_Patofiziologija povrede i reparacija.jpg "Patofiziologija povrede i reparacija")
Poznavanje patofiziologije povrede tkiva i procesa zarastanja je važno u planiranju lečenja. Proces zarastanja obuhvata 3 faze: inflamatornu (zapaljensku), fibroblastičnu fazu reparacije i fazu sazrevanja i preoblikovanja. Razumevanje hemijskih i fizioloških procesa može da pomogne lekaru u izboru rehabilitacionih postupaka koji maksimalizuju procese zarastanja. Lekar mora da identifikuje povređeno tkivo i veličinu povrede. Vrsta povrede određuje način rehabilitacije - npr. fraktura radiusa zahteva različit pristup od povrede mekog tkiva podlaktice kao što je tendinitis ekstenzora ručnog zgloba.
Inflamatorna faza - Zapaljenski odgovor traje 2 do 4 dana. Klinička slika podrazumeva povećanu toplotu na mestu povrede, crvenilo, otok i osetljivost. Inicijalno oštećenje tkiva ili prva povreda praćena je sekundarnom koja nastaje zbog hipoksije i aktivnosti enzima. U trenutku povređivanja, pokreće se kaskada događaja. Posle perioda od 5-10 min vazokonstrikcije, lokalno uslovljen influks ćelija se pojavljuje na mestu povrede. Hemijski medijatori kao što su histamin iz mastocita povećavaju propustljivost membrane i izazivaju vazodilataciju. Pojavljuju se fagocitne ćelije i leukociti. Otpadne materije se razlažu i uklanjaju preko lokalnih i vaskularnih puteva. Na mestu povrede krvnog suda, trombociti se lepe za izložena kolagena vlakna čime počinje formiranje tromba. Zatim se kroz nekoliko faza formira fibrinski tromb, reakcija stimulisana tromboplastinom. Na kraju, efekat "odvajanja od zida" olakšava proces zarastanja. Formiranje tromba počinje 12 sati nakon povređivanja i završava se u toku 48 sati.
Početni postupci u rehabilitaciji se fokusiraju na smanjenje inflamatornog odgovora, radi sprečavanja daljeg gubitka funkcije i smanjivanja bola. Priliv medijatora inflamatorne reakcije je neophodan, da bi se zadovoljile metaboličke potrebe i uklonili otpadni produkti, što je priprema za fibroblastnu reparacionu fazu zarastanja. Međutim, rezultujuća inflamacija i bolnost mogu da uzrokuju smanjenje snage, obima pokreta, izdržljivosti i mobilnosti tkiva. Ako se ne prate, ove promene mogu da postanu veliki problem za sportistu. Jak zapaljenski odgovor može takođe da komprimuje okolno tkivo, proširujući razmere povrede.Uzmite npr. fudbalera sa otokom kolena. Otok u tibiofemoralnoj i patelarnoj zglobnoj jami ograničava obim pokreta. Inhibicija kontrakcije kvadricepsa kod otečenog kolena se dešava preko centralnog mehanizma. Ako se izliv ne tretira, može doći do značajnih promena snage kolena. Bol može dovesti do mišićnog spazma i nekorišćenja zgloba. Ova oštećenja mogu da uzrokuju neadekvatnost pri hodu i neadekvatnost šeme kretanja specifične za određeni sport. Pristup rehabilitaciji, koji limitira otok kolena, povećava tibiofemoralni i patelofemoralni obim pokreta i poboljšava snagu kvadricepsa, je najefikasniji.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Fibroplastična faza reparacije - Fibroplastična faza reparacije počinje tokomzapaljenskog odgovora i nastavlja se tokom sledećih 4 do 6 nedelja. Počinje stvaranjem ožiljka. Fibrinski ugrušak se zamenjuje granulacionim tkivom sastavljenim od kolagena i fibroblasta. Potrebne hranljive materije se dopremaju preko novih kapilara. Kolagena vlakna se nasumice postavljaju u ekstracelularnom matriksu proteina i osnovnoj supstanci koju proizvode fibroblasti. Rastegljivosti ožiljka zavisi od depozita kolagena.Kompletna ruptura Ahilove tetive kod tenisera, nehirurški tretirana, može da ilustruje fibroplastični reparacioni progres. Stavljanje gipsa će kontrolisati zapaljenje i pospešiti stvaranje ožiljka. Posle oko 3 nedelje, nastaje čvrst, jak, nevaskularizovan ožiljak, tako da bi nakon tog perioda potpune imobilizacije tetiva trebalo da bude spremna za kontrolisan proces remobilizacije. Oštećenja uključuju minimalno smanjenu po-kretljivost mekog tkiva, gubitak obima pokretljivosti stopala i skočnog zgloba, smanjenu snagu mišića stopala i skočnog zgloba i ograničenu propriocepciju skočnog zgloba. Mogu se očekivati i nesposobnost promene položaja tela, promene hoda i za sport specifične šeme pokreta. Rehabilitacioni program mora da sve ove promene uzme u obzir.
Faza sazrevanja i preoblikovanja (remodelovanja) - Faza sazrevanja i preoblikovanja počinje povećanjem snage rastegljivosti ožiljnog tkiva i padom aktivnosti fibroblasta. Tokom ove faze, prema Volfovom zakonu, pritisak na kolagena vlakna uzrokuje njihovo paralelno postavljanje u odnosu na primenjenu silu. Mogu biti potrebni meseci i godine da bi se normalizovala snaga tkiva. Tokom ovog vremena, kontrolisani pokreti maksimalizuju reorijentaciju zarastajućih vlakana, rezultujući boljom snagom rastegljivosti i funkcijom. Bol može kontrolisati brzinu napretka i primenu pritiska na tkivo koje se obnavlja. On je uglavnom značajan tokom zapaljenskog odgovora, ali se tipično smanjuje tokom faze reparacije i preoblikovanja. Svaka ponovna pojava bola u ovoj fazi ukazuje da je prevelik "pritisak" primenjene rehabilitacije za postignuti nivo zarastanja tkiva.Razmotrite primer sportiste bacača kod koga postoji delimični rascep tetive supraspinatusa. U fazi sazrevanja i preoblikovanja, težište rehabilitacije će biti na aktivnostima koje primenjuju pritisak na tetivu duž linija rastegljivosti, slično pokretima koje koriste sportisti tokom bacanja kladiva.
Ovo može biti postignuto obostranim (sa dve ruke) aktivnostima kao što je bacanje lopte preko glave, koja ograničava stepen slobode pokreta u glenohumeralnom zglobu, kao i opterećenje. Napredak može da bude ista aktivnost izvedena sa medicinkom ili unilateralno (jednom rukom). Mora se voditi računa o oštećenju mobilnosti mekog tkiva, obimu pokretljivosti glenohumeralnog i skapulotorakalnog zgloba, skapularnoj mišićnoj snazi i snazi muskulature gornjih ekstremiteta, kao i o propriocepciji ramena. Kao dodatak merama koje dovode do preoblikovanja tkiva, mora se uključiti trening specifičan za određeni sport radi neuromuskularne reedukacije.
