Ako je savremeni sport dobio prirodu biznisa, posla koji zahteva novčane investicije i od kojeg se očekuje opštim uslovima privređivanjima primereni profit, onda ga možemo razumeti samo ako shvatimo realne ekonomske odnose u kojima aktri sporta učestvuju, donose odluke, deluju, uspevaju ili propadaju. Da bi smo razumeli ekonomsku prirodu i uslovljenost savremenog sporta, potreban nam je saznajni okvir koji, o ekonomskoj strukturi, pružaju obe komponente ekonomske nauke . politička ekonomija i ekonomika sporta.
Politička ekonomija sporta traži odgovore na sledeća pitanja: Kakvo je poreklo savremenog sporta u njegovom obliku sport-biznisa?, Kakva je unutrašnja priroda i kakve su međuzavisnosti ekonomskih odnosa koji čine društveno ekonomski sistem savremenog sporta?, Kako funkcioniše i prema kakvoj budućnosti se razvija celokupni proces savremenog sporta zasnovan na ekonomskim odnosima kapitala i države?
Ekonomika sporta koncentrisana je na rešavanje praktično-privrednih problema s kojima se susreću sportski menadžeri. Glavni problem sažima pitanje: Kako ekonomski racionalno upravljati sportskom organizacijom odnosno kako pribavljati, raspoređivati i upotrebljavati neophodne resurse radi postizanja postavljenih sportskih i poslovnih ciljeva takve organizacije?
U studijskom predmetu ekonomika sportskih organizacija stavljen je naglasak na sistematizovana naučna znanja o onim aspektima ekonomike sporta koji su bitni za donošenje poslovnih odluka sportskih menadžera. U tom odlučivanju prepliću se sadašnjost i projekcija verovatne budućnosti u kojoj će se odvijati poslovanje sportske organizacije. Zato se u ekonomici sportskih organizacija prepliće izučavanje teorijskih znanja o problemima s kojima se bavi politička ekonomija sporta (nastajanje, funkcionisanje i predviđanje razvoja savremene institucionalne strukture sporta) sa empirijskim znanjima o ekonomici sporta (metodi merenja poslovnog uspeha, izbora ekonomski najpovoljnijih alternativnih pravaca akcije).
