_dzudo.jpg "Džudo")
Džudo je borilačka veština i olimpijski sport nastao kao skup probranih tehnika iz Džiudžicua. Džiudžicu je u to vreme u Japanu bilo zajedničko ime za sve borilačke veštine (udaračke i rvačke). Tada je osnivač džudoa - Džigoro Kano, koji je savladao nekoliko stilova Džijudžicua, odlučio uzeti ono najbolje od svake i odbaciti nepotrebno.
Istorija
Profesor Džigoro Kano (1860 - 1938), navršivši 18 godina, počeo se baviti borilačkim veštinama. No brzo je shvatio da mu je napredak otežan činjenicom da je fizički bio jako slab i krhko građen. Naime - Većina Džiudžicu tehnika je uz tehniku zahtevala i mnogo snage. 1882. Nakon što je stekao majstorsku titulu u nekoliko vrsti Džiudžicua, odlučio je razviti borlačku veštinu koja bi omogućavala slabijim osobama da pobede mnogo veće protivnike. Sa svojih 9 učenika osnovao je Kodokan institut i razvijao ono iz čega će nastati Džudo (Na japanskom "Nežni put"). Džudo je postao izuzetno popularan već 1886. kada je policija grada Tokija organizovala turnir "Džudo - Džiudžicu". Ukupno se održalo 15 mečeva, a džudo ekipa je uverljivo pobedila, džudo postao deo Japanskog školskog obrazovanja i počeo se širiti po celom svetu. Džudo 1964. biva uvršten na Olimpijske igre (za muškarce), a 1992. i za žene. Za razvoj Džudoa u Evropi je veoma značajna 1961.godina, kada je Holanđanin Antun Gesing, na održanom trećem prvenstvu sveta u Parizu, osvojio šampionsku titulu, pobedivši najistaknutije džudo-majstore zemlje izlazećeg sunca. To je ukinulo mit o nepobedivosti Japanaca i dalo još više podstreka evropskim džudistima za dalji rad.
Oprema
Džudoke treniraju u specijalnoj vrsti kimona koja se zove Džudogi. (Gi na Japanskom znači - odeća) Džudogi se veže posebnim pojasom, širine 4-5 cm, čija boja odgovara Džudokinom rangu.
Ocenjivanje znanja
Džudoke su rangirani u skladu sa svojim znanjem i rezultatima postignutim u borbama. Postoji 6 učeničkih ("Kju") i 10 majstorskih ("Dan") sa pripadajućim obojenim pojasevima.
Pre nego što je Džigoro Kano stvorio džudo, učitelji su učenicima izdavali diplome i svitke teksta koji su svedočili o njihovom napretku. Kano je započeo moderni sistem kada je 1883. dvojici svojih starijih učenika (Širo Saigou i Cunedžiru Tomiti) dodelio status "šodan-a" crni pojas. No čak ni tada nije bilo razlike u izgledu između njih dvojice i ostalih učenika, jer tada Kano još nije bio izmislio Džudogi pa su učenici trenirali u tradicionalnim kimonima. 1907. Kano je predstavio Džudogi kakav poznajemo i danas te su se počeli upotrebljavati pojasevi, za početak samo beli i crni. Pojasevi druge boje su došli u upotrebu tek kad se Džudo počeo praktikovati izvan Japana. Mikonosuke Kavaiši je počeo podučavati Džudo u Parizu i uvideo je da učenici-zapadnjaci brže napreduju kada imaju razne boje pojaseva kao vizualni dokaz svoga znanja.
Tehnike
Takmičarski džudo se većinom bazira na tehnikama, bacanjima (nage-vaza), koje se dele na ručne tehnike (te-waza), bacanja preko kuka (koshi-waza) i nožne tehnike (ashi-waza). Džudo se sastoji i od tehnika u parteru (katame-vaza) koje se dele na držanja (osaekomi-waza), gušenja (shime-waza) i poluge na rukama (kansetsu-waza).
Olimpijski sport
Džudo meč se održava na mekanoj podlozi (Tatami). Veličine u proseku 15x15 metara. 2 metra sa svake strane čine "sigurnu zonu", ograničenu crvenom linijom. Izvan crvene linije nije dozvoljeno izvoditi bacanja, no ako bacanje započne unutar tatamija, a bačeni takmičar padne unutar sigurne zone, bacanje se smatra valjanim.
U meču se može pobediti:
- Bacanjem
- U parteru
- Na bodove
Bacanjem
Ako protivnika bacimo na leđa sa razumnom količinom snage, zaradili smo 10 bodova (Ipon) i istog trena pobeđujemo. Ako ga bacimo sa razumnom količinom snage ali na rame, stražnjicu ili kuk dobivamo 7 bodova (Waza-ari). Za uspela bacanja koja su ipak bila loše izvedena i ne zaslužuju Ipon ili Waza-ari dodeljuju se niži bodovi: Juko (5 bodova) i Koka (slabiji - 3 boda). Važno je napomenuti da oni nisu kumulativni - Znači, njima je nemoguće pobediti protivnika koji je zaradio Waza-ari, čak i ako ih tokom borbe zaradite 100, jednako kao što je nemoguće sa 100 Koka pobediti samo jedan Yuko. Sa druge strane, 2 Waza-ari-a imaju snagu Ipon-a, dakle - donose pobedu.
U parteru
Ako ste bacili protivnika nekom tehnikom, no niste zaradili ipon, borbu možete nastaviti u parteru. Poenta je protivnikova leđa prilepiti za tatami i držati ih tako: 25 sekundi (ipon), 20 sekundi (Vaza-ari), 20 sekundi(Juko), 15 sekundi (Koka). Takođe - Ako je protivnik već prije, bacanjem zaradio Vaza-ari i u parteru zadrži protivnika 20 sekundi (i time zaradi još jedan Vaza-ari), op pobeđuje. Osim držanjem, u parteru se može pobediti gušenjem ili polugom na ruci (u tom slučaju se protivnik izvlači iz zahvata tako da 3 puta tapka po vama ili parteru i samim time, automatski gubi meč, predaje borbu).
Na bodove
Ako dođe do toga da ni jedan borac nakon isteka vremena nije zaradio ipon ili 2 Vaza-arija, odlučuju bodovi. No kao što već napomenuto, Juko i Koka nisu kumulativni pa u slučaju da:
- Prvi borac ima: 5 koki -Drugi borac ima 1 Juko Pobjeđuje drugi borac!
isto tako, ako: - Prvi borac ima: 4 Juka -Drugi borac ima 1 Vaza-ari Pobjeđuje drugi borac
U slučaju da oba borca imaju isti broj Juka i Koki, odlučuju sudije, ili se ide na zlatni bod, borba do prvog boda.
