Priručnik za praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja - (Kritički osvrt)

Na samom početku ovog, za našu struku veoma značajnog projekta, izrečena Je brilјantna misao o fizičkom vaspitanju u školi, ovim rečima: “On predstavlјa pedagoški proces kojim se omogućuje integralni razvoj uma tela i duha te je potrebna njegova dalјa afirmacija kao baznog nastavnog predmeta.”(23), koji je oduševio autora ovog testa , ali kada je stigao do kraja, sa velikom žalošću je morao da konstauje, da je realizacija ovog stava u sadašnjim okolnostima i ovakvom pristupu problemu, malo verovatna. Razloge za ovakav stav, autor će izneti u tekstu koji sledi.

Kada su komunisti osvojili vlast u našoj zemlјi, govorili su “...naša istorija počinje  41…”. Izgleda da su Demokrate, posle 2000., prihvatile isto, bar kada je fizička kultura u pitanju. Na tom planu u prve dve decenije ovog veka, dogodili su se veliki zaokreti i promene. Istina u zakonu o sportu, na samom početku stoji: “...sport je deo fizičke kulture…”(31) ali se zato ona više nigde ne pominje i administrativno više ne postoji. (28,30.) Prema programima kadrovskih škola, stručnim i naučnim radovima, zvanjima... mi se više ne bavimo fizičkim vežbanjem - treniranjem, već fizičkim aktivnostima, ne interesuju nas fizičke, već motoričke sposobnosti čoveka, nonsens svakako pretstavlјa činjenica da je naša politička i intelektualna elita, prihvatila stanje u kome je fizičko vaspitanje praktično izbrisano iz našeg sisitema vaspitanja i obrazovanja, jer uvođenjem informatike, zdrastvenog vaspitanja i sporta u škole, na račun časova fizičkog vaspitanja, ono ostaje beznačajni faktor u njemu. (1,5,6,9,1o,13,19,20,24,27.). Na naučnom planu stanje je još gore. Nismo uspeli da definišemo šta izučavamo, koja je naša nauka, koji je predmet njenih izučavanja, imali smo svoju stručnu i naučnu terminologiju, danas je  više, praktično ne koristimo. Oduvek smo imali našu istoriju fizičke kulture, danas je više nemamo ni kao predmet na studijama.

1. PRIRUČNIK

Priručnik za praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja je zaista neophodan i koristan za uspešno sprovođenje nastave. Nјegova izrada predstavlјa značajan napredak u našoj struci. Međutim, prilikom biranja pristupa njegovog kreiranja, napravlјena je neoprostiva greška, što je za uzor odabrana koncepcija zapadnog, a u potpunosti zanemarena druga strana sveta, posebno naša kapitalna dostignuća na tom planu (2,3,4,7,12,14,15,16,17,18,19,20,21,32,33.). Pored toga, u priručniku se jasno insistira na pokrivanju i brizi o zdravlјu i sportu učenika a fizičkom vaspitanju to nije primarni cilј ni zadatak u vaspitno - obrazovnom sistemu naše države.

2. SISTEM

Sistem koji bi obezbedio permanentno praćenje u Priručniku se samo hipotetski postavlјa, bez ikakve vizije kako bi on trebalo da funkcioniše i šta da pokriva. Ako će se Sistem zasnivati na  stavovima iznetim u poglalјu: “Način tumačenja kriterijumskih referentnih vrednosti.” i sledećim objašnjenjem: “Nastavnik prati određenu kolonu za uzrast i prema učenikovom ostvarenom rezultatu  svrstava ih u jednu od ovih zona. Učeniku treba objasniti šta znače dobijeni rezultati u odnosu na kriterijumske vrednosti i posavetovati ga na osnovu dobijenih rezultata kako da održava ili popravi zatečeno stanje.” Iz datog teksta može se zaklјučiti da nastavnik treba diskretno  da razgovara sa svakim učenikom o njegovom zdrastvenom stanju i stanju njegovih motoričkih sposobnosti. Takav zahtev se može svrstati samo u zonu iluzija a nikako u realne mgućnosti nastavnika u školi. Sistem mora počivati na nekim drugim postulatima, jer problematika zdravstvenog stanja i fizičkih sposobnosti ne može biti briga samo nastavnika fizičkog vaspitanja u školi. Pored toga, davati bilo kakve ocene, procene,preporuke ili savete o zdrastvenom stanju učenika, na osnovu podataka dobijenih ovom baterijom testova, zaista je, logički, stručno i naučno ne prihvatlјivo. Drugo, profesori fizičkog vaspitanja, nisu kompetentni da daju bilo kakve, zvanične informacije o zdravlјu učenika, niti bilo ko to može tražiti od njih.  

Ima i drugih enigmatskih pitanja u vezi sa predhodnim. Kako i zašto je uzrast učenika kao biološka kategorija, zamenjen sa oganizaciono – pedagoškom kategorijom, razredom. Šta je sa 1. i 2. razredom i sa srednjom školom? Od koga i na koji način će se dobijati Kritgerijumske referentne vrednosti? Praktično, ocene o fizičkom razvoju i razvoju fizičkih sposobnosti učenika neće se davati na bazi dobijenih rezulata testiranja ovim putem, već? Ko će davati takvu ocenu? Čemu služi priručnik s obzirom na: rezultati se ne saopštavaju učeniku, ocenjivanje ne, trostepena skala vrednovanja? Šta je sa srednjom školom? Zona, umesto kategorije? Jedini predmet koji neće imati objektine pokazatelјe  svoje delatnosti o učeniku? Da li to znači da stanje fizičkog razvoja i razvoja fizičkih sposobnosti naših učenika , nikog ne interesuje?

3. BATERIJA TESTOVA.

Za bateriju odabranih testova, ima mnogo toga da se kaže, jer ona uslovno rečeno, može da se prihvati ili odbaci, što zavisi od definisanog prostora, koji ona pokriva i o kome treba da daje relevantne informacije. Šta može da se kaže o njoj:

Autori baterije, smatraju da su izabranim testovima pokrili: informativni, stručni i naučni prostor fizičkog vaspitanja u našoj zemlјi. To je takođe relativno. Ako autori smatraju da zdravlјe i sport, pripadaju tom prostoru, onda je sve u redu. Međutim, da li je to tako? Objektivno rečeno nije, jer zdravlјe pripada Ministarstvu za zdravlјe a profesori  za fizičko vaspitanje, nisu kvalifikovani da daju bilo kakvo mišlјenje o zdrastvenoim problemima učenika. (oslobađanje učenika od nastave fizičkog vaspitanja, dozvola za bavlјenje sportom...). Sport, pripada ministarstvu za sport i s obzirom na društveno uređenje, on pripada privrednoj delatnosti (5,6,9,1o,24,25,28,30,31,) a samo, jedan mali deo, te ogromne i moćne “mašinerije” pripada našoj struci, za šta jesmo ovlašćeni da dajemo stučno mišlјenje, ali na žalost, cilјevi i zadaci sporta, nikako ne mogu da se indetifikuju sa cilјevima i zadacima fizičkog vapitanja u školi (6.9.24,25,28,3o,31.), a ono pored toga, pripada Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Republike Srbije.

Posle ovoga ostaje, ako se držimo predmeta ove rasprave, da smo mi kompetentni da merimo, analiziramo, zaklјučujemo, dajemo savete, samo o nekim parametrima antropološkog prostora i fizičkim sposobnostima, kako ih mi zovemo ili motoričkim sposobnostima učenika, kako ih sada nazivaju.

Na osnovu predhodno iznetog, o bateriji testova možemo reći i  sledće: - Prostor telesnog razvoja je dobro pokriven, ostaje diskutabilno da li je varijabla: Masna komponenta telesnog sastava, bolјa od varijable Deblјina masnog tkiva na m.tricepsu, koju smo do sada merili, za koju smo kompetentni i imamo obilјe podataka za veoma važnu komparaciju.    

- Prostor motoričkih  sposobnosti nije dovolјno pokriven. Test: trčanje na 20 m.... za procenu kardiorespiratorne izdržlјivosti, veoma je diskutabilan, posebno sa dva aspekta: kardiorespiratorna sposobnost (po nama) ne pripada motoričkom već funkconionalnom prostoru čovekovih sposobnosi a drugi je, kompetentnost, jer mi nismo kompetentni da dajemo procene i ocene kardiovaskularne izdržlјivosti. Iz ovoga proizlazi, da je za procenu i ocenu, motoričkihih sposobnosti dovolјno tri testa. Mi mislimo da nije, jer prema našoj kapitalnoj zaostavštini, neophodno ih je sedam, da bi se pokrio prostor fizičkih sposobnosti čoveka. Pored toga, pojam agilnost, ne pripada prostoru fizičkih, već psihičkih sposobnosti čoveka, pa se postavlјa pitanje, šta merimo testom 4h1o m.? (4,10,19,20.). Naravno, izneto mišlјenje podrazumeva da smo pojam Motoričke sposobnosti, identifikovali sa sinonimnin pojmom, Fizičke sposobnosti učenika. U našoj kapitalnoj zaostavštini, taj termin, za ovu problematiku, nije bio u upotrebi. Međutim, ako naša savremena teorija i praksa zna njegovo značenje i kakve veze ima sa motoričkim spsosobnostima, onda ostajemo bez teksta.

Generalni pristup u nameni priručnika je “...briga o zdravlјu  učenika”(23.), motoričkim sposobnostima i Kriterijumske referentne vrednosti na bazi Evropskih standarda. Na žalost, objektivno procenjujući tu želјu, može se zaklјučiti, da to realno nije moguće, iz sledećih razloga: Prvo, profesori fizičkog vaspitanja nisu kompetentni da daju bilo kakve, ocene, procene, savete, uputstva o zdravlјu učenika. Drugo, na bazi rezultata merenja ovom baterijom testova, ne mogu se davati bilo kakve procene o zdravlјu učenika, jer učenik može da pokaže odlične rezultate a da nije zdrav i obrnuto. Ovde treba dodati još jednu značajnu pretpostavku, koju su autori, prilikom kreiranja baterije imali u vidu, pa ako su prilikom toga, mislili da testovi: Masna komponenta telesnog sastava i Trčanje na 20 m. progresivnim povećanjem brzine, treba da daju relevantne podatke na osnovu kojih se može govoriti i zaklјučivati o zdrastvenom stanju učenika, onda još jasnije treba odrediti ko će to činiti? Tabelu 1, treba korigovati jer u njoj ima dva testa manje za fizički razvoj i dva za fizičke sposobnosti. Pored toga, učenik 3. razreda  sa rezultatom 15,8 za test BMI dobija ocenu, ispod proseka, ali sa istim, rezultatom ulazi i u zdrastvenu zonu. Učenik sa rezultatom 19,7 takođe, iz zone proseka ulazi i u zonu iznad proseka, koja je u ovom testu izuzetno obojena crvenom bojom. Isto pravilo važi i za ostale testove s tim što je kod njih za ocenu iznad proseka data žuta boja? učenik sa ovim rezulatatima može da dobije dve ocene na primer: 15,8 može da bude ispod proseka ali i u proseku a 19,7 može da bude u proseku i iznad proseka ???

4. DISKUSIJA

Priručnik je svakako neophodna i veoma korisna priručna literatura i sredstvo, za unapređivanje nastave fizičkog vaspitanja, pa se njegovo pojavlјivanje u našoj praksi može samo pozdraviti, sa želјom da bude prihvaćen i koristan. Međutim, koliko će on, zaiasta tome doprineti, zavisi od mnogobrojnih faktora, koji prate realizaciju programa fizičkog vaspitanja u našim školama i stvarnim želјama, potrebama i mogućnostima naših učenika. Zbog toga će ovaj deo izlaganja biti posvećen, tom problemu.

Najozbilјnija zamerka kreatorima Priručnika je potpuna ignoracija naše kapitalne zaostavštine. Zatim, dodavanje zadacima fizičkog vaspitanja: brigu o zdralјu učenika i sportu. Da krenemo redom:

- Relativno, davno (*, naša teorija i praksa je definisala prostor kojim naša struka i nauka treba i može da se bavi. Mi smo odredili da je to: fizički razvoj, fizičke i funkcionalne sposobnosti čoveka. Osnovni cilј je bio, održavanje i negovanje fizičkih sposobnosti na egzistencijalnom nivou a oasnovno sredstvo i metode rada su bili: fizička vežba i fizičko vežbanje – treniranje. Naravno da je takva delatnost u globanom, društvenom planu, kao krajnji cilј, imala negovanje zdravog živlјenja i očuvanje zdravlјa čoveka.

Promenom društvenog sistema, mnogo toga se moralo promenuti u našoj teoriji i praksi ali nikako, kapitalna dostignuća koja smo do tada postigli. Tako, cilј fizičkog vaspitanja je prilagođen društvenom uređenju, to je normalno i tako mora da bude, ali ne mora da bude: da se prilikom, kreiranja: Priručnika, Sistema i Baterije testova, “preslika”  (* Prva merenja učenika Beograda i Niša, obavlјena su 1952.,po zamisli i rukovodstvom: Polič,B.i Smodlaka,V.) viđenje ove problematike sa aspekta zapadne civilizacije a u potpunosti zapostavi naša kapitalna zaostavština. (12,14,15,16,17,18,19,20.). Tako na primer, “Sistem povratnih informacija…”(2,7,8.) koji je trajao 29 godina, godišnje obuhvatao preko 220 000 dece i omladine, uzrasta 0d 5 – 19 godina. Obradio i sačuvao podatke o 29 generacija ili oko 6.500.000 izmerenih i obrađenih učenika. O stanju fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti izmerenih, obeveštavani su: učenici, njihovi roditelјi, škola i Skuptšina Grada Beograda. O njemu su znali: Polјaci, Japanci, a obaveštena je i svetska javnost. (* Pored toga, sistem se periodično proširivao i na ostale delove naše zemlјe: Prokuplјe, Vranje, Novi Pazar od 1978 – 1882. Zatim: Kralјevo, Požarevac, Smederevo, od 1998 – 2002. U isto vreme i Slovenija je imala sličan Sistem na nivou cele republike (32,33.). Umesto korišćenja dragocenih podataka, koje je pomenuti sistem prikupio i  iskustva koje je stečeno tokom 29 godina rada, on se samo pominje u negativnom kontekstu, bez relevantnih podataka, čak o njemu u korišćenoj literaturi, nije zapisana ni bibliografska jedinica.

Što se tiče istraživačkog prostora, koji ovaj Priručnik i nagovešteni Sistem, treba da pokrije, vema je ambiciozan i diskutabilan. Naime, on bi trbalo da pokrije oblasti: zdravstva ,fizičkokg vaspitanja i sporta. Sada, nastupa problematika kompetentnosti. Mi smo kvalifikovani da planiramo, kreiramo, organizujemo, sprovodimo procese fizičkog vežbanja – treniranja, odnosno brigu o fizičkim sposobnostima čoveka a to znači, negovanje i razvijanje fizičke kulture, odnosno kulture fizičkog vežbanja – treniranja, svakog pojedinca  i društva u celini sa osnovnim cilјem: očuvanja prirodnih sposobvnosti kretanja čoveka na egzistencijalnom nivou. (27,28,30.). Za zdravlјe nismo kompetentni a za (*Ivanič S. Fizičeskoe razvitie i fizičeskie sposobnosti učaščihsja belgradskih škol v vozraste ot 7 do 19 let. Vsemirni naučni kongres: “Sport v sovremennom obšestve.”1o – 16 ijulja, 1980. Tbilisi, SSSR.) Sport, samo fragmentarno (24,25,30.). U takvoj situaciji, mi možemo meriti sve parametre ali ih ne možemo, analizirati ni interpretirati, ne zato što za to nemamo dovolјno znanja i pameti, već zato što nismo kompetentni. Prema tome, nama ostaju samo tri varijable za prostor fizičkih (motoričkih) sposobnosti. Da li je to dovolјno? Mi mislimo da nije.  

Prema našoj, kapitalnoj zaostavštini (3,4,15,16,17,21,32,33.) istraživački prostor naše struke prostire se na: fizički razvoj, fizičke i funkcionalne sposobnosti čoveka. Naš prostor su fizičke sposobnosti čoveka, za ostala dva, mada smo dovolјno edukovani, ipak nismo kompetentni, pa zbog toga moramo da tražimo pomoć od nauka koje se njima bave.

Ostaje nam, dakle, da se zadržimo na problematici našeg istraživačkog prostora. Mi smo ga davno ograničili na prostor prirodnih kretanja čeveka, neophodnih za njegov biološki opstanak i egzistenciju. Nјegovu strukturu smo identifikovali kao sposobnost: hodanja, trčanja, skakanja, bacanja, dizanja, nošenja, penjanja, plivanja, skijanja… za šta su mu neophodne funkcionalne sposobnosti njegovog organizma. Strukturu tog prostora smo definisali sledećim komponentama: brzina, izdržlјivost, snaga, okretnost, preciznost, spretnost i vitost. (4,19,20.). Prema našem iskustvu i saznanjima, smatramo da je za relevantno istrživanje, analiziranje i zaklјučivanje o fizičkim sposobnostima čoveka neophodno imati podatke za svaku od pomenutih komponenti od najmanje jednog testa.

Ponovni pokušaj da se fizičkom vaspitanju nametne, briga o zdravlјu učenika je bezsmislen, jer mi nismo kompetentni za taj deo problematike školske populacije. Ukazivanje na zdrav život, nije zadatak samo fizičkog vaspitanja, već svih predmeta koji se predaju u školi. Na tu temu imamo i veliko praktično iskustvo. Negde, šezdesetih godina prošlog veka, uveden je Zdravstveni karton, koji su trebali da vode nastavnici za fizičko vaspitanje u svim školama, na Fakultetu za fizičko vaspitanje, na predmetu Biologija razvoja čoveka, studenti su bili detalјno edukovani kako to treba da rade, pa ipak je taj pokušaj, doživeo fijasko. Pored toga, na bazi rezultata testiranja pomenutim testovima i onim prikazanim u tabelama, ne mogu se davati relevantni podaci o zdravlјu učenika.

Slična situacija je i sa  sportom. Školski sport, pratično ne postoji. Sport u njegovom izvornom značenju, takođe više ne postoji a savremeni sport se nikako ne može uklopiti u stvarne: želјe, mogućnosti i potrebe, naših učenika,   jer se u ovom slučaju može govoriti samo o: nadmetanju, dokazivanju, druženju, pomaganju putem fizičkog vežbanja – treniranja. Savremeni sport, nikako ne može biti “inkorpotiran” u fizičko vaspitanje učenika iz mnogobrojnih razloga (5,6,9,10,24,25,27,31.). Ovde će se navesti samo neki:

- Savremeni sport pripada privrednoj delatnosti.

- Cilјevi sporta  se nikako ne mogu izjednačavati sa cilјevima fizičkog vaspitanja, jer cilј sporta je obrt kapitala i profit, koji se ostvaruje, između ostalog i sportskim takmičenjima na kojima je jedino važno, pobediti, biti najbolјi, dok su kod fizičkog vaspitanja: stvaranje navika za svakodnevnim fizičkim vežbanje, druženje, igranje, nadmetanje, dokazivanje, pomaganje, razvijanje higijenskih navika i zdrav život.

- Metode i sredstva. Dok se u fizičkom vaspitanju oni ostvaruju putem fizičkog vežbanja – treniranja u sportu to više nije moguće, jer samo fizičkim vežbanjem – treniranjem više nije moguće postizati vrhunske sportske rezultate. Danas, za tako nešto je neophodno koristiti “Stimulativna sretstva”. Da li to znači da u okviru realizacije “Školskog sporta” nastavnici treba da daju svojim učenicima “stimulativna sretstva”?    

- Davno je poznato da se u školi, sportom bave “sportisti”, to jest, učenici koji se aktivno bave sportom u klubovima, ostali su indiferentni prema toj aktivnosti. “Sportisti” pretstavlјaju školu u svim sportovima a samo mali broj ostalih učenika uspeva da uđe u ekipu “sportista”. Takvih učenika ima oko 10%. Kada se ovome doda i činjenica, da jedan deo učenika, iz raznoraznih razloga ne želi da se bavi sportom, onda se mora konstatovati, da se od “školskog sporta” ne može očekivati da značajno može uticati na rešavanje zadataka fizičkog vaspitanja u školi. Iz ovoga proizlazi da se savremenim sportom u školi može baviti oko 10% učenika, dok ostalima treba pružiti mogućnost da se putem fizičkog vežbanja – treniranja: druže, igraju nadmeću, dokazuju, pomažu jedni drugima i stvaraju higijenske navike, spremaju za budući život.

Što se tiče Sistema, on je u hipotetskoj fazi  i o njemu možemo govoriti tek kad se pretoči u stvarnost. Međutim, ostaje da Priručnik bez njega, neće mnogo vredeti.

5. ZAKLjUČCI

Na osnovu svega do sada iznetog, mogu se izvući sledeći zaklјučci:

1.Pojava priručnika u našoj teoriji i praksi, može se samo pozdraviti. On ima svoje pozitivne i negativne strane. U pozitivne svakako spada sama činjenica njegove pojave a u negativne:  potpuno prihvatanje zapadne koncepcije ovog problema a totalno ignorisanje druge strane sveta, naročito naše kapitalne zaostavštine.

2.Baterija testova pokriva i one prostore, koji ne pripadaju fizičkom vaspitanju u školi, za koje smo mi dovolјno edukovani ali nam u praksi niko neće dozvoliti da interpretiramo i koristimo te podatke. Pored toga, prostor fizičkih (motoričkih) sposobnosti nije pokriven dovolјnim brojem testova.

3.Sistem je konceptualno dobro zamišlјen ali se o njemu može govoriti tek kad bude zvanično prihvaćen.

4.Ljudski organizam nije motor već živo biće. Mozak nije kompjuter, mišići nisu federi a još manje klipovi u motoru koji proizvode kretanje, kosti nisu štangle, srce nije motor, nervi nisu žice, zubi nisu drobilice, želudac nije vodenica, creva nisu kanalizacione cevi, koža nije odelo, krv nije voda... već živi organi lјudskog tela. Sve što o njima učimo i moramo da znamo, samo nam služi da bolјe i efikasnije kreiramo trenažne procese, koji jesu osnovni predemet svih naših interesovanja i nastojanja. Zato termini naše struke moraju biti prilagođeni čoveku kao živom biću u kome ništa nije mehanički, hemijski ili psihički određeno, već relativno u skladu sa njegovim potrebama, mogućnostima i egzistencijalnim potrebama, a sve to  mora biti u skladu sa prirodom i njenim zakonostima.

LITERATURA

  • 1.Ivanić,S.:Pojmovna trilema jednog naučnog skupa, Fizička kultura,   Beograd, 1992.Vol.46,br.4,46-48.
  • 2.Ivanić,S.Metodologija,Gradski sekretarijat za sport Beograda, Beograd, 1996.
  • 3..Ivanić,S.:Predselekcija.Republički zavod za sport Gradski   sekre tarijat za omladinu i sport Beograda, Beograd, 1999. 
  • 4.Ivanić,S.:Treningologija,Beograd,2oo1.(7oo9.)   
  • 5.Ivanić,S.:Fiziča kultura ili sport, Politika,o7.o7.2o14.
  • 6.Ivanić, S.: Razlozi zbog kojih se neki zadaci fizičkog vaspitanja još uvek ne mogu realizovati, Fizička kultura, br.4, Beograd,1977.                    
  • 7.Ivanić,S.:Stalno praćenje fizičkog razvoja,fizičkih i funkcionalnih sposobnosti učenika i učenica osnovnih i srednjih škola Beograda.”Kosmos”,Beograd,1978.
  • 8.Ivanić, S. i saradnici:Izveštaj o realizaciji Sistema stalno praćenje fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti beogradske dece i omladine,JZFKMS, Zavod za fizičku kulturu, Beograd,1989.
  • 9.Ivanić,S.:Limitirajući faktori za razvoj sporta u školi,Zbornik radova,:”Sport u školama Srbije”, Cavez olimpijskih sportskih igara školske omladine Srbije,Beograd, 1990:61-67.                                                   
  • 10.Ivanić,S.: Neprihvatlјivi pojmovi za našu struku i nauku,Fakultet fizičke kulture Univerziteta u Beogradu, Godišnjk br.5, 1993. 11.Ivanić,S.:Iskustva i rezultati dvadesetogodišnje realizacije sistema:”Stalno praćenje fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine Beograda”,Simpozijum sa međunarodnim učešćem:”FIS komunikacije 93”. Filozofski fakultet u Nišu, STUDIJska grupa za fizičku kulturu, Niš,
  • 11 12 juna, 1993.                                                                  
  • 12.Ivanić,S.:Kriterijumi za procenu fizičkog razvoja i fizičkih sposobnosti dece i omladine uzrasta od 7 do 19 godina. (Normativi),Gradska samoupravna interesna zajednica fizičke kulture,Beograd, 1988.
  • 13.Ivanić,S.: Upotreba pojmova motorna i fizička sposobnost čoveka,Fakultet fizičke ulture Univerziteta u Beogradu,Godišnjak br.6, Beograd,1994.            
  • 14.Ivanić,S.:Istraživanje fizičkog razvoja i fizičkih (motoričkih)sposobnosti učenika i učenica između 11 15 godina u nerazvijenim opštinama:Novi Pazar, Vranje i Prokuplјe, metodom longitudinalnog preseka.(Dr. Disertacija),Beograd, 1985.     
  • 15.Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu:Fizički razvitak i fizičke sposobnosti školske omladine SFRJ, sv.1,Beograd, 1964.
  • 16.Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu:Fizički razvitak ifizičke sposobnosti školske omladine SFRJ,sv.2,Beograd,1965.      
  • 17.Jugislovenski zavod za fizičku kulturu:Fizički razvitak i fizičke sposobnosti odraslih zaposlenih građana SFRJ,Beograd,1966.
  • 18.Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu:Neobjavlјeni statistički podaci o fizičkom razvitku i fizičkim sposobnostima ženske omladine SFRJ.  
  • 19.Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu:Terminologija iz oblasti fizičkekulture(1.deo),Beograd,1970.
  • 20.Jugoslovenski zavod za fizičku kulturu:Terminologija iz oblasti fizičkekulture(2.deo),Beograd,1971.                                                    
  • 21.Kurelić, N. i sar.:Struktura i razvoj morfoloških i motoričkih dimenzija omladine,Institut za naučna istraživanja Fakulteta zafizičko vaspitanje Univerziteta u Beogradu,Beograd,1975.     
  • 22.Momirović,K.:fAKTORSKA struktura antropometrijskih varijabli,Institut za kineziologiju, Zagreb,1969.                                    
  • 23. Priručnik za praćenje fizičkog razvoja i motoričkih sposobnosti učenika u nastavi fizičkog vaspitanja, Službeni glasnik Republike Srbije – Prosvetni glasnik, 10, Beograd, 2oo4.                                            
  • 24. Sava Ivanić:Aktuelni termini u savremenom sportu, Googl,  s avremenisport. Com, o2.o9. 2o16.
  • 25.Sava Ivanić:Sport i vrhunski(takmičarski)sport,Googl, savremenisport, com,23.o3.2o16. 
  • 26. Sava Ivanić: Evolucija čoveka sa aspekta jednog Difovca, Googl,savremenisport. com,21.o3,2o17. 
  •  27. Sava Ivanić: Fizičko važbanje . treniranje,Googl,savremenisport. Com,23.o7.2o16. 
  •  28. Sava Ivanić: Fizička kultura,Googl,Savremenisport. Com.21.o8.2o15.
  • 29. Sava Ivanić,Vera Ivanić: Fizičke sposobnosti čoveka,Googl,Savremenisport.Com,o5.12.2o16.
  • 30.SavaIvanić:O struci i nauci u fizičkoj kulturi, Googl,Savremenisport.com,16.o7.2o14.                        
  • 31. Sava Ivanić: Paradoksi zakonѕa o sportu,Googl,Savremenisport. Com,o3.1o.2o16.              
  • 32. Strel,J. Šturm,J.:Model informacionog sistema za ustanovlјavanje i menjanje motoričkih sposobnopsti i morfoloških karakteristika školske omladine u SR Sloveniji,Fizička kultura,Beograd,35, (1981.)     
  • 33.Šturm,J.i Strel,J.:Tendece sprememb v motoričkem in motfološkem statusu osnovnoškolske mladine b SR Sloveniji b leth 1970. – 1983. u:Zbornik del ”Spremlјene in vrednotenje telesne zgoje iz obrazevatelјnem procesu”,Kranjska Gora,1985. 283 – 305. 

Datum: 02.04.2018.
Autor: Prof. dr Sava Ivanić

PROČITAJTE JOŠ...

LISTA KOMENTARA
Trenutno nema komentara u sistemu

OSTAVITE VAŠ KOMENTAR
Ime:
Prezime:

Tekst komentara:
POGLEDAJTE JOŠ I...
+ O nama
+ Kontakt
+ Pravna pouka
+ Uslovi korišćenja
+ Postanite saradnik
+ Često postavljana pitanja

AKCIJE
Ako podjednako volite sport i da pišete o njemu, odnosno znate nešto novo i zanimljivo o nekoj sportskoj temi,  a uz to želite da svoje znanje iz oblasti sporta nesebično podelite sa drugima, javite nam se. Čekamo Vas!
Zanimaju Vas informacije o određenoj sportskoj manifestaciji (turniru, prvenstvu, akciji, seminaru, itd.), pogledajte najave aktuelnih sportskih manifestacija u okviru našeg Sportskog kalendara...
Ukoliko vodite neku sportsku organizaciju (savez, klub, asocijaciju i sl.) ili ste organizator neke sportske manifestacije (turnir, akcija, seminar, sl.) i želite da je medijski promovišete, odnosno sa njom upoznate širu javnost, Savremenisport.com može postati Vaš Medijski partner...
Osetite deo atmosvere sa najzanimljivijih već održanih sportskih manifestacija putem slika koje smo zbog Vas zabeležili u okviru Foro galerije...