_odnosi-s-javnoscu-pr-i-publicitet-u-sportu-mala.jpg "Odnosi s javnošću - PR i publicitet u sportu")
U današnje vreme zahvaljujući medijima i mogućnostima interneta informacije putuju velikom brzinom i dospevaju u najudaljenije delove sveta, a pored svega toga, informacija predstavlja najdragoceniju robu 21. veka.
Statistički podaci pokazuju da čovek u budnom stanju 60% svog vremena provodi u primanju raznih informacija, u skladu s tim informativne aktivnosti pospešuju formiranje stava o nekome ili nečemu. S druge strane stavovi javnosti ili javno mnenje utiču ili mogu uticati na kretanje na tržištu, dok sama informisanost javnosti direktno može uticati na tržišne zakone potrebe i potražnje.
Ljudi su donekle nepredvidivi u svom ponašanju i nije ih jednostavno kontrolisati. Iz tog razloga, zadatak odnosa s javnošću je da kontinuirano istražuje i razvija komunikacijske modele.PR menadžment, opšte prihvaćen izraz za one koji predstavljaju nekog ili nešto kroz odnos s javnošću, jeste umeće rada i govora koji će stvoriti povoljno mišljenje kod ljudi o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu. To je filozofija upravljanja bazirana na komunikaciji s javnošću i uspostavljanju međusobnog razumevanja.
PR menadžment koristi saznanja o poziciji u okruženju kako bi stvorio uslove za uticaj na javno mnenje i stvaranje idealne slike u budućnosti. Filip Kotler, osnivač nauke o marketingu, definisao je na svoj način ovu pojavu: " Uloga PR menadžmenta je da proceni stavove javnog mnenja, da odredi politiku i postupke pojedinca ili organizuje sa javnim interesom ,da određeni program plasira i sprovede u delo i da pridobije razumevanje i odobrenje javnosti".
Dakle, na osnovu različitih definicija zaključujemo da su odnosi s javnošću u najširem smislu aktivnosti usmerene na razvijanje pozitivnog stava u javnosti o nekoj organizaciji, instituciji ili pojedincu, a u užem smislu su to konkretne akcije neke organizacije usmerene ka određenoj interesnoj grupi (potrošači, zaposleni, poslovni partneri, itd.) radi pridobijanja poverenja. Odnosi s javnošću u svojim delatnostima inkorporiraju marketinške, psihološke i medijske odnose sa ljudima.
Dve izjave velikih moćnika same po sebi dovoljno govore o važnosti i svrsi odnosa s javnošću:
"Kada bih imao poslednji marketinški dolar, njega bih potrošio na PR"- Bil Gejts
"PR je umetnost da se ljudima ponude razlozi da ubede sami sebe"- Majkl Levin ("Guerilla PR Wired")
Služba odnosa s javnošću gradi mreže odnosa sa ciljnim grupama kako bi osigurala da će plasirana informacija dospeti do onog segmenta javnosti kojem je namenjena. "Svaka roba ima svoga kupca" je najpoznatija izreka koja na jednostavan način objašnjava zakon tržišta. Segmentacija tržišta na ciljne grupe može se izvršiti na osnovu geografske pripadnosti, demografskih karakteristika i psiholoških odlika određenog društvenog sloja. Javnost se može podeliti i na osnovu poverenja koje pokazuje. Postoje navijači, koji se tretiraju kao nepokolebljive pristalice. Ova grupa istovremeno predstavlja i besplatne propagatore ideja kompanije. Sa druge strane, postoje promenljive pristalice koje svoje mišljenje formiraju na osnovu glasina iz okoline i o njima služba odnosa s javnošću mora posebno voditi računa. Postoji i nezainteresovana ciljna grupa, koja predstavlja poseban izazov za odnose s javnošću.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
U najširem smislu, javnost karakteriše početna nezainteresovanost. Ta činjenica inspiriše da se izvrši uticaj kojim bi javnost prešla u stanje zainteresovanosti, budući da ljudi ne proizvode stavove spontano, već ih uče. Postoje dve vrste procesa učenja, epizodno učenje i ono koje se odvija celog života. Osnovni psihološki mehanizam koji deluje na socijalnom planu je društveni uticaj ili konforizam. To je poterba akomodacije na okolne uticaje, potreba da se ne ističe niti razlikuje, da ne bi sredina odbacila individu već da bi je prihvatila u svoje krugove. Postoje i osobe koje rado kontriraju, tada je u pitanju druga strana medalje, odnosno iskrivljenja upotreba mehanizma adaptacije. Međutim, najznačajnija i najmoćnija od svih kratkoročnih sila učenja je mas medija, budući da mediji usmeravaju individualnu pažnju prema određenoj temi, ličnosti, grupi, itd.
Dakle, javno mnenje je samo naizgled konzistentno. Ako stav ne bi služio određenoj funkciji mala je verovatnoća da bi se uopšte formirao. To znači da stav mora na neki način biti od koristi osobi koja ga formira. PR menadžeri se bave uticajem na ponašanje potrošača. Njihov interes je uticaj na formiranje javnih stavova a osnovno sredstvo rada su mas mediji.
PR programi u sportu su uvek formalnog i neformalnog karaktera. Cilj PR-a je da adekvatna mera korišćenja ova dva programa izazove pozitivan sportski publicitet, budući da PR predstavlja publikovanje informacija radi izazivanja pažnje i naklonosti prema sadržaju poruke u elektronskim i pisanim medijima. Ako se ovakva poruka emituje na neplatežnoj osnovi,onda ona treba da ima edukativni karakter i da utiče na oblikovanje sportskog interesovanja, prevashodno kod mlade populacije. Ali, ukoliko sportska organizacija ne plaća ovu vrstu medijski plasiranih poruka, nije realno očekivati da može da kontroliše sadržaj i smisao poruke.
U sportu, prvi korak ka publicitetu je dostizanje optimalnih sportskih rezultata. To je uvek povod za komunikaciju s javnošću putem medija ili neposrednije. Takođe, PR ima i posebno delikatan zadatak kada je u pitanju sportski neuspeh ili neki lični skandal sportiste kojeg PR zastupa, ili čak i društveni skandal kada je reč o organizaciji sporta. Obaveza PR je da smišljeno reaguje na adekvatan način, način na koji će uticati da medijska slika bude najpozitivnija moguća, ili da maksimalno ublaži negativnost iste, zavisno od date situacije. Svakako da ta odgovornost nije mala i da zahteva mnogo ne jednostavnih veština koje PR mora da razvije.
PR u sportu mora da bude brz i efikasan. Odgovori na pitanja iz javnosti moraju biti unapred pripremljeni i na vreme prosleđeni putem medija, zbog čega često dolazi do nadmudrivanja sa predstavnicima medija, u kojima PR nema prava na grešku jer se ona prečesto rigorozno plaća. Odgovori koji relativizuju pitanje i odlažu termin za davanje informacija, predstavljaju lošu PR aktivnost. Takođe, informacije se poželjno prezentuju ako odaju utisak da su neformalne i ekskluzivne. Javnost voli da sazna i uvek više i što pre.
