_sponzorstva-i-mediji-za-razvoj-sportskih-dogadjaja.jpg "Sponzorstva i mediji za razvoj sportskih događaja")
Mnoge svetske korporacije koje nisu orijentisane ka proizvodnji sportskih dobara pokušavaju da iskoriste sport za prodaju svojih proizvoda na međunarodnom tržištu. To se vrši preko sponzorisanja međunarodnih sportskih događaja, sportista i timova, i to veoma uspešno (npr. Gazprom je pruzeo najelitnije fudbalsko tamičenje Ligu Šampiona, zatim tu su Ford, Sony Play Station, itd.). Mnogi su pisali o tome da će dogodine modni brend Louis Vuitton dizajnirati dresove PSG kao njegov zaštintni znak. Analitičari su zaključili da ljudi u Velikoj Britaniji nisu pili Budweiser jer su ga smatrali slabim i nepoželjnim u poređenju sa njegovim engleskim konkurentima. Pristupili su sportskom tržištu sa primarnim interesima, tj. fokusom na to da putem sponzorstva iskoriste sport sa jakim imidžom da bi prevazišili shvatanje Budweisera kao slabog piva (Wilcox, 1995).
Sponzorišući velike međunarodne sportske događaje korporacije očekuju da će imati benefit od povećanog interesa za sport. Coca-Cola je još jedna velika američka korporacija koja pokušava da poveća svoju popularnost širom sveta kroz sponzorisanje međunarodnih sportskih događaja. Sponzorisala je neke od NBA-ovih međunarodnih programa u nameri da poveća prodaju i distribuciju pića Sprite u svetu. U sklopu egzibicionih igara održanih u Meksiku Coca-Cola je proizvela preko milion limenki Sprite sa NBA logom u nameri da poveća prodaju u Meksiku (NBA, 1997).
Mnogi ljudi širom sveta kontakte sa sportom ostvaruju putem televizijskih ekrana, prateći emitovane prenose i najvažnijih događaja. Vizualne slike privlače potrošače i podstiče kod njih potrebu da imaju u posedu željenu robu. To je važno kod plasmana robe na nova tržišta ili u slučaju pojačane želje za plasman robe na već postojećem tržištu, a naročito je važno kod izvoza. Američka iskustva, a i drugih država ukazuju da, ukoliko se izvozi izvesna roba, vizuelni faktor predstavlja snažan motivacioni faktor za kupovinu te robe.
Mnogo je lakše za profesionalnu sportsku ligu da dopre do međunarodnih tržišta tako što će izvoziti proizvode preko video slika. Ova strategija je podupreta činjenicom da je potreba za TV aparatima u stalnom porastu. Čak i u nerazvijenim zemljama ljudi imaju sve više pristupa vizualnim slikama. Na primer, u Kini je 1980. svega 1% domaćinstava imalo TV aparate, a do 1987. ih je imalo 35% (Barnet i Cavanah, 1994.).
Integracije u industriji masovnih medija su takođe podstakle razvoj globalnog sporta. Velike korporacije sad već poseduju i velike medijske kuće u brojnim zemljama širom sveta. Možda najznačajniji konglomerat predstavlja serija mreža koju poseduje Rupert Mordoch. Murdoch poseduje medijske kuće u celoj Australiji, Aziji, Evropi i Severnoj Americi. U ovom slučaju MLB igre, emitovane od strane Murdoch-ovog Fox Sport kanala u SAD-u, mogu da se šalju na druge kontinente u druge zemlje, na njegove druge kanale kao što su BskyB ili Start-TV. ESPN, koji nije deo Mordoch-ove imovine, ima međunarodnu diviziju koja emituje utakmice na mandarinskom kineskom jeziku u području Pacifika, u Španiji i Latinskoj Americi (Weisman, 1996).
Profesionalne sportske lige su iskoristile priliku da zarade na takvim trendovima. Tokom sezone 1996-1997. NBA ligu posmatralo je preko 550 miliona domaćinstava u 188 zemalja širom sveta (NBA, 1997). Takva emitovanja su počela da proizvode značajne prihode za NBA koji je primio 200 000 dolara od kablovskog operatera iz Francuske da bi isti mogao emitovati NBA utakmice u Francuskoj (Wilcox, 1995).
