_medijski-karakter-sporta-i-sportskih-dogadjaja.jpg "Medijski karakter sporta i sportskih događaja")
Sport nije uvek imao takav međunarodni karakter. Prvo se proširio kroz međunarodne granice preko imperijalističkih napora. Zemlje kao što je Velika Britanija, kolonizovale su razna područja širom sveta, sport je bio korišćen da bi se nametnula osvajačeva kultura na kolonizovane zemlje. Na primer, Britanci su uveli kriket i ragbi u Australiju kada su kolonizovali taj kontinent. Danas su kriket i ragbi veoma popularni u Australiji i veliko rivalstvo postoji između Australije i Velike Britanije.
Na ovaj način, sport je ulio osećaj ponosa u njihovim zemljama i jačao osećaj nacionalne pripadnosti. Nacionalistički sentimenti su takođe doprineli rastu međunarodnog sporta danas. Pobeda SAD-a nad hokejaškim timom Sovjetskog Saveza 1980. godine povećali su nacionalni ponos, kao i zainteresovanost za hokej pred kraj hladnog rata. Olimpijske igre su imale važnu ulogu u razvoju međunarodnog sporta. Moderni olimpizam je stvorio baron Pierre de Coubertin, na čiju inicijativu je bio održan Međunarodni atletski kongres u Parizu 23.06.1894. godine oformljen je Međunarodni olimpijski komitet (MOK) kao vrhovni autoritet olimpijskog pokreta.
Počevši sa inauguralnim modernim olimpijskim igrama 1896. u Atini, MOK-u je poverena kontrola i razvoj modernih olimpijskih igara. Po ovom pitanju MOK je bio veoma uspešan. Olimpijske igre su najveći međunarodni sportski događaj današnjice. Na letnjim olimpijskim igrama u Sidneju 2000. godine, čak 10651 sportista iz 199 zemalja takmičili su se u disciplinama koje su propraćene od strane 16033 novinara. Takođe, televizijska gledanost je dostigla 3,7 milijardi gledalaca u 220 zemalja i teritorija (IOC, 2003).
Letnje olimpijske igre u Los Anđelesu 1984. godine su obeležile prekretnicu za komercijalizaciju olimpijskih igara, generišući profit od preko 200 miliona dolara najviše zaslugom trgovinskih preduzeća (Graham i sar., 1995). Međutim, pošto su uložili značajne sume novca, korporacije su takođe videle sportiste i individualne olimpijske timove kao prilike preko kojih mogu da prodaju svoje proizvode. U takvim uslovima bilo je veoma teško održati amaterizam kao standard za olimpijska takmičenja. Sve pretenzije o amaterizmu su izbačene u Letnjim olimpijskim igrama 1992. godine u Barseloni kad su se profesionalni košarkaši iz NBA i drugih profesionalnih liga širom sveta takmičili za svoju zemlju za "Tim snova". Saglasno sa rastom olimpijskih igara, profesionalne sportske lige i korporacije su ugrabile priliku da prodaju svoje proizvode na međunarodnom tržištu.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="7364782146">
Sport je takođe obezbedio platformu kroz koju različite kulture mogu postati sličnije. Većina ljudi na svetu deli uzbuđenje vezano za popularne sportove. Po prvi put ikada, Svetski šampionat u fudbalu je održan 1994. u SAD-u. Rekordnih 3 milijarde gledalaca gledalo je ove utakmice. Ovo je neverovatno uzevši u obzir da je fudbal kao sport imao veoma slabu afirmaciju u SAD-u pre samo 30 godina. Svetski šampionat 2002. godine imao je ključnu ulogu u prevazilaženju kulturnih barijera kad su dve totalno različite nacije, Koreja i Japan, odlučile da zajedno budu domaćini. Početkom 1990.-tih nada za profesionalni fudbal nalazila se u rukama internacionalne federacije za fudbal (FIFA).
FIFA je odlučila da svetski šampionat 1994. godine organizuju SAD u nadi da će to pomoći podizanju popularnosti fudbala u toj zemlji. Kao deo dogovora da bude domaćin svetskog šampionata, USA Soccer, nacionalno rukovodeće telo za fudbal, je imao zadatak da pokrene još jednu profesionalnu fudbalsku ligu. Svetski šampionat 1994. godine je bio neverovatno uspešan imajući veliku posećenost i više nego očekivanu TV publiku, na kraju proizvodeći višak prihoda od 60 miliona dolara (Gilbert, 1995).
Pomenuti podaci ukazuju na činjenicu da u poslednjim godinama razna sportska dešavanja dokazuju tvrdnju o globalnom uticaju sporta. S druge strane globalizacija snažno utiče na svet sporta. Danas se na sportske događaje gleda kao na kulturne pojave univerzalnog i globalnog tipa. U poslednjoj dekadi prošlog veka, sa porastom internacionalizacije sporta znatno je porasla i potreba za osobama školovanim i obučenim da upravljaju međunarodnim dešavanjima i objektima na kojima se odigravaju sportski događaji.
Kada je reč uopšte o kadovima, neophodno je istaći da je raznolika priroda sporta uslovila potrebu za sportskim menadžerima, u međunarodnim razmerama, koji do sada nisu bili zastupljeni u tradicionalnim nastavnim planovima (Li i sar., 2002.). I korporativna Amerika i akademici smatraju da je internacionalizacija nastavnog programa oblast koja zahteva urgentnu pažnju (Wheeler, 1998.). Istim razlozima se može objasniti zašto planovi u kojima se obrađuje organizovanje manifestacija i objekta moraju biti više globalno orijentisani (Li i sar., 2002).
