Otvorene nove prostorije Šahovskog kluba Beograd

Na rođendan Bobija Fišera otvorene su nove prostorije  Šahovskog kluba Beograd  ispod istočne tribine stadiona OFK Beograda na Karaburmi.

Aca Milićević, predsednik Šahovskog kluba Beograd u pozdravnoj reči naglasio je da je klub, koji postoji 69 godina, osnovan na Staroj  Karaburmi da bi poslednjih 30 godina radio u Ulici kralja Milana tako da se sada krug zatvorio vraćanjem na Staru Karaburmu. Preseljenje je bilo 3. januara u nemogućim uslovima po vejavici i uz pomoć prijatelja kluba, donatora i entuzijasta i zahvalio se fudbalskom klubu i OSD Beograd na razumevalju da se ustupi prostor šahistima sa nadom da će dugo biti dom novim generacijama.

Pozdravio je i ugledne goste,  velemajstore Aleksandra Matanovića i Bojana Vučkovića i velemajstora problemskog šaha urednika šahovske rubrike Politike Marjana Kovačevića, inter majstore Božidara Đuraševića, Dušicu Čejić, Miloša Jovičića, FIDE majstora Ivana Martića,  predstavnike OSD Beograd i kluba OFK Beograd Ljubišu Ćirovića, Momu Mandića, Dragčeta Dimitrijevića,  Božu Milenkovića i društveno političke  radnike Zorana Živkovića i Gordana Obradovića.

Program je, u prepunoj lepo uređenoj sali,  vodio legenda šahovskog novinarstva, višedecenijski urednik šahovske rubrike „Ekspres politike“, pisac i poeta Brana Rakić, koji je, u uvodu, rekao da se u „malom začaranom šahovskom vilajetu Ace Milićevića teško diše jer su aure  legendi šaha, povezane čvrstom vazom sa Kaisom,  zgusnule vazduh tako da  može da se jede kašikom“.

Uručene su i povelje jednom broju onih koji su se, kako je Aca Milićević istakao, odazvali pozivu Ljubivija Ršumovića na mobu da presele klub i urede novi prostor Anđelku Mučibabiću, Fudbalskom savezu Srbije, profesoru Drašku Plećašu, Dušanu Unkoviću, Ljubivoju Ršumoviću, Mileti Cicoviću, Dušanu Peroviću, Gorazdu Čuku, dr. Zoran Durleviću i dugogodišnjem novinaru Žurnala šahovskom zaljubljeniku Slobodanu Simiću.

Otvaranju su prisustvovali i polaznici „Šahovske akademije ŠK Beograd“ i Ljubivoje Ršumović je govorio o deci u šahu i sportu, istakavši da  ih treba pomagati, paziti i gajiti jer u svakom od njih, možda, čuči jedan Robert Fišer...

Velemastor problemskog šaha Marjan Kovačević govorio je o polaznicima „Šahovske akademije“ kluba Beograd i pohvalio mladi naraštaj Žiku Perovića, Iliju Serafimovića i Marka Lukajića,  Mihajla i Danila Brankovića, Gorana Daničića i druge čiji su uspesi u kreiranju i rešavanju problema dobili brojna svetska priznanja i prisutni su imali zadovoljstvo da rešavaju jedan od njih.

Nadahnuto, sa mnogo anegdotskih crtica, o Robertu Bobiju Fišeru  govorio je velemajstor Aleksandar Matanović.  Evocirajući uspomene sa svojih pet najinteresantnijih susreta sa Fišerom, od Portoroža 1958. do Beograda i Svetog Stefana 1992. Matanović, je na kraju rekao:

- Šahovski put počeo je u Portorožu 1958. kada je na avgustovskoj vrelini stalno nosio džemper i završio u  Jugoslavaji pod sankcijama 1992. kada je pocepao  uputstvo američkog ambasadora. Voleo je da dolazi, čini mi se da se ovde jedino prijatno osećao. Bio je meteor na šahovskom nebu, dok je preletao blistao je neviđenim sjajem  a zatim je zgasnuo i  otišao u nepovrat. Po doprinosu šahu  i šahovskim rezultatima  zauzima prvo mesto u istoriji. To je Robert Bobi Fišer.