_kosarkaska-kompetencija.jpg "Košarkaška kompetencija")
Duh vremena ukazuje na određeni vid konceptualne svesnosti uokvirene u racionalnu argumentaciju onoga što prevazilazi pojam razuma, odnosno vrhunac disharmonije u ispitivanju i usaglašavanju čovekovih mogućnosti, znanja i vrednosti. Odsustvo kurikuluma usmerenog na kompetencije koji podrazumeva očekivane ishode rađa situaciju pluralističkog pogleda na svet gde se mnoštvenost pristupa karakteriše kao eklektično nabiranje interesa.
Kako se pojam kompetencije odnosi na individualne mogućnosti, pronalaženje traženog ishodišta treba posmatrati u njihovom kombinovanju. Košarka jeste vid generičke kompetencije u okviru koje znanja, veštine i vrednosti nalaze svoju primenu. Marginalizovanje košarkaske muze obavezuje na upuštanje u raspravu o krizi njenog savremenog identiteta kada prestaje da bude "teren" za demonstraciju mudrosti.
Karakteristika generičnosti košarke jeste suodnos profesionalne i duhovne kompetencije. Profesionalna kompetencija je zasnovana na akademskom znanju, duhovna na razumevanju analogija. Profesionalni okvir je usko povezan sa određenim područjem i predstavlja specifične kompetencije. Upitno je govoriti o klasičnom akademskom ustrojstvu košarke, naročito u uslovima kada smo daleko od Nejsmitove "akademije". Profesionalna kompetencija je svedena na zbir racionalnosti čija vizija "pravi gresku u koracima" tumarajući između neoformljene osnove i nedovršene akademije. Balans održavaju košarkaski majstori koji su u ulozi multitaskinga - trener, "drugi otac", menadžer, profesor i sudija. Pomenuti okvir, istini za volju, uključuje profesionalna udruženja koja reprezentuju košarkaške delatnosti, s tim što se uzajamno delovanje svodi isključivo na prevladavanje interesa.
Kako bi košarkaška profesija dobila svoju odrednicu, potrebno je slediti visoke etičke standarde prihvaćene od javnosti, posedovati adekvatna znanja i veštine na visokom nivou usmerene na opšti interes. Formalno, košarkaška profesija ima sve elemente autonomne delatnosti, tj. donošenje odluka i procena o sopstvenom radu. Problem nastaje kada je potrebno pribeći datoj evaluaciji jer je za održivost autonomije neophodna kritička procena individualnih aktivnosti od strane drugih članova profesije. Kompetencije uključuju znanja i razumevanje, odnosno utvrđivanje kapaciteta za isto, znanje o načinu delovanja i znanje o tome kako biti, odnosno spoznaju vrednosti koji imaju integralni kapacitet u opažanju i življenju u širem društvenom kontekstu.
Profesionalna kompetencija izričito zahteva veštine utemeljene na teorijskom znanju, obrazovanje i usavršavanje kroz dug period, proveru ili testiranje, pravilnu indukciju (uvođenje u profesiju), profesionalni razvoj, autonomiju u radu i etički kodeks. Opažamo da je samodovoljni profesionalizam suvoparan, stoga prilažemo argumente zašto je duhovna kompetencija ključ u razumevanju pojma košarke i dostizanju "rezultata".
U dobu nove moralnosti, karikaturalnom obliku ljudske zajednice, košarka je dospela u stanje kada je počela da se misli, kada se njena predstava svodi na površno estetsko uživanje i egoističnu bezbitnost. Svođenjem na prostu individualnost, ona je otrgnuta od sopstvene metafizičnosti gde su individualne kompetencije neodređene i samim tim otuđene od istinskog specifičnog kvaliteta. Vrlina i lepota igre nemaju više onu ontološku karakteristiku već se one određuju po svom dejstvu na subjekt. U skladu sa tim, sveukupne aktivnosti svedene su na "proizvodnju" sopstvenog ega radi dopadanja, igra je mehanizovana tako da regresivno upućuje na subjekt sam po sebi, relativizirajući osnovni postulat timske igre i zajedništva.
Košarka je duhovna tvorevina i kao takva postala je preteška i ozbiljna. Kao da je ušla u proces kulturološke degradacije kako bi njena forma bezsadržajnosti postala "lakša za varenje". No, intenzitet kojim se profesionalnost gura među autoritativnu kompetenciju dobija grotesan oblik usled nedostatka duha nižući poraz za porazom.
Istinska košarkaska kompetencija se temelji na postavljanju ključnih pitanja. Opšte mesto svakako je duh prosvetiteljstva, uloga košarke u recepciji, širenju i dinamici iskonskih ideja čovečanstva. Ukoliko bi banalizovali pojam, uočljiva je protivrečnost između deklarativnog zalaganja u implementeciji "duha igre" na sve civilizacijska nivoe i subjektivnog shvatanja interesne kompetencije koja svoje ishodište nalazi u subjektivnom.
Iskonska potreba za samorealizacijom ukazuje na nužnost povezivanja ključnih aspekata oličenih u harmonizaciji emocija i duhovnom pogledu na istinu o sebi i okruženju, njihovo usklađivanje i stavljanje misli i akcije u stanje istovetnosti. Duhovna kompetencija izvire iz spokojnog i angažovanog uma, sposobnost verovanja proisteklog iz nagona za samoostvarenjem, prihvatanjem i upravljanjem sobom, motivacija kao muza objedinjavanja posvećenosti idejama i pomaganje drugima.
Košarka je simbol obitavanja svesti sada i ovom trenutku. Omogućava da individua kroz samoistraživanje i praksu slobodom od koncepata dosegne celovitost.
Znanje, etika, stručnost, strpljenje, trening, empatija, posvećenost, ljubav, želja, mudrost, jevanđelje, akcija, organizacija, ritam, trpeljivost, dobrota, tolerantnost, skromnost i naklonost zlatnoj sredini čine logos košarke. Ima razloga da verujemo da će se nas duh "prosetati" od uzvišene izdvojenosti do naših običnih života, kompetencije radi.
