Menadžment sportskog objekta je pravno obavezan da garantuje bezbednost svakom učesniku i gledaocu sportskih događaja koje organizuje. Nasilničko i destruktivno ponašanje sportske publike (mase navijača i sl.) poslednjih godina izaziva znatne materijalne štete i ljudske žrtve, što je - tokom 1990tih godina - u fokus pažnje menadžera sportskih objekata dovelo problem bezbednosti i upravljanja rizikom.
Uzroci sportskog nasilja su sociološke i psihološke prirode (mladi mačo muškarci, nezaposleni, koji veruju da im društvo nije pružilo priliku da se dokažu) ali ih treba tražiti i u lokaciji i arhitektonskim rešenjima sportskih objekata. Klasične tribine na stadionima, koje omogućuju pristup publici na teren, su glavni uzrok male mogućnosti kontrolisanja publike. Nekontrolisan pristup mase gledalaca u stadione i sale bez numerisanih sedišta je još jedan od važnih razloga nedovoljne bezbednosti sportskih objekata.
Upravljanje masom - radi zaštite imovine i pružanja konfora i bezbednosti štićenika (patrons - gledaoci, učesnici, specijalni gosti i sl.). Ova politika u menadžmentu sportskog objekta teži upravljanju a ne kontroli mase. Jedan od ključnih aspekata upravljanja masom je "predvidljivost" povreda i ekscesa koji mogu da za posledicu imaju ugrožavanje štićenika od trećih lica kao i pravnu (krivičnu) odgovornost menadžmenta zbog nepreduzimanja mera bezbednosti (nemarnosti). Svaki element događaja od uređenja sportskog objekta do igre po sebi čini deo upravljanja masom.
