Sve veći broj aktivnih sportista, ali i rekreativaca u svom trenažnom procesu koristi kreatin. Kreatin se sintetizuje u jetri, pankreasu i bubrezima od amino kiselina: arginina, glicina i metionina, a zatim se transportuje do mišica da bi se uskladištio zajedno sa fosfatom. Kao takav, kreatinfosfat - CU služi kao energetska rezerva adenozintrifosfata - ATP, koji je glavni izvor energije za ćelije pa samim tim i mišice.
Prilikom treninga, adenozintrifosfat - ATP oslobađa energiju otpuštajuci jednu od fosfatnih grupa, pa se usled toga pretvara u adenozindifosfat - ADP (slabiji izvor energije). U toku najintenzivnijeg anaerobnog rada (metabolički procesi koji se odvijaju bez prisustva kiseonika), ATP u mišićima može obezbediti energiju za samo 7-10 sec rada. Usled toga organizam počinje stvaranje ATP iz kreatinfosfata (u periodu 5-10 sec), da bi nakon toga prešao na stvaranje energije putem glikolize, odnosno razlaganje ugljenih hidrata iz mišica (do 3 min). Ukoliko mišicni rad i dalje potraje, započinje aerobno stvaranje ATP-a i to najcešće iz mehanizma oksidativne fosforilacije masti, uz prisustvo kiseonika.
Dakle, da bi se obavljao anaerobni mišicni rad, ATP se mora nadoknađivati iz ADP-a. Upravo taj proces zavisi od kreatina. Kreatin je glavni nosilac fosfatne grupe, tako da priskače u pomoć ADP-u dajući mu izgubljenu fosfatnu grupu i samim tim vraćajući ga u najjače energetsko stanje - ATP.
Poreklo kreatina
Crveno meso sadrži određene količine kreatina pa se tako konzumiranjem mesa, dnevno može obezbediti 1-2 grama kreatinfosfata - CU. Drugi način snabdevanja organizma kreatinom jeste suplementacijom, odnosno uzimanje raznih kreatinskih preparata. Trenutno nijedna sportska organizacija u bilo kojoj grani sporta ne zabranjuje ili limitira upotrebu kreatina. Anketa sprovedena među sportskim savezima u SAD-u pokazuje da se oko 30% njih ne slaže sa upotrebom kreatina, dok ostalih 70% podržava upotrebu ili prepušta sportistima da se odluče sami. Oficijelna lica MOK-a više puta su istakla da kreatin i njegove suplemente smatraju hranom. Kreatin se svrstava u elemente ishrane, potpuno je legalan i može se naći u slobodnoj prodaji.
Oblici kreatina
Važno je da kreatin bude testiran na koncentraciju i na čistoću! Na proizvodima uvek treba tražiti zaštitni znak Creapure ili Ultrapure. Čist kreatin-monohidrat bele je boje, ima fina zrna (mikronizovan je), a prašak je neutralnog ukusa. Kreatin se najlakše i najekonomičnije može uneti u organizam u obliku sintetičkog kreatinskog monohidrata. Kreatin monohidrat se apsorbuje direktno. Nasuprot njemu, trifosfatni molekuli kreatinfosfata su toliko veliki da ih organizam ne može direktno iskoristiti. Oni se moraju prvo razdvojiti da bi bili apsorbovani u krvotoku, ali nakon toga dalje nema nikakvih garancija da će se na kraju i uskladištiti u mišićnim ćelijama.
Kreatinske formule imaju dve osnovne vrste: prašak i šumeći kreatin (effervescent creatine). Najsigurniji i najkonomičniji način unosa kreatina jest upotreba šumećeg kreatina. Dovoljna je upola manja doza ovakvog preparata, jer se skoro 100% apsorbuje kreatinski agens koji se u njemu nalazi.