziv mojih drugara koji su zaljubljenici u ovaj sport, od samih njegovih početaka u Srbiji postao sam deo ove priče. Odmah mi je ušao u krv i igraću ga dok god budem mogao, tj. dok me budu hteli. Iskreno govoreći, da se plaća bavljenje njime, tj. da se može od njega živeti, sumnjam da bih se uporedo bavio dvoranskim rukometom.
Kratka biografija
Marko Pavlović ima trideset jednu godinu, a rukometom je počeo da se bavi u "Obiliću" iz Beograda. Kasnije je igrao u Francuskoj za "Vernon" i "Kretej", pa se vratio u Srbiju, gde je proveo dve godine u "PKB"-u i godinu dana u "Partizanu". Sada je opet u Francuskoj u pariskom "Ponto Kombu". A na pesku je član ekipe "LETO2002" sa kojom je dva puta bio klupski prvak Evrope.
