Emocionalna inteligencija u sportu
Poznato je da emocije mogu igrati veoma važnu ulogu u sportu, takođe je poznato da nije samo izraz emocija široko rasprostranjen, već da su emocije suštinski prisutne u nekom od svojih oblika u svim sportovima i svim sportskim disciplinama, mada tačna priroda njihove uloge u sportskim dostignućima još uvek nije dovoljno istražena.

Uprkos tome što je poslednjih decenija prisutan sve izraženiji fokus na emocije i emocionalnu inteligenciju (EQ) i dalje je izražen ogroman deficit u pogledu razumevanja i upravljanja emocijama, kako u sportu tako i u drugim oblastima. Što znači da veliki broj ljudi i dalje nije svestan svojih emocija, odnosno ne umeju da ih opaze i iskoriste na pravi način.

Na primer, većina nas je verovatno imala prilike dakroz ličan primer ili primer drugih sportista uvidi kako emocije mogu delovati, odnosno kako nesposobnost da na odgovarajući način upravljamo emocijama u konkretnim situacijama, može dovesti do frustracija, stresa, neprimerenih izliva besa ili agresije koji nas mogu sprečiti u postizanju željenih rezultata, dok sa druge strane uz pomoć adekvatnog upravljanja, svoje emocije možemo kanalisati i uz njihovu pomoć povećati svoju želju za uspehom i motivisati se da to i ostvarimo, što ponekad može dovesti i do boljih rezultata od onih koje smo očekivali.

Imajući u vidu prethodno navedeno, dolazimo do zaključka da za sportiste može biti veoma važno da nauče kako da prepoznaju svoje emocije i kako da ih izraze na adekvatan način, odnosno kako da njima efikasno upravljaju. Zbog svega navedenog, u nastavku teksta pokušaćemo da Vas bliže upoznamo sa pojmom Emocionalne inteligencije u sportu, odnosno kako da prepoznate, izrazite i efikasno upravljate svojim emocijama.


Pojam emocionalne inteligencije
Emocionalna inteligencija predstavlja skup emocionalnih veština koje nam omogućuju da odaberemo ispravan način upotrebe osećaja i nesvesnih, instinktivnih mehanizama u interakciji sa drugim ljudima, kao i u shvatanju i poboljšanju samoga sebe" (Daniel Goleman). Emocionalna inteligencija je ono "nešto" neopipljivo u svakom od nas. Ona definiše kako upravljamo ponašanjem, prolazimo kroz društvene složenosti i donosimo lične odluke koje ostvaruju pozitivne rezultate (Trevis Bredberi i Džin Grevs).

Emocionalna inteligencija je sposobnost da se osećaju, razumeju i efikasno koriste emocije kao izvor ljudske energije, informacija, poverenja, stvaralaštva i uzajamnog delovanja. To praktično znači biti snažno organizovana ličnost, znati kako se uspostavlja kontrola sopstvenih emocija i kako ih potčinjavati interesima posla, znati kako se ostvaruju postavljeni ciljevi, suptilno osećati emocionalna stanja drugih i prepoznavati njiihove interese i potrebe (Prof. Dr. Milan Tomić).

Osnovni pokazatelj emocionalnog intelekta nalazi se u EQ (emocionalni koeficijent), koji se može definisat i kao stepen emocionalne pismenosti i osposobljenosti svakog konkretnog pojedinca (Prof. Dr. Milan Tomić). Emocionalna inteligencija (EQ) je za razliku od kognitivne inteligencije (IQ) fleksibilna veština koja se može naučiti i razviti.

U suštini emocionalna inteligencija predstavlja našu sposobnost da prepoznamo i razumemo emocije u sebi i u drugima, ali i sposobnost da upotrebimo tu svest kako bi smo upravljali svojim ponašanjem i odnosima sa drugim ljudima.

Inteligencija (IQ), karakter i emocionalna inteligencija (EQ) su izraziti kvaliteti koje svi posedujemo.

Zajedno određuju kako razmišljamo i postupamo. - Trevis Bredberi i Džin Grevs 



Razumevanje emocija
Svoja osećanja nosimo svakodnevno sa sobom, bez obzira na to da li obraćamo pažnju na njih ili ne. Emocije su na neki način prisutne u svim aktivnostima koje obavljamo, svim komunikacijama, svim odlukama koje donosimo... Na osnovu određenih istraživanja, ustanovljeno je da ljudi u proseku prođu kroz 27 emotivnih stanja tokom svakog sata u budnom stanju. Što znači da, od trenutka kada se ujutru probudimo, pa dok ponovo ne odemo uveče na spavanje prolazimo kroz nekoliko stotina emocionalnih iskustava.

Emocije mogu da nam pomognu, a mogu i da nas povrede, ali na njih ne možemo da utičemo sve dok ih ne shvatimo.

Razumevanje emocija postiže se uz pomoć dve glavne veštine: društvene i lične kompetencije. Lična kompetencija usredsređana je više na nas kao pojedince i podeljena je na samosvest i vladanje sobom. Društvena kompetencija usredsređuje se više na to kako se ponašamo s drugim ljudima i podeljena je na društvenu svest i snalaženje u međuljudskim odnosima (Trevis Bredberi i Džin Grevs).

Prema ovoj metodi postoje četiri osnovne veštine koje zajedno čine emocionalnu inteligenciju, a to su: samosvest, vladanje sobom, društvena svest i međuljudski odnosi. Samosvest i vladanje sobom povezane su s našim odnosom prema sebi, dok su društvena svest i međuljudski odnosi povezane sa našim odnosom prema drugim ljudima.

Do potpunijeg razumevanja svojih emocija možemo doći ukoliko počnemo da tražimo izvor svojih osećanja, odnosno ukoliko "zastanemo" i zapitamo se zašto su određene emocije izbile na površinu i šta nas je navelo na određenu reakciju.

Pošto su nam um i telo tesno povezani, najdelotvorniji način da razumemo sopstvene emocije u trenutku njihovog ispoljavanja jeste da naučimo kako da uočimo fizičke promene koje ih prate. Kada budemo napredovali s opažanjem osećanja (emocija), otkrićemo da smo često fizički svesni emocije mnogo pre nego što je postanemo svesni i mentalno.

Jedini način da iskreno razumemo svoje emocije jeste da provedemo dovoljno vremena razmišljajući o njima, kako bi smo shvatili odakle dolaze i zašto su tu.

Kada razumemo sopstvene emocije i osposobimo se da odgovorimo na njih onako kako želimo, tada imamo moć da kontrolišemo teške situacije, spretno reagujemo na promenu i preuzimamo potrebnu inicijativu da ostvarimo svoje ciljeve.


Upravljanje emocijama
Upravljanje emocijama predstavlja sposobnost da upotrebimo svest o sopstvenim emocijama i aktivno biramo šta govorimo i radimo, odnosno da ostanemo prilagodljivi i da se ponašamo na pozitivan način.

Iako postoji značajan broj različitih tehnika koje nam mogu pomoći da efikasno upravljamo svojim emocijama, navešćemo jednu koja je po mnogima najlakša i najefikasnija.

Naime, poznato je da naš mozak zahteva čitavih 20% zaliha kiseonika u našem telu, koliko mu je potrebno da upravlja osnovnim i složenim funkcijama. Mozak prvo dodeljuje kiseonik osnovnim funkcijama, zato što nas one održavaju u životu, preostali kiseonik koristi se za složene funkcije, koje nas održavaju budnim, usredsređenim i smirenim.

Imajući to u vidu, jasno je da plitki udisaji (nepravilno disanje) lišavaju naš mozak kiseonika što može dovesti do loše koncentracije, zaboravnosti, promene raspoloženja, nemira, potištenosti, strepnje i manjka energije. S druge strane, svaki put kada se potrudimo da dišemo pravilno i obezbedimo mozak sa dovoljno kiseonika, odmah ćemo primetiti pozitivne rezultate, zbog čega se pravilno disanje smatra najprostijom, a ipak najmoćnijom tehnikom koja nam stoji na raspolaganju za upravljanje sopstvenim emocijama.

U onim neprijatnim situacijama koje prete da izmaknu kontroli, u suštini trebali bi da usporimo i shvatimo sve što je ispred nas (situaciju) dopuštajući našem mozgu da obradi sve raspoložive informacije pre nego što bilo šta uradimo. U ovom slučaju objektivnost bi omogućila da iskoračimo van okvira kontrole svojih emocija i da tačno otkrijemo šta je potrebno uraditi da bi se došlo do pozitivnog ishoda.

Emocije će nam stvoriti neprilike ako im dopustimo da nas vode okolo bez imalo razuma; Ali i naše racionalne misli mogu biti podjednako problematične ako pokušamo da se ponašamo kao roboti bez osećanja. 


Zaključak
Da bi smo u današnje vreme bili uspešni i ispunjeni, moramo da naučimo da razvijemo svoju emocionalnu inteligenciju, jer najbolje rezultate postižu oni koji primenjuju jedinstvenu mešavinu logike i osećanja.

Pored toga što emocionalna inteligencija podrazumeva sposobnost elastičnog savladavanja prepreka, ona podjednako podrazumeva i sposobnost samousavršavanja i sopstvenog razvoja. Emocionalna inteligencija nastoji da nam pomogne da postanemo vičniji u uočavanju emocija koje osećamo u različitim situacijama, kao i da postanemo bolji u izlaženju na kraj sa osećanjima koja nam se isprečavaju na putu.

Primena veština emocionalne inteligencije omogućava nam da postanemo sofisticirani u svojoj sposobnosti da u svim mogućim situacijama uočimo i iskoristimo emocije kao svoje preimućstvo - Trevis Breadberi i Džin Grevs

Emocionalna inteligencija postavlja pred nas izazov upravljanja emocionalnim životom na inteligentan način.



Literatura:
Liderstvo u sportu - Dr. Slobodan Sv. Životić
Osnovi sportske organizacije - Prof. Dr. Milan Tomić
Emocionalna inteligencija 2.0 - Trevis Bredberi i Džin Grevs
Assessing Emotional Intelligence - Con Stough, Donald H. Saklofske, James Donald Alexander Parker
 
Autor: Marko Skorić
Objavljeno: 13.07.2014.


LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

POVEZANI TEKSTOVI...
> Vera i sport
> Obrazovanje u sportu
> Definicija i zadaci sportske psihologije
> Uloge u sportu
> Ljudske potrebe i sport
 
> Preporučeni tekstovi

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...