_biofidbek-biofeedback-i-savremeni-sport.jpg "Biofidbek (biofeedback) i savremeni sport")
Šta je biofidbek?
Biofidbek je tehnika učenja samoregulacije. Suštinu biofidbeka čini postupak prikazivanja i kvantifikovanja fizioloških parametara koji omogućava da se uspostavi određen stepen kontrole nad funkcijama autonomnog nervnog sistema (ANS). O značaju učenja tehnike kontrole nad aktivacijom ANS, kada je sport u pitanju, najbolje govori činjenica da je centralni uzrok svakog značajnog pada nivoa tehnike i kondicije tokom meča upravo desinhronizovan rad ANS. Ta desinhronizacija stoji iza gubitka kontrole nad pokretom, "stegnute ruke", nepreciznog šuta, lošeg kretanja, gubitka koordinacije kretanja, "lupanja" srca, ubrzanog disanja, znojenja ruku, defokusiranosti, zaboravljanja unapred postignutog taktičkog dogovora sa trenerom, impulsivnog ekscesivnog ponašanja, pada motivacije...
Biofidbek nam pomaže da naučimo kako da kontrolišemo aktivnost ANS-a i na taj način um i telo optimalno pripremimo za maksimalan sportski rezultat.
Kako se primenjuje biofidbek?
Biofidbek metoda zasniva se na snimanju i prikazivanju parametara telesnih funkcija, čija se fiziološka aktivnost beleži uz pomoć senzora postavljenih na telo osobe. Senzori snimaju elektro-aktivnost mišićnih vlakana, elektroprovodljivost kože, kontrakcije glatkih mišiča na perifernim krvnim sudovima, cirkulaciju, parametre srčane aktivnosti, kao i karakteristike moždanih talasa. Indikatori fizioloških aktivnosti, koji su snimljeni uz pomoć biofidbek senzora, bivaju prosledjeni u "računarsku jedinicu" koja snimljene signale transponuje, obrađuje, analizira i u formi grafikona, animacije, video igre, zvuka ili svetlosnog signala šalje na audio/video displej. Preko audio/video displeja osoba može da vidi/čuje obrasce i kvantitativne mere svoje fiziološke aktivnosti u trenutku dok se dešavaju. Ova privilegija "posmatranja i kvantifikacije fiziologije" pruža mogućnost za postepeno učenje samoregulacije i sticanje kontrole nad fiziološkim procesima, kojih inače nismo svesni i nad kojima nemamo voljnu kontrolu.
Nakon određenog broja treninga sportista će biti u stanju da voljno kontroliše fiziološke procese koji stoje u osnovi dobrog sportskog rezultata (cirkulacija, ritam disanja, tonus mišića, srčani ritam...).
Nakon određenog broja treninga sportista će biti u stanju da voljno kontroliše fiziološke procese koji stoje u osnovi dobrog sportskog rezultata (cirkulacija, ritam disanja, tonus mišića, srčani ritam...).
