Zbog čega i dalje trčim?

Kada sam počela da trčim, nikada nisam razmišljala niti sanjala o tome šta sve trčanje može za mene da učini. Kada sam počela da pišem ovaj tekst i sve više se udubljujem u temu, shvatila sam da su prednosti trčanja mnogostruke i da danima mogu da pišem o tome. Zato i ne čudi zbog čega je atletika (čije je trčanje deo) nazvana kraljicom sporta.


U ovom tekstu, navešću vam sve pozitivne stvari i sve prednosti koje vam trčanje može doneti, gledano iz perspektive rekreativca i zaljubljenika u trčanje. Sigurna sam da će znatiželjne, netrkače, početnike, rekreativce, ali i profesionalce ovaj tekst podstaći da počnu da trče, dodatno aktivirati i motivisati kao i prisetiti zbog čega su započeli svoju trkačku priču koja im je, verujem, mnogo donela kao i još jače nastaviti svoju borbu u ostvarivanju ciljeva i snova. 

Meni je trčanje, pored svega, pomoglo da budem bolji i kvalitetniji čovek, a zbog čega tako mislim videćete  i sami. Osvrćući se na to, ko sam sada i kakva sam osoba postala, uvidela sam da je trčanje potpuno preokrenulo moj stil života. Naravno, na pozitivan način, ali sasvim nesvesno i postepeno kako se sve dugoročne, dobre navike/osobine i stiču.



Trčanje i ispitivanje granica izdržljivosti
U svetu trčanja ispitujem i pomeram granice izdržljivosti. Suština trčanja upravo leži u tome. Svakim treningom, sa svakom trkom, mi sebe stavljamo na teren testa izdržljivosti.

Kada govorim o pomeranju granica izdržljivosti, pre svega mislim na: pretrčane kilometare, spoljašnje uslove (faktore sredine) i uslove staza, kao i subjektivni osećaj.            



Trčanje i pretrčani kilometri
Svakim treningom (trčanjem), kilometri se nižu. Prvi treninzi imaju za cilj povećanje istrčane kilometraže. Pomeramo granice i dostižemo najpre 5km, potom 10km, pa 15km...I na kraju trčimo svoju prvu trku – svoj prvi polumaraton, dokazujući sebi za šta smo sve sposobni i šta sve možemo da ostvarimo ukoliko smo voljni za to i ukoliko se dovoljno potrudimo.                             


Faktori sredine i trčanje
Što se tiče faktora sredine, najpre vremenskih uslova, na njih ne možemo da utičemo. Ali, imamo tu slobodu izbora da te loše, odnosno teške vremenske uslove izbegnemo na treninzima što nije slučaj kad su same trke u pitanju. I dalje pomeramo svoje granice i shvatamo da i to možemo da izdržimo, preživimo… Pa nam tako neki izgovori da ne možemo da trčimo zimi jer je isuviše hladno ili leti jer je suviše toplo, prosto padaju u vodu. Za sve postoji način, ako mi to dovoljno želimo. 

Postoje određeni faktori sredine koji mogu da nam otežaju trčanje. Pojedine otežavajuće faktore možemo da izbegnemo i prilagodimo našim trenutnim mogućnostima i sposobnostima. Teške uslove staze ili loše vremenske uslove možemo da izbegnemo na treninzima. Međutim, to nije slučaj za vreme same trke. Kad - tad se desi da ih upravo na trkama po prvi put doživimo i preživimo i tek tada shvatimo da smo sami sebi napravili tu barijeru, granicu kako nismo spremni i samo stvorili problem.


Tek kada je proživimo, shvatamo koliko smo zapravo jaki i izdržljivi. Problem je proizašao iz naše glave koja blokira naše telo i samim tim mi ubedimo sebe da ne možemo, sve dok se ne suočimo sa otežavajućim okolnostima na stazi zajedno sa drugim trkačima. Posle toga svi oni izgovori da ne možemo da trčimo zimi jer je isuviše hladno ili leti jer je isuviše toplo, zaista padaju u vodu i postaju smešni. Ponavljam, za sve postoji način, ako mi to dovoljno želimo. 

Mišljenja ljudi tipa: “...jao pa nije valjda da trčiš i zimi, zar se nećeš prehladiti...” su totalni apsurd. Ako se dobro obučete, odnosno, u skladu sa spoljašnjom temperaturom i vremenskim prilikama, čak i ako pokisnete, neće vam ništa biti. Bitno je da se u tom trenutku krećete i da ne stojite na tom vetru i kiši. Izuzeci (ili još samo neki od izgovora) jesu ekstremni slučajevi u vidu zimske poledice, nevremena...

Ali i za to postoje jednako dobra i pre svega korisna rešenja: dan odmora od trčanja, vežbe kod kuće, učenje novih vežbi istezanja koje većina vešto izbegava, trčanje na traci...


Trkačke staze i uslovi na njima
Kada sam počela sa trčanjem, uvek sam išla po apsolutno ravnoj stazi. Ni brda niti bilo kakve uzbrdice mi nisu bile ni na kraj pameti – to samo ludak radi jelte. Sad verovatno pretpostavljate odakle sam. Kada sam počela da trčim trke mislila sam da su sve trke ravne, to se, po meni, jednostavno podrazumevalo. Ono što je većini ravna staza, meni mi bila valovita, svaki “uspon” sam osetila. A kada sam se  prvi put suočila sa uzbrdicom i to na polumaratonskoj trci...Rastajala sam se sa životom. Sad sigurno znate odakle sam.

Na taj način se i dalje svakako pomeraju “granice” sopstvene izdržljivosti. Shvatam koliko čovek može daleko da ide. Sve se to savlada vremenom. Tako smo brda i ja, neko vreme, bili veliki neprijatelji. Izbegavala sam ih u širokom luku. Naposletku, stisla sam zube i postepeno ih uvodila u svoje treninge. Sada smo postali veliki...rivali. Dobro, makar sam otišla korak dalje, suprostavila se svom “problemu”.


Trčanje i fizički izgled
Trčanjem poboljšavate svoj fizički izgled. Kako sam počela da trčim malo duže distance od 7km i naviše, trbušnjaci su počeli da se iscrtavaju, došlo je do preraspodele mišićne mase, telo se prilagodilo trčanju i počela sam da izgledam bolje nego ikada. Naravno, te promene su postepeno dolazile. Meni je jedini cilj bio da se bavim nekom fizičkom aktivnošću, da povratim svoju kondiciju, a ukoliko kod Vas još uvek nema fizičkih promena ne očajavajte, pozitivnih promena će svakako biti ukoliko ste dovoljno strpljivi i istrajni.    


Trčanje i ishrana
Nikada nisam vodila računa šta jedem, kada i koliko. Prosto nisam razmišljala o tome, nisam pridavala nikakav značaj da li se zdravo hranim, koliko vode pijem… Kako sam počela da trčim, počela sam da vodim računa o svom zdravlju pogotovo da ne dovedem svoj organizam u stanje dehidratacije, naročito tokom leta. Malo po malo, moje zdrave navike su postale svakodnevnica, raznovrsna ishrana i dovoljno energije sa svakodnevne obaveze i moje trčanje. Što je najbitnije osećala sam se mnogo bolje, zadovoljna sama sa sobom, i promenila sam mišljenje o ishrani i samom načinu pripremanja hrane. 


Trčanje i psiha
Trčanje ne podrazumeva samo bolji fizički izgled. Ono predstavlja treniranje i jačanje psihe. Psiha zaista čini čuda! Verujte u svoje sposobnosti i mogućnosti. Naravno, za to je neophodno i postavljanje realnih ciljeva, ali pri tom nemojte sebe da potcenjujete. Vaši ciljevi i snovi su za neke ljude totalno nerealni i smešni. Zato, morate da birate ljude sa kojima ćete deliti svoje snove i ambicije. 

Obično kada se suočavamo sa kilometrima u toku trke ili treninga, često se javi misao da ne možemo više, da ne možemo da nastavimo, i da je najbolje da odustanemo. 

Treba li da odustanemo kada se pojave ovakve misli? Po meni, uvek treba probati još malo, usporiti ritam, prilagoditi se, ali pokušati bar još malo. To su te neke krize koje nastaju i koje se vode u našim glavama. 

One se mogu javiti iz nekakvog straha da nećemo imati dovoljno snage ili da će nam srce stati od prevelikog opterećenja, ili pod parolom - sve ide kako treba to nešto nije u redu, desiće mi se nešto loše, moram da stanem.... To su te negativne misli, koje bi odmah trebalo da blokiramo, jer jedna loša misao povlači za sobom još dve, pa te dve još četiri...I  prosto se stvara taj začarani krug loših misli koje nam mnogo više odmažu nego što pomažu. Olakšajte sebi i odmah blokirajte negativnu energiju i samim tim blokiraćete negativne misli.


I kad smo lenji postoji rešenje
Verujem da smo svi prošli kroz tu fazu da nas prosto mrzi da se presvlačimo i obujemo te patike za trening, a da posle savršeno odradimo trening. I za lenjost postoji rešenje. Ukoliko nas toliko mrzi da se sami pokrenemo za trčanje, u pomoć pritiče kolega trkač, a pre svega prijatelj, jer lakše je u društvu trčati ili kako kažu zajedno smo jači. Ne morate  poznavati grupe trkača, ili biti član trkačkog kluba ukoliko to ne želite. Dovoljno je da poznajete jednu osobu koja trči i problem je rešen. Ukoliko ne poznajete i za to postoji rešenje, učlanite se u trkački klub, nije to nikakav bauk. U pojedinim gradovima ih ima više, što za vas znači veći izbor i samim tim ćete lakše naći grupu trkača ili makar jednog koji vama najviše odgovara. 

Uglavnom kod svakog kluba je definisan nedeljni program trčanja koji je obično besplatan, a za najvrednije odnosno najredovnije slede nagrade. Verujem da je to dovoljan motiv da se pokrenete. A pored svega toga, svaki klub ima tu svoju energiju koju prosto ne možete da ignorišete.


Profesionalne fotografije sa trčanja
Profesionalne slike kao da ste poznati.
Na svakoj trci su tu, da nas “ulove” u trku i nakon njega, mi ih spazimo krajičkom oka, umorni, ali nasmejanih lica. To su naši fotografi. Ko ne bi voleo da ima kvalitetnu sliku kao uspomenu sa trke? Oni su tu radi nas i uvek se trude da nas uslikaju u pravom momentu. Današnje vreme je ispraćeno društvenim mrežama tako da će upravo vaše profesionalne slike sa trka definitivno imati najviše lajkova. 


Trčanje i putovanja
Zahvaljujući trčanju, dosta putujem i obilazim razna mesta u Srbiji, a i šire. Svaki grad je karakterističan po nečemu i uvek ima nešto zanimljivo da nam ponudi, a lokalne znamenitosti dodatno upoznajemo na samoj stazi, trčeći polumaratonske ili maratonske distance. Svaka trka, svaki grad je priča za sebe, pogotovo kada idem oragnizovanim putovanjem autobusom koji je prepun trkača. Dosta avantura je bilo, dobrih a nekad i loših, na koje danas gledamo na komičan način. Naravno, sve su to trke koje obuhvataju minimalne troškove, a koje vredi istrčati i doživeti. To je ujedno i jedna od mojih budućih tema o kojoj ću pisati. 

Obuhvatiće spisak svih trka koje su, po mom skromnom mišljenju, trke koje bi trebalo da budu na kalendaru svakog trkača. Trudiću se da navedem sve trke koje su kvalitetne i na kojima možete učestvovati sa zaista minimalnim budžetom. Postoje naravno i trke u Srbiji na koje još nisam išla ili trke na koje bi tek trebalo da idem po prvi put, tako da će lista trka biti vremenom ažurirana. Veći broj polumaratonskih trka je sa moje liste je već čekiran te ću svoja iskustva podeliti sa vama.


Trčanje i trkačka podrška
Pomažemo jedni drugima ili podrška sa svih strana. Međusobno podržavamo jedni druge, pravimo jedni drugima društvo na stazi i bodrimo da nastavimo trku i da ne odustajemo, što bi se trkački reklo - vučemo jedni druge. Podrška publike takođe je veoma bitna, pogotovo kada trčite svoje prve trke. Niste ni svesni koliko taj iskreni aplauz ili par iskrenih reči znače trkačima. I dan danas se sećam pojedinih situacija, kada sam se borila sa sobom i poslednjim kilometrima polumaratonske trke. To su momenti kada te slučajni prolaznik pogleda direktno u oči i kaže te vrlo jednostavne, a potpuno iskrene reči podrške koje u vama probude nalet poletne energije sa kojom nastavljate da trčite. Možda nemamo snage nekada da vam odgovorimo, pa vam samo mahnemo, ili tek kasnije shvatimo da nam se neko javio, jer se desi da se isključimo totalno od spoljnog sveta i budemo zaokupirani sopstvenim mislima, ali verujem da svakoj osobi mnogo znači bilo kakva podrška i zahvalni smo svima vama.                          


Trčanje kao momenat za sebe
Verujem da smo se svi ponekad našli u toj situaciji da prosto želimo da budemo sami i da se sklonimo od drugih ljudi kao i društvenih mreža. Ja to praktično shvatam bukvalno, odvojim se od svih tako što pobegnem na trčanje. Nekad volim da samo obujem te patike i sama odem na trčanje kako bih razbristrila svoju glavu, svoje misli. Jednostavno budeš sam sa sobom i uživaš u datom trenutku, rasteretiš se od svakodnevnih problema i obaveza i osećaš se mnogo bolje nakon treninga. Uživaš u miru i tišin, ćutiš i osluškuješ svoje disanje. 

Ponekad i prija trčati sam. Potpuno se relaksiraš i uživaš u datom trenutku u prirodi, na otvorenom. I to je trening - relaksirajući, svaki kilometar noge pamte.


Trčanje i podizanje samopouzdanja 
Poboljšanje fizičkog izgleda, izdržljivost, borbenost i jačanje psihe svakako doprinose podizanju samopouzdanja. Menjaš svoj stav prema sebi i drugim ljudima, poznatim ili nepoznatim. Više se ne obazireš kako izgledaš dok trčiš. Trčiš na način koji tebi odgovara, dišeš onako kako ti je lakše… bilo to nekom čudno ili ne. Sada se baziraš na sopstveni osećaj kada trčiš i trudiš se da olakšaš sebi – dišeš na sebi adekvatan način i zauzimaš stav koji ti najviše odgovara. 

Imaš više samopouzdanja i ne trošiš svoju energiju i misli na prolaznike koji te ponekad začuđeno gledaju. Veruješ u sebe na stazi i tu veru i samopouzdanje prenosiš i van staze u svakodnevni život. 


Trčanje i upoznavanje vaše srodne duše
Od toliko trka, verujem da ćete upoznati mnogo ljudi, kako na stazi tako i van nje, pa možda je i među njima baš vaša srodna duša (pored trčanja naravno), zašto da ne? Toliko je divno kada se dva trkača zaljube! Imaju međusobnu podršku, potpuno se razumeju što se tiče trkačkog ludila, stalnih trenigna i čestih trka. Pri tom je sada i lepše, jer zajedno idu na trke. Ukoliko se parteri bave različitim sportovima, svakako se i tada shvataju i nema ljubomore zbog čestih sportskih putovanja vikendom. Podrška nekog bliskog, a pogotovo partnera ima veliki značaj i doprinosi i samom uspehu trkača. A najlepše je kada se takva ljubav ovekoveči za ceo život. 

Ukoliko niste takve sreće, možda uspete vašeg sadašnjeg patrera da motivišete da trči i tako je/ga zarazite, ili makar da je/ga vodite na vaše trkačke “misije” kako bi upoznao/la  taj delić vašeg sveta. A može da vas podrži tako što će vas pratiti biciklom tokom vaših treniga i na taj način spajate lepo i korisno baš kao što su to činili moji mama i tata. Za sve se nađe rešenje, samo ako se to dovoljno želi.


Trčanje i fer plej
Što se takmičarskog dela tiče, po meni je trčanje jedna od “najfer” sportskih disciplina. Nema nameštaljki, za sve važe isti uslovi, zna se gde je start, a gde cilj i tu nema nikakve prevare, pa ko je bolji pobeđuje. 

Naravno, kao i u životu tako i u svakom sportu, postoje ljudi koji su skloni varanju, ali za takve ljude ne vredi trošiti ni trunke vremena. Vi sami znate ko ste i šta ste, a za takve ljude će se kad tad otkriti njihovo pravo lice. Sva sreća pa je sve veći broj trka čipovan, a što se tiče ostalih testova kao što je doping, zaista nemam komentar za ljude koji su spremni toliko daleko da idu zarad što većeg uspeha, trujući svoj organizam i narušavajući svoje zdravlje zarad kratkotrajnog “uspeha”. Uoliko se trudiš i pametno treniraš, moraš uspeti, kad tad. Potrebno je uložiti dosta, a bez vremena i strpljenja svakako nema napretka i uspeha.                                                                                                    

Trkačke medalje, pehari, nagrade   
Jedna od poslednjih stavki koje navodim jeste ta materijalna korist. Nisam od onih koji očekuju za pojedine rezultate i uspehe određenu nagradu. Ali, za svakog ko završi svoju trku sledi nagrada i vredna uspomena u vidu medalje. Iako sam rekreativac, dešavalo se da osvojim u svojoj starosnoj kategoriji jedno od prva tri plasmana, a i da pobedim na nekim trkama. Znak pažnje, kao što su pehar, medalja ili nagradice od sponzora, organizatora trke te razvesele i motivišu da nastaviš da trčiš bez obzira koliko su tvoji planovi u polju trčanja profesionalnog ili rekreativnog karaktera.


Trčanju se uvek vraćate
Ukoliko se desi da, u nekom trenutku, prestanete sa trčanjem, zbog prezasićenosti, “nedostatka” vremena ili iz nekog drugog razloga, nakon izvesnog vremena sigurno ćete se vratiti trčanju (govorim iz ličnog iskustva). Taj osećaj zadovoljstva, ili kako danas svi popularno koriste reč endorfina, nakon trčanja će vam nedostajati. To je ta čar trčanja, kada se jednom “zarazite”, ne možete da živite bez tog osećaja. 

Mislim da je svima poznata situacija da u toku trke u dubini duše vičete: „Šta mi je ovo trebalo?!”; „Više nikada neću trčati polumaraton/maraton!!”...A ta situacija se u potpunosti promeni kad stignemo do cilja. Već sutradan gledamo kada je naredna trka.

Kao i za mnoge stvari u životu, tako i u trčanju, ne možemo da čekamo na idealne uslove odnosno da se sve kockice slože. Nekada će nas mrzeti da idemo na trčanje, nekada ćemo biti neraspoloženi, nezadovoljni, ljuti, besni, a nekada umorni od svakodnevnih obaveza ili nećemo imati dovoljno snage da istrčimo ni kilometar ili da ostvarimo planirani cilj za dati trening. Uvek bi trebalo da se prilagodimo trenutnoj situaciji i osećaju i da idemo onoliko koliko možemo ili malo preko toga, ali da ne odustajemo. Nekada se najbolje stvari dogode upravo kada ih najmanje očekujemo.               
      
Mnogi mi se danas javljaju, zaustavljaju sa pitanjem: “Zar i dalje trčiš?” Moj odgovor će uvek biti jedno veliko, kratko i jasno DA. Ne marite što se drugi ljudi i dalje čudom čude zašto i dalje trčite, vi ih samo uputite na ovaj tekst kao što ću i ja i sve će im biti jasno.


###

Aleksandra Janković (Instagram: @aleksandra_runner) - polumaratonka - rekreativac sa pretrčanih 49 polumaratona.

###

Datum: 07.09.2018.
Autor: Aleksandra Janković

PROČITAJTE JOŠ...

LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...