Sport i zdravlje

Predmet ovog rada biće razrađen isključivo sa aspekta fizičke kulture, koja je ovako definisana: Fizička kultura je deo opšte kulture naroda i čoveka koji mu pripada u kojoj se neguje fizičko vežbanje sa osnovnim ciljem, negovanje, unapređivanje, izučavanje i održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na nivou opšteg zdravlja i životnih potreba.  

Možda će neko reći: Kakve veze ima fizička kultura sa sportom i zdravljem? Na žalost, danas nema nikakve veze, ali u suštini, ona je osnova i sportata i zdravlja. Sport je proizašao iz fizičke kulture naroda a zdravlje je osnovna briga fizičke kulture kao društvene delatnosti. Pa i naš narod je izrekao aksiomu o tome: “Medicina leči a priroda ozdravljuje”. A šta je priroda čoveka, nego da se kreće i to svojim sopstvenim aparatom za kretanje, koji je danas maksimalno ugrožen, jer potreba za prirodnim kretanjem je sve manja a bolesti koje su direkna posledica toga je sve više. Iz toga proizlazi da samo fizičkim vežbanjem možemo nadoknaditi tu insufijencu savremenog čoveka i rešiti ga mnogobrojnih zdrastvenih problema. (5,6,7.8,9,10,11,12.13,17,20.22.).

Isti problem je i sa pojmom sport. Danas se na sport gleda, kao u vreme kad je nastao a to je veoma daleko od realnog. On to, danas nikako ne može da bude iz dva osnovna razloga: Prvi je: vrhunski sport u razvijenim zemljama više nije društvena, već privredna delatnost, pa mora da poštuje sve zakonitosti te delatnosti u kojoj je obrt kapitala i profit osnova, bez koje on ne može da postoji. Drugi je selektivnost, bez koje takođe ne može da egzistira a to znači da ne mogu njime da se svi bave, već samo izuzetno fizički sposobni, zdravi i nadareni za sport a takvih ne može biti više od 10%. Iz tog raloga i pored velikog truda, čak nasiljem, sport ne može biti sinonim fizičkoj kulturi. (=,2,5,6,7,8,9,23, 24,) 

Pored predhodno pomenuta dva termina, naša struka i nauka ima velikih problema i sa drugim terminima koji se posle 2000. godine, bez ikakve logike i opradanosti, nasilno ubacuju u našu struku. Istina je, da mi do 2000. nismo uspeli da dovršimo našu Terminologiju, ali to ne znači da je nismo imali (3,4) i da sada treba da prihvatimo tuđu. Za ovu priliku navešćemo dva primera: fizička aktivnost i sportska medicina. Za pojam fizička aktivnost, kada ga gledamo sa aspekta naše struke, on je zamenjen pojmom fizičko vežbanje. Za nas je to ne prihvatljivo iz sledećih razloga:

- Fizička aktivnost,  termin je posle 2000. u našoj struci i nauci, zamenio milenijumima upotrebljavan termnim: f i z i č k o   v e ž b a nj e. Mada nisu sinonimi, operacija je uspela. Danas niko u našoj struci ne upotrebljava termin fizičko vežbanje, sem kad pogreši. Kreatori ove operacije su imali u vidu da je termin: fizička aktivnost univerzalan, pa ga, prema tome, kao predmet izučavanja imaju mnoge nauke. Na taj način su našli opravdanje, za svoju tezu da fizička kultura ne može imati svoju autohtonu nauku već nju mogu izučavati samo “nauke o/i fizičkoj kulturi”(=)a fizičko vežbanje treba zaboraviti. Tako ispada da ćemo jednog dana, na našim fakultetima i visokim školama izučavati: Šopenove etide, Fon Karajanovo virtuozno dirigovanje a posebno fizičku AKTivnost bubnjara na političkim manifestacijama, u simfonijskim i drugim orkestrima. Da se to ne bi desilo mi ćemo se držati sledeće definicije: 

- Fizičko vežbanje – treniranje,  je stručno osmišljen, planski i sistematski organizovan i vođen proces, prirodnih kretanja čoveka, koji ima za cilj dovođenje njegovih fizičkih sposobnosti  na zadati nivo. Fizičko vežbanje treniranje je prapočetak svih ljudskih početaka.(26).

- Sportska  Medicina. ako samo dodavanjem prisvojnog prideva sportska jednoj nauci, možemo da promenimo njen predmet izučavanja, onda je to apsurd koji normalan razum ne može prihvatiti, jer bi to značilo da se Sportska medicina više ne bavi medicinom već sportom, Sportska psihologija, psihologijom, već sportom i da ne nabrajamo dalje. Iz napred navedenih i drugih razloga, mi ćemo koristiti nametnuti termin u smislu, medicina sporta jer je on adekvatniji.(3,4.) 

Da bi objektivno savladali ovu veoma kompleksnu i složenu temu, moramo  je gledati sa aspekta sporta i aspekta zdravlja, pa tek onda kao komplektnu problematiku savremenog društva. Prema tome, poćićemo prvo od sporta.

SPORT

“Sport m engl. Negovanje fizičkih sposobnosti i takmičenje, nadmetanje u njima…”(11). Ligvistički, definicija je potpuno prihvatljiva. Međutim, egzistencijalno i stručno a posebno u kontekstu ovog rada, nije. Zašto, zato što je sport od nastanka pojma do danas, doživeo neviđene trasfomacije a posebno zbog toga, što mi u ovom radu tretiramo isključivo problrmatiku vrhunskog sporta a on se može definisati samo ovako: 

Vrhunski sport je složena, multidimenzionalna privredna delatnost u kojoj se putem permanentnih, planski i sistematski organizovanih sportskih takmičenja, postižu vrhunski sportski rezultati, politički ciljevi, obrt kapitala i profit. Posmatran sa  aspekta naše struke, sport je unapređivanje fizičkih sposobnosti do ekstremnih vrednosti i takmičenje.(2,3,4,5,6,8.)

Sport je proizašao kao potreba bogatih ljudi da na bilo koji način, popune svoje slobodno vreme. Zatim, da demonstrativno prikazuju svoj status. Potom da komuniciraju među sobom, da se igraju, zabavljaju, dokazuju, nadmeću i stvaraju imidž o bogatim ljudima. Drugim rečima, sportom su se bavili bogati. Danas se njime bave siromašni i nije samo u  tome razlika. Za bavljenje sportom u njegovom početku, osnovni preduslov, bilo je bogatstvo a danas su: izuzetne fizičke sposobnosti i zdravlje učesnika. Danas, kada govorimo o sportu u potpunosti ignorišemo ovu činjenicu. To se najbolje može videti u zvaničnim stavovima naše države prema sportu.(*, 5)

Takođe se može videti u raznoraznim definicijama sporta. Tako na primer, tvorac modernih olompijskih igara, P. De Kuberten je govorio: “Sport je dobrovoljni i uobičajeni kult intezivnog mišićnog vežbanja, zasnovanog na želji za napretkom, a koji može da ide do rizika.”  ( 3). On je smislio i jednu divnu aksiomu, koja, na žalost prolazi i danas: "Važno je učestvovati!" . Mada je to u stvsri bila, prva, najbolja reklama u sportu ili kako narod kaže: “Lepak za muve”. Da je to tačno, neka posluži podatak da je Pjer de Kuberten, zapretio Grcima da će organizaciju Prvih modernih olimpijskih igara 1896. predati Budimpešti, ako ne ispune finansijske uslove.(4.)

Vrhunski sport je vezan za vrhunska sportska dostignuća, ali ona su od sekundarnog značaja. Za savremeni sport, primarni značaj imaju sportska takmičenja, jer se samo putem njih, može obrtati kapital i ostvarivati adekvatan profit. Takmičenja i sportisti su samo metod i sretstvo za postizanje pomenutih ciljeva..

Svojstveno za klasični sport su igra i nadmetanje – utakmice. Termin takmičenje nije ni postojao, on je nastao tek kasnije u modernom dobu, kada sport postaje biznis i odvaja se od kulture. Vremenom, mudri ljudi su shvatili da se od stihijnih nadmetanja i povremenih sportskih utakmica, mogu napraviti, sistemi permanentnih, planski i sistematski organizovanih sportskih takmičenja, i na njima ostvarivati ogroman kapital i još veći profit. Trebalo je da prođe 96 godina, da čuveni olimpijski amaterizam doživi fijasko i svima bude jasno da mi u stvarnosti više nemamao sport u njegovom izvornom značenju i delatnosti koja pripada kulturi, već imamo takmičarski sport, koji pripada privrednoj delatnosti ili velikom biznisu. I tako je sport doživeo transformaciju od nadmetanja i igre  do takmičenja i profesije. Zbog toga je danas izlišno izjednačavati pojmove: nadmetanje i takmičenje, jer oni ne mogu biti sisnonimi. 

U toku istorije, sport je doživeo ne slućeni razvoj ali i društvenu  transfomaciju. Od zabave nekolicine do takmičenja miliona. Od društvenog statusa do privredne delatnosti. Zbog toga, danas ne možemo, sa izvornim terminom pokriti transformisano stanje, jer su to dva potpuno različita organizaciona vida. Dve potpuno različite društvene delatnosti sa dva različita cilja. Danas imamo:

Sport je ljudska delatnost u kojoj on, posredstvom fizičkog vebanja – treniranja, ostvaruje želje i potrebu za: igrom, zabavom, druženjem, prestižom, snobizmom, statusom, isticanjem, dokazivanjem. Zatim: metod, sretstvo, motivacija, utakmica i nadmetanje, kao dokazivanje: ko je bolji među jednakima. Nema takmičenja a sve to radi negovanja fizičkih sposobnosti na egzistencijalnom nivou. Ovakav sport, pripada Fizičkoj kulturi jer je njen strukturni deo. Mada je fizička kultura izbrisana iz današnje stvarnosti, ona će egzistirati u svakom društvu, jer je stvaralački i egzistencijalni deo ljudske civilizacije. Sa kadrovskim školama, koje će izučavati fizičko vežbanje – treniranje ili bez njih, čovek će se njome baviti a u sklopu sa tom delatnošću, baviće se i nadmetanjem, sportom u kome takmičenje neće biti sretsvo a pobeda cilj takvog sporta. Briga te delatnosti će biti: stanje fizičkih sposobnosti čoveka i njihovo održavanje na egzistencijalnom nivou. Tu delatnost, nazivali smo Fizičkom kulturom i dalje ćemo je tako zvati. Nju je stvorio čovek i bez nje, on ne može opstati. 

Iz predhodno iznetog, može se zaključiti da danas, kad govorimo o sportu, moramo imati u vidu da postoje dva vida sporta: sport koji je igra a cilj  briga, nega, održavanje fizičkih sposobnosti čoveka na egzistencijalnom nivou a pripada fizičkoj kulturi i Takmičarski sport koji za osnovu ima privrednu delatnost u kojoj se putem permanentnih sportskih takmičenja ostvaruju vrhunski sportski rezultati a cilj im je obrt kapitala i realizacija profita. 

ZDRAVLJE

“Zdravlje je stanje organizma u kome se životne funkcije normalno obavljaju.”(11)

Ako poštujemo predhodnu definiciju zdravlja, moramo postaviti i dva pitanja:

1.Da li ona podrazumeva to stanje bez upotrebe lekova ili bilo kakve medicinske terapije?

2. Da li ona podrazumeva to stanje sa upotrebom lekova i medicinske terapije?

Mi možemo prihvatiti samo prvu varijantu, jer druga varijanta nikako ne može podrazumevati normalno obavljanje životnih funkcija zdravog  čoveka. Iz toga proizlazi da bilo kakva medicinska terapija uključujući i medikamente, takve ljude ne može svrstavati u kategoriju zdravih ljudi. 

S obzirom na predhodno izneto stanje o sportu u kome se jasno ukazuje da danas više nije moguće postizati vrhunske sportke rezulatate a to znači, nije moguće baviti se sportom bez uzimanja “Stimulativnih sretstava”, koje nikako ne možemo povezati sa zdravljem ljudi, sve one koji se bave sportom, moramo kategorisati u bolesne, jer za svoju egzistenciju, uzimaju “Stimulativna sretstva”, često ne dozvoljena. Da su ona štetna po zdravlje, jasno ukazuje činjenica da sastavni deo funkcionisanja savremenog  sporta, pored ostalog, postoji i Anti doping kontrola, bez koje se ne može održati ni jedno zvanično sportsko takmičenje, niti se mogu priznati postignuti rezultati.

Ako predhodno izneto imamo u vidu i još neke prateće probleme o kojima imamo nameru tek da govorimo, nikako ne možemo da nađemo vezu između sporta i zdravlja u pozitivnom smislu, pa ćemo sledeće poglavlje posvetiti tom problemu.

Kada je zdravlje u pitanju, za njegovo očuvanje, nije najvažnije lečenje bolesnih, već očuvanje i briga o zdravlju, zdravih jer i pored fenomenalnog napretka farmacije i medicine, u savremenom svetu, zdravih je sve manje a bolesnih sve više.

SPORT I ZDRAVLJE

Na samom početku obrade ovako važne i složene teme, moramo u prvi plan staviti tri veoma značajne dileme, koje izazivaju najveće probleme u objašnjavanju veze sporta i zdravlja.

Potpuno smo svesni da smo: prostorno, brojčano, ekonomski i politički mala  i beznačajna zemlja. S druige strane, ako bi rekli, da smo sportska velesila, možda bi bilo preterano ali postignuti rezultati nam daju za pravo da sebe svrstavamo u svetsku sportsku elitu i  ne samo po postignutim sportskim rezultatima već i u svim delatnostima, bez kojih je nemoguće postići takav uspeh. To nam daje za pravo da imamo svoju teroriju sporta, svoju terminologiju, svoju organizacionu šemu i brigu o omladini. U vezi sa tim iznećemo tri aktuelne dileme , koje opterećuju predmet ove studije koji smo nazvali: “Sport i zdravlje.”

Prva dilema je: Ministarstvo za omladinu i sport. Zaista nije dovoljno jasno zašto smo prihvatili ovu društvenu kategoriju koja nikako nema logičko opravdanje. Naime, opredeljenjem da omladinu vežemo sa sportom, u potpunosti smo zanemarili dve fundamentalne činjenice. Istina je populacija našeg stanovništva do 18 godina starosti, pretstavlja bazu (“rudnik”)na kojoj se stvaraju vrhunski sportisti ali ta baza pokriva samo 5-10 %,našeg stanovništva, od koje sport uzima samo izuzetno fizički sposobne i za sport nadarane pojedince. Šta je sa ostalih 90% omladine, koju sport ne interesuje a fizičko vežbanje – treniranje, im je isto tolko  potrebno kao i “izabranim”? Iz ovoga se može izvući zaključak da ministarstvo za sport, kada je u pitanju naša omladina u potpunosti vodi brigu, prvenstveno o 10% populacije naših građana.

Naše društvo, još uvek ne može ili neće da shvati, da  je sport privredna delatnost, ni da se, danas, njime bave siromašni. Bogati se bave fizičkim vežbanjem, kao neophodnom delatnošću civilizovanog čoveka, kome je to jedina mogućnost da svoje fizičke sposobnosti sačuva na neophodnom, egzistencijalnom nivou. Ilustracije radi, predhodnom ćemo dodati sledeće: F.K.”Barcelona” svake godine organizuje kamp za fudbalske talente u nekoj drugoj zemlji. Ove godine su takav kamp organizovali kod nas. Pronašli jednog mališana iz Podgorice i zajedno sa roditeljima ga odveli u Španiju. Više od decenije NBA košarkaškom ligom u Americi, dominiraju Srbi: Krstić, Milačić, Jokić a Đoković je najbolji teniser svih vremena, prvaci smo sveta u vaterpolu i da ne nabrajamo dalje.

U vezi sa predhodnim, logično bi bilo, da brigu o omladini treba dati nekom druigom ministarstvu ako ne može samostalno a sport je dovoljno velik i moćan pa treba da bude sam.

Druga dilema je, statistički podatak da sportisti žive u proseku duže od ne sportista. (18) Statistički, podatak nije sporan ali logički jeste. Naime, populacija sportista je već, sama po sebi reprenzetativna, pa i da se ne bavi sportom  u proseku bi živela duže od ostalih. Dakle, sport je tu irelevantan faktor, pa ga kao takvog treba i prihvatiti.

Treća dilema je, zdravlje. Onih koji se bave sportom je svega oko 10%. Taj procenat naše populacije, ne može značajno uticati na opšte stanje zdravlja nacije, za šta nisu potrebna nikakva naučna dokazivanja, jer samo praćenjem svakodnevnih informacija da se broj klinika i bolesničkih postelja, svakodnevno povećava a bolesnih je sve više, (12,13,14,15,16,17,20,21,22,) gužve su neopisive a uvedene su i liste za čekalje, za one koji nemaju da plate odgovarajuće medicinske usluge a za one koji imaju, može i odmah. Broj novorođenih se smanjuje a broj starih i bolesnih se povećava. Nismo kompetentni da ocenjujemo efikasnost zdrastvenih ustanova u našoj zemlji za brigu o zdrastvenom stanju nacije, to ćemo ostaviti kompetentnim. Međutim, mi smo ovu temu morali da pomenemo, jer bez nje ne možemo da odgovorimo na osnovno pitanje ove studije, koje glasi: Da li sport utiče na poboljšanje zdravlja nacije ili je beznačajan za to?  

I najzad ključna dilema. Da li se bavljenje sportom može smatrati, kao delatnost koja pozitivno u tiče na zdravlje čoveka i da li se sportisti mogu smatrati zdravim, jer su pod permanentnim uticajem dozvoljenih i nedozvoljenih “stimulativnih sretstava”. Odgovor na ovo pitanje je veoma: težek, složen, i odgovoran. No, mi moramo odgovoriti na njega i to ćemo i učiniti: Sport ne može iz pomenutih i sledćih razloga pozitivno uticati na zdravlje čoveka.

Ako problem razmatramo sa aspekta fizičkog vežbanja – treniranja, onda možemo dati pozitivno mišljenje. Međutim, to je davno prošlo vreme, jer samo ovim sredstvima i metodama više niko ne može doći do nivoa, na kome se postižu vrhunski sportski rezultati. Ako ga razmatramo sa nivao amaterizma, to je moguće ali malo verovatno, jer to je moguće samo u varijanti odricanja od vrhunskog sporta i postizanja vrhunskih sportskih rezultata. Znači, ostaje nam samo varijanta profesionalnog bavljenja sportom u kojoj će vrhunski sportisti živeti, raditi, stvarati, oplođavati se, sa neizostavnim korišćenjem stimulativnih sredstava. Pri ovakvom stanju, oni se ne mogu svrstati u kategoriju zdravih ljudi i ne može se tvrditi, da sport utiče na održavanje i poboljšanje zdravlja čoveka.   

Da bi se bolje razumeli, stavovi izneti u ovom radu, svi analizirani problemi i veoma dobro poznati podaci, odnosili su se isključivo na činjenicu da se danas pod pojmom sport može podrazumevati samo privredna delatnost, kojoj je primarni cilj profit i vrhunski sport, kome je glavni cilj postizanje vrhunskih sportskih rezulata.  

Kada je u pitanju: Briga o zdravlju savremenog čoveka u razvijenom svetu, više nije problem u lečenju bolesnih već u očuvanju zdravlja zdravih. Naime, napredak savremene medicine i fararmakologije je zaista zadivljujući, tako da lečenje  bolesnih više nije problem u razvijenom svetu. Sada je mnogo veći problem očuvanja zdravlja zdravih, jer njih je sve manje a bolesnih je sve više!!! Iz ovoga proizlazi da razvijeni svet mora posvetiti veću brigu o zdravima ako misli da zaustavi ovaj negativni trend po zdravlje savremenog čoveka. Lečenjem bolesnih, ne povećava se broj zdravih.  

Odnos fizičke kulture i medicine, treba da bude kao odnos medicine i farmacije. Mi se bavimo fizičkim vežbawem a oni lečenjem. Mi se bavimo zdravim ljudima da ostanu zdravi a medicina se bavi lečenjem bolesnih. Samo u sportu se bavimo fizičkim vežbanjem – treniranjem, radi postizanja vrhunskih sportskih dostignuća. Da li to pozitivno utiče na zdravlje čoveka ostaje da se dokaže. Izjednačavati fizičke sposobnosti čoveka sa zdravljem čoveka je pogrešno, ali prihvatititi činjenicu da su fizičke sposobnosti čoveka, biološka  osnova na kojoj on počiva i bez koje ne može da egzistira je činjenica, koja se ne može zanemariti, kada se govori o zdravlju čoveka. Biti svetski prvak u nekoj od sportskih discilina, nikako se ne može komparirati sa pojmom savršenog zdravlja.

To se najbolje može zakljuičiti iz podataka o stanju zdravlja sportista po zavržetku sportske karijere i broju onih koji su morali da napuste sport. Naučnih podataka o tome nema ili se ne objavljuju ili mi jednostvno nismo mogli da dođemo do njih. Međutim, analizirajući sportove s kojim smo se bavili ili bili u njivom okruženju, slobodno možemo reći da je malo onih koji su doživeli 80. a mi koji smo se nekad bavili sportom i uspeli da preživimo tu granicu, malo nas je i svako boluje od neke boljke o kojoj najradije ne govori. (28)

ZAKLJUČCI

Na osnovu do sada iznetog, mogu se izvući sledeći zaključci:

1.Govoriti o sportu u kontekstu ove teme, može se samo, pod uslovom da se govori isključivo o vrhunskom sportu.

2.Govoriti o zdravlju. Može se samo pod uslovom, da se zdravim smatraju samo oni ljudi koji za svoju egzistenciju ne koriste nikakva neprirodna sretstva, terapije, uključujući i lekove.

3. Tvrditi da se angažovanjem 10%  naše populacije sportom, može uticati na poboljšanje zdravlja nacije, najblaže rečeno je lišeno svake objektivnosti.

4.Oni ljudi koji za svoju egzistenciju koriste bila kakva stimulativna sretstva, ne mogu se smatrati zdravim. Prema tome, vrhunski sport ne može pozitivno uticati na zdravlje onih koji se njime bave.

LITERATURA

1.Berberović, J,:  Filozofija i svijet nauke. "Svjetlost",Srajevo,1990. 

 = Bokan

2. Drid,P.: Teorija sportskog treninga,Novi Sad,2012.

3. Enciklopedija fizičke kulture,1,Jugoslovenski leksikografski zavod, Zagreb,1975.

4. Enciklopedija fizičke kulture,2,Jugoslovenski leksikografski zavod,Zgreb,1977.

5. Zakon o sportu Republike Srbije.

 6. Ivanić, S.: Fizička kultura ili sport, Savremenisport. Com. 

7. Ivanić,S.: O struci i nauci u fizičkoj kulturi, Savremenisport. Com.

8. Kebin,V.:Pojam sporta,Savremenisport.com. 

9.Marković,M.M.: Fizička kultura i etika – teorijsko eksperimentalni model istraživanja, Doktorska disertacija, Beograd, 2016.

*. Polič,B.: Humanizacija fizičke kulture,N I P U "Partizan", 1967. Beograd.

10. Petrović,G. Logika, Zavod za učbenike i nastavna sretstva,Beograd,1998. 

11. Rečnik srpskoga jezika, Matica srpska,Novi Sad,2011.

12. https://marjankogelnik.files.wordpress.com/2016/01/ideoloc5a1ki-konstrukti-o-cepljenju-predogled.pdf

13. https://www.cdc.gov/nchs/data/vsus/mort63_2a.pdf 

14. http://www.skripta.info/wp-content/uploads/2017/02/Vladeta-Jerotic-Covek-i-njegov-identitet.pdf

15. https://doi.org/10.1136/bmj.1.5118.380

16. https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/3554780

17..https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC1522578/pdf/amjphnation00499-0004.pdf

18. https://WWW.blic.rs/vesti/drustvo/prosecan/zivotni/vek/u/srbiji - 737.../gmOprgk     

19.https://WWW.lepotaizdravle.rs/zdravle/...i.../sportisti-zive-u-proseku-tri-godine-duze/       

20. https://facebookreporter.org/2o18/12/10/ sve-sto-niste-znali-o-malim-boginama-a-mogli-ste-da-pitate-umesto-da-lupe ...

21.rs.enteifo.com/lifestyle/a 229889/koliki-ce-biti-zivotni-vek-u-buducnosti.htlm

22. https://www.facebook.com/zoran.slikar/posts/3021871621171478

23.https:/w.w.w.google.com/serch?g=Sava+Ivanić % 3A+ Evolucija+ čoveka+sa+aspekta+jednog+Difovca & og=Sava+Iv ...

24. https://www.Google. Com/searchsg = sava + ivanic % 3A sport + i + vrhunski + (takmi % 3carski) + sport 8sog = sava + ivanic ...

25. https://www. Google. Com/seach?g = sava + ivanic % 3A Pledoaje + za + opstanak + fizičkog + vaspitanja 8sog = sava + ivanic...

26.https:www. Google.com/search ? g = Sava + Ivanic % 3 A + 

27.https: //Aktuelni+termini+u+savremenom+sportu&og=sava+ivanic ...

28. https://ljubodragsimonovic. com>Sport-kapitalizam-destrukcija