_istorijska-uloga-fudbala-u-promeni-strukture-gledalaca.jpg "Istorijska uloga fudbala u promeni strukture gledalaca")
Niko nema dileme da su nasilje i huliganstvo negativni fenomeni koji nanose veliku štetu fudbalu u celini, čak i ako prihvatimo da se priroda nasilja među sportskim navijačima promenila, još uvek nemožemo obasniti zbog čega je fudbal više od ostalih sportova naročito obeležen nasiljem.
Faktor koji nudi odgovor na to pitanje je promena u sastavu fudbalske publike koja predstavlja drugu fazu razvoja huliganstva. Od 1950-tih, fudbal kao igra je u Velikoj Britaniji prolazija kroz brojne transformacije. U prvoj polovini 20. veka Engleska je dominirala nad drugim europskim zemljama. Engleska je izumela sport i u Ujedinjenom Kraljevstvu on je prvi put postao propisno organizovan, demokratizovan i popularizovan kao sistem sa svojim vrednostima.
Wahl (1990) beleži da su škole imale važnu ulogu u širenju fudbala kroz sve segmente društva: 1948. godine 8000 škola pripadalo je Engleskom školskom fudbalskom savezu. Pa ipak, do 50-tih godina fudbaski klubovi su privlačili sve manje ljudi. Britansko se društvo menjalo i modernizovalo, i pojedinci su se oslobađali društvenih ograda u procesu koji je imao korene u postupnoj dehristijanizaciji društva od 1930-tih.
Period posleratne obnove blio je to period prosperiteta. Slobodno se vreme povećavalo i ljudi su uživali u novoj, bezbrižnoj atmosferi, tražeći nove i različite rekreacijske interese. Bio je to početak mnogo individualnijeg potrošačkoga društva. Fudbal je postao samo jedan od niza dostupnih užitaka; dnevnih i večernjih izlazaka, odlazaka u bioskop i na godišnje odmore te više nije bio oblik rekreacije isključivo ili većinom za radničku klasu.
U to su se doba pojavili i neki individualni sportovi, a mnogi su se sportovi demokratizovali, postali su pristupačniji većem broju ljudi. Ljudi su se počeli baviti sportovima koji su im se činili zabavnijima ili koji su bili pomodni. Fudbal više nije bio jedini oblik zabave koji je svako sebi mogao priuštiti i fudbalske utakmice su privlačile sve manje i manje gledaoca. Prava radio-televizijskih prenosa i sponzorstvo, u svojem današnjem obliku, još uvek nisu imali današnji značaj.
U to su doba neki igrači bili poluprofesionalci, a drugi još uvek amateri, no svi su oni osim ako nisu bili zaposleni u nekoj industrijskoj grani manje-više zavisili od prodaje karata. Britansko rešenje problema gubitka interesa bilo je učiniti igru spektakularnijom i profesionalizovati fudbal, poboljšati komfor gledaoca i obnoviti stadione kako bi primili više ljudi. Ovo je obično uključivalo građenje novih tribina takozvanih "krajeva", koji su položajem odgovarali vrhovima ovalnih stadiona na kraćim stranama igrališta, iza golova.
Demokratizacija fudbala i njegova rastuća popularnost u svim segmentima društva, kombinovani s promenama na stadionima, počeli su privlačiti različite vrste ljudi; gledaoci su sve češće bili iz različitih slojeva i po svoj su prilici manje poznavali samu igru. Te su promene revolucionirale društvenu ulogu stadiona i izmenile veselu i slavljeničku atmosferu koja je njima ranije prevladavala.
