Pobeda i poraz u sportu

Sport, pobeda i poraz imaju dugu, bogatu i raznoliku istoriju, budući da su gotovo sve drevne kulture imale aktivnosti nalik sportu. Te aktivnosti, koje danas nazivamo drevnim sportovima, najčešće su nastajale iz vojnih aktivnosti, a tadašnji sportisti su uglavnom bili dobro pripremljeni ratnici.

Od davnina, u glavi (umu) ljudi postoji usađen nagon za dokazivanjem. Taj nagon najčešće vodi kroz borbu, i verovatno je odgovoran za značajan broj ratova i bitaka u ljudskoj istoriji. Kako je civilizacija napredovala, tako se i koncept “takmičarskog sporta” nametnuo kao sredstvo za zadovoljavanje ove ljudske potrebe (nagona). Sa pojavom međunarodnih sportskih takmičenja, pobeda na ovim događajima postala je stvar nacionalnog ponosa i neka vrsta zamene za borbu i pobedu na ratnom polju. Iako je ovaj koncept smanjio nasilje, borbe i bitke (po nekima su oni idalje veoma prisutni u samom sport, u obliku koji je civilizovaniji - društveno prihvatljiviji), suština je ostala ista. Sportista koji učestvuje u takmičarskom sportu, je takmičar (ratnik) koji se takmiči (bori), nastoji da ostvari pobedu i postane pobednik (dokaže da je najbolji).

Zbog svoje istorije koja poreklo vodi iz borbi i bitaka, pobeda i poraz blisko su povezani sa ubilačkim instiktom. Kod drevnog ratnika, kome su pobeda ili poraz predstavljali pitanje života ili smrti, dobra koncentracija, jasno sagledavanje situacije, povećan nivo pažnje, brzo donošenje pravih odluka i njihovo tačno izvršavanje bili su suštinski sastojci koji su donosili prevagu između pobede i poraza, a vrlo često i između života i smrti.

Danas, na sportskom takmičenju, sportista se mora suočiti sa sličnim izazovima, jedina razlika je što pobeda i poraz više za sobom ne vuku pitanje života i smrti, već neka druga opterećenja (osvajanje/ odbrana bodova/ titula, očekivanja saigrača, trenera, navijača, nacije, borba sa samim sobom i sl.).

Uspeh u sportu nije dat. Zaslužen je. Na stazi, na terenu, u teretani. Sa krvlju, znojem i ponekom suzom.

Što je bitka teža, to je pobeda slađa. - Less Brown

Uticaj pobede i poraza u sportu

Sport je, sam po sebi, izuzetno takmičarski nastrojena aktivnost, pa tako uopšte ne treba da čudi što su pobeda i poraz nezabiolazni pratioci velikog broja sportskih aktivnosti. Nadmetanje (takmičenje) najpre počinje sa saigračima iz kluba, zatim sa rivalima iz drugih klubova, nakon toga na opštinskim i/ili gradskim takmičenjima, državnim, regionalnim, kontinentalnim i svetskim prvenstvima. Vrlo često (naročito kod vrhunskih sportista) prisutno je i nadmetanje sa rekordom (koji je izražen u vremenu ili učinku), koje ima za cilj njegovo “obaranje”, odnosno “postavljanje” novog rekorda.

Bez obzira na to što je postalo normalno da na pobedu gledamo kao na nešto pozitivno, a na poraz kao na nešto negativno, ipak moramo biti svesni činjenice da i pobeda i poraz imaju svoje pozitivne i negativne strane (efekte).

• Najčešći pozitivni efekti pobede su: osećanje uspeha, zadovoljstva, sigurnosti, potenciranje optimizma i shvatanje da je sistematsko vežbanje (trening) urodilo plodom, zatim potenciranje želje da se nastavi, tj. intenzivira trening, podsticanje pozitivne psihodinamike u sportskoj grupi itd.

• Kao mogući negativni efekti pobede mogu se pomenuti: preterana samouverenost i nerealno povećanje nivoa aspiracije, odnosno precenjivanje sopstvenih, a podcenjivanje protivničkih mogućnosti, naročito mogućnosti narednog protivnika, zatim opuštenost i nemogućnost potpunog mobilisanja energije za sledeće takmičenje, pretarano opuštanje i sl.

• Pozitivni efekti poraza uglavnom se ogledaju kroz što realnije sagledavanje toga šta je do poraza dovelo, ali i pronalaženje konstruktivnog rešenja kako te stvari ispraviti. Budući da analiza faktora koji su doveli do poraza, odnosno njihovo ispravljanje kroz  trenežne procese mogu imati značajne pozitivne efekte (tzv. učenje na osnovu svojih grešaka).

• Negativni efekti poraza su: nezadovoljstvo, anksioznost, dezorganizovano ponašanje, regresija u ponašanju, osećanje neuspeha i nesigurnosti, agresivnost, pesimizam, razdražljivost, želja da se smanji, a u ređim slučajevima i da se prekine trening, zatim mogući su i međusobni konflikti, međusobno optuživanje i optuživanje drugoga za poraz itd. Poraz se takođe negativno može odraziti na motivaciju i međuljudske odnose u celoj sportskoj ekipi (timu).

Pobeda je neobična i lepa stvar, ali za sportiste, to ne može i ne treba biti jedina stvar, jer  je poraz isto tako u velikoj meri prisutan u svakoj sportskoj karijeri.

Promašio sam više od 9000 šuteva u svojoj karijeri; Izgubio sam skoro 300 utakmica; 26 puta mi je poveren odlučujući šut za pobedu na utakmici, i ja sam promašio; Susretao sam se sa neuspehom mnogo puta u životu, iznova i iznova; Ali nikad nisam odustao! I to je razlog zašto sam postigao uspeh. - Majkl Džordan

Šta je to što pravi razliku između pobede i poraza u sportu?

Sportski psiholozi, već duže vreme, pokazuju veliko interesovanje za psihološke aspekte uspešnog sportskog nastupa. Pored pokušaja razumevanja uključenih motornih procesa, njihov interes je imao dva primarna fokusa. Prvo, pokušali su da odrede psihološke odgovore koji prate iskustvo pobede i poraza, i drugo, mentalnih stanja koja su povezana sa uspešnim (ili bezuspešnim) nastupom (učinkom).

Rezultati istraživanja pokazali su, između ostalog, da pobednici imaju (razvijaju i održavaju) kompletniji pristup (telesno i umno) u odnosu na svoj sportski učinak. Oni sa se entuzijazmom trude da izvuku ono najbolje iz svake situacije, dosledno prihvataju naporan rad i ulažu dodatno vreme potrebno da ostvare svoje ciljeve. Odnosno, istraživanja su pokazala (potvrdila) da mentalitet sportiste igra značajnu ulogu i često pravi razliku između pobednika i poraženih.

Važnost mentalne sposobnosti sportiste brilijantno je objasnio naš najbolji teniser Novak Đoković -  "Među top 100 igrača, fizički tamo nije velika razlika. . . .  Mentalna sposobnost da se nosi sa pritiskom, da se dobro igra u pravim trenucima je ono što pravi razliku"

U uslovima stalne neizvesnosti i napetosti, kada više ništa nije sigurno i uspeh nikome nije zagarantovan, bez obzira na ono što je uloženo, na napore i odricanja, kada su talenat, fizička, tehnička i taktička pripremljenost gotovo podjednake (što je naročito izraženo u vrhunskom/ profesionalnom sportu) dolazi do izražaja mentalitet, odnosno psihološka pripremljenost sportista. To je faktor koji izdvaja šampione u mnoštvu dobro pripremljenih i talentovanih takmičara.

Prednost pobednika nije u nadarenosti koja se stiče rođenjem, visokom koeficijentu inteligencije ili talentu. Sva prednost pobednika nalazi se u njegovom mentalnom stavu, a ne u njegovoj sposobnosti. Stav je preduslov za uspeh. - Denis Vejtli

Kako se izboriti sa pobedom i porazom u sportu?

Više je nego očigledno da na takmičenju ne mogu svi biti pobednici. Poraz je za većinu gotovo neizbežan, što može biti uznemirujuće, a ponekad i vrlo “bolno” iskustvo. Nisu retki slučajevi neadekvatnog reagovanja u ovim situacijama, koje može da ukazuje na mnoge psihodinamičke dimenzije karakteristične za pojedince ili ekipu u celini.

Poznata je činjenica da gledaoci (navijači, fanovi) o pobedi razmišljaju u smislu inkluzivnog “Mi” dok o porazu razmišljaju u smislu ekskluzivnog “Oni” (Cialdini et al. 1976.). Ovakav kognitivni manevar gledaocu osigurava uživanje u pobedi, ali i izbegavanje “agonije” poraza. Stoga, dok gledalac uživa zaštitu ovog “odbrambenog mehanizma”, sportista mora da preuzme pun “udarac” poraza, ali i da se nosi sa pritiskom koji pobeda u sportu donosi.

Način reagovanja sportista, trenera i članova stručnog tima na pobedu i poraz ukazuje na to kakva je njihova emocionalna stabilnost, posebno nivo frustracione tolerantnosti, homogenost, odgovornost, kritičnost, pa i kultura. Način kako sportisti primaju pobedu i/ili poraz (realno i konstruktivno ili nerealno i destruktivno) može poslužiti za procenu zrelosti i sposobnosti sportiste, ali i celog tima, nivoa psihološke pripremljenosti, stepena razvijenosti međuljudskih odnosa u timu itd.

Kontrola svojih osećanja kod sportista nužna je i posle pobede, kao i posle poraza. Uloga trenera je složena i u toliko što on treba da pripremi sportiste da poraz i pobedu prime sportski, ne samo emocionalno, već i racionalno i da što pre mobilišu svoje fizičke i psihičke snage, kako bi se pobeda/ poraz prevazišli. Zato, u radu sa sportistima, treba posvetiti punu pažnju u njihovom pripremanju da adekvatno i realno prihvate, prime i prevaziđu pobedu i poraz.

Sportisti, dakle, moraju posedovati izvesnu vrstu otpornosti na uspeh (pobedu) i neuspeh (poraz), ali ne u smislu pasivnosti i ravnodušnosti, već u smislu brzog reorganizovanja energije, oporavljanja i vraćanja u normalno stanje aktivnosti. To je moguće kod sportista koji su fizički i psihički dobro pripremljeni i koji su stabilne ličnosti (Psihološka priprema sportista, pojedinaca ili ekipe u celini, podrazumeva obavezno uključivanje sportskog psihologa, odnosno osobe sa iskustvom u radu u ovoj oblasti).

Psihološka pripremljenost podrazumijeva rad sportskog psihologa sa sportistima, praćenje njihovog razvoja kao ličnosti i neposrednu pripremu za važne nastupe i utakmice. Naravno, svaki od ovih segmenata je neophodno prilagoditi grani sporta, vrsti takmičenja, i nadasve, ličnosti samog sportiste. (Jelena Ilić).

Pobeda je sjajna, to je sigurno; Ali ako stvarno želite da postignete nešto u životu, tajna je u tome da naučite da gubite. Niko nije nepobediv, svo vreme. Ako možete da se saberete nakon teškog poraza i nastavite dalje do nove pobede, vi ćete jednog dana biti šampion. - Vilma Rudolph

Trebamo biti svesni činjenice da većina učesnika u sportu nisu profesionalni sportisti i/ili olimpijci, već prosečni sportisti i/ili rekreativci, i da za njih pobeda protivnika i/ili osvajanje nekog takmičenja ne predstavlja najbitniju stvar na svetu.

U životu ima mnogo važnijih stvari od pobede ili poraza u sportu - Lionel Messi

Ali takođe trebamo biti svesni činjenice da svi mi možemo stvoriti šampionski um. Svaki sportista, bio on profesionalac ili rekreativac, može da nauči da razmišlja kao šampion. Svako od nas može biti vrhunski izvođač u igri života, ostvarivanjem sopstvenog potencijala. Moramo biti svesni činjenice, koju tako često gubimo iz vida, da se mi zapravo, najpre takmičimo sa samim sobom, pa tek onda sa drugima.

Prva i najbolja pobeda je kad savladate sebe – Platon

Bez obzira kojim se sportom bavimo i kakvi su naši dosadašnji uspesi, trebalo bi da težimo tome da budemo najbolja verzija nas samih, budući da su pobede i porazi u sportu prolazni. Ono što je smisao pobede nad samim sobom je izazov, da budete bolji od samog sebe i da dokažete sebi da ste sposobni za rezultate i podvige koje niko od vas ne očekuje, pa ni vi sami i da na taj način steknete samopouzdanje i predstavu svoje sopstvene vrednosti.

Pobeda ne znači samo pobediti rivala i biti prvi na takmičenju; Pobeda je i kada postanete bolji nego što ste bili ikad pre.

Osnovna razlika između pobednika i poraženih u sportu i životu veoma je jednostavna: Pobednici nikada ne odustaju, a oni koji odustaju nikada ne pobeđuju - Brajan Trejsi

Literatura:

• Nema opravdanja - Brajan Trejsi
• Motivation and Emotion in Sport - John H. Kerr
• The Champions Mind - Jim Afremow
• Sports, Games and Play - Jeffrey H. Goldstein
• Winning habits: Techniques for excellence in sport - B. P. Bam
• Sport Psychological Interventions in Competitive Sports - Jurgen Beckmann, Anne-Marie Elbe
• Definicija i zadaci sportske psihologije - Savremenisport.com - Jelena Ilić
• Psihološka pripremljenost sportista - Savremenisport.com - Jelena Ilić