Pored treninga, u kojima kao sadržaji aktivnosti dominiraju uglavnom različiti tipovi fizičkih aktivnosti i koji su usmereni na obezbeđivanje učenja i razvoj psihomotornih aktivnosti, ukazuju na potrebu, značaj, mogućnosti i na uslove primene različitih tipova mentalnih treninga. Oni govore o četiri klasična, i do sada dobro proverena tipa ovih treninga, i o tri nova, čija se edukativna vrednost još eksperimentalno proučava. Među prva četiri tipa spadaju:
- Opservacioni trening - ili treniranje putem posmatranja,
- Verbalni trening - ili treniranje putem govora,
- Mentalni trening - ili treniranje putem predstavljanja, i
- Trening motorne realizacije - ili treniranje putem izvođenja
Tri nova tipa treniranja usmereni su na: stabilizaciju stanja, na centriranje svesti i na socijalnu dinamiku, i tu spadaju:
- Psihoregulacioni trening - ili treniranje putem regulisanja
- Trening doživljaja - ili treniranje putem doživljaja, i
- Trening grupne dinamike - ili treniranje putem grupnih zadataka.
Svi ovi treninzi predstavljaju određene individualizovane pristupe samodisciplinovanju, i pokazali su se izuzetno efikasnim, posebno u odnosu na probleme emocionalizacije i motivacije sportiste. Poznata je einjenica da sportisti pred sve značajne sportske događaje doživljavaju visoki nivo napetosti što može da deluje negativno na njihov učinak, iako su dobro "pripremljeni" i ne mogu da ostvare dobro željene sportske rezultate,
Istraživanja su pokazala da bi sportista mogao uspešno da ostvari u tim trenucima kada se moraju aktivirati fini muskulatorni pokreti, on bi trebao da bude psihički stabilan i u stanju optimalnog nivoa aktivacije. U Nemačkoj se ovi treninzi još nazivaju i "autogenim trenizima" i odnose se na procese samoaktivizacije i samorelaksacije. Ovim procesima samouslovljavanja postižu se značajni efekti u odnosu na postavljene sportske zadatke i rezultate.
Oni se mogu individualno primenjivati, ali isto tako može da ih primenjuje trener u radu sa malim grupama sportista u kojima ae poznavajući procedure i vrednosti mentalnih treninga moći da podstiče željene mentalne procese.
Ovi mentalni procesi mogu doprinositi:
- učenju i usvajanju specifičnih sposobnosti,
- prevazilaženju mentalnih blokada,
- smanjivanju broja grešaka u rutinski usvojenim psihomotornim aktivnostima, i
- celovitom i potpunom usmeravanju sportiste na željeni sportski događaj.
