_projektovanje-i-organizovanje-srpske-kosarke.jpg "Projektovanje i organizovanje srpske košarke")
Osnovna veličina u oblikovanju naslovno pomenutih aktiviteta svakako jeste realitet društvenog karaktera, odnosno sposobnost istog da samog sebe prevede iz stanja dezintegracije u stanje stabilnosti. Osvrnemo li se na reintegrativnu ulogu košarke, dolazimo do zaključka da je u svojoj genezi došla do stadijuma kada ideja i improvizacija kroz igru više nisu dovoljni. Razlika se očitava u detaljima koji pretpostavljaju prilagođavanje društva čovekovim potrebama nasuprot prilagođavanja individue društvu, stoga košarku predstavljamo kao potproces u organizovanju celokupnog društva kao sistema.
Naime, empirijske veličine se mogu izvući i iz iracionalnog što nam omogućava simbolistički pristup izradi modela strategijskog organizovanja i planiranja po kome košarka igra ulogu ključnog projekta u realizaciji društvenog strateškog plana. Pošto je isprazno biti mudar u blaženstvu neznanja i konformizmu gomile, pretpostavljamo već primenjeni princip projekt menadžmenta kao najefikasniji model realizacije u svim uslovima egzistencije, na "košarkaški" način.
Strateško planiranje obuhvata nekoliko faza kroz koje se razrađuju principi i elementi strategija. Osnovni elementi razrade predstavljaju globalna strategija i podstrategije koje se mogu posmatrati kao projekti sa svim svojim karakteristikama, i u čijoj primeni se može upotrebiti projektni pristup. Globalna (u našem slučaju lokalna) strategija se svodi na razjašnjavanje pojma misije košarke u sistemu pseudokaraktera gde je izgubljen svaki smisao za realnost. Pod ovim podrazumevamo smanjenje osećanja odgovornosti i nedostatka efektivne volje u razumevanju misije i vizije košarke u našem društvu.
Ako je misija nastojanje da svojom fenomenologijom doprinosi zajedništvu u svim sferama, a vizija održavanje istog u stanju stabilnosti i prosperiteta, onda proces iniciranja aktivnosti zahteva metodološku primenu profesionalne i etičke kompetencije kako bi se izbeglo potčinjavanje volje, intelekta i znanja sadržaju zadatog posla. Naravno, određena doza neznanja opstaje u svim okolnostima, stoga je od izuzetne važnosti održati projekat "otvorenim" u slučaju nesvesnog ostajanja isključivo na ekonomskim funkcijama života, suočenim sa opasnošću pada u stanje sveobuhvatnog društvenog raspadanja.
Naredni elemenat predstavlja definisanje dugoročnih ciljeva. Košarka je u dobroj meri uspela da očuva integritet i obezbedi sopstveni razvoj, s tom razlikom što je kadrovski potencijal ozbiljno ugrožen sopstvenim raslabljivanjem, ali je dobro to što uprkos krizama koje sami stvaramo, postoji posebna vrsta kvantiteta koji menja stvari na bolje nasuprot onom koji se guši u sopstvenoj masi. Ojačavanje kadrova stvara kvalitet sposoban da se izoluje od automatizma.
Što se tiče obezbeđivanja baznih delatnosti, već smo "pomerili stajnu nogu", usled čega iznova učimo lekcije učenja na sopstvenim greškama. Ostvarivanje punog i efikasnog korišćenja kapaciteta, srpsko društvo kao da istrajava u samosputavanju, u položaju bezličnosti i rasejanosti kao da mu to najviše odgovara. Da bi sistem uopšte funkcionisao potrebno je obezbediti stabilan profit. Antropomorfan, kakav je sam po sebi, energiju crpi iz sebe samog, a ako se otkine i po koja didvidenda.
Završni elemenat primenjene metodologije jeste u ovom trenutku utopijska potreba potpune ili delimične privatizacije bez obzira na teorije o krahu liberalnog kapitalizma. "Nase" je oduvek bilo "nicije", a u takvoj situaciji nailazimo na dominaciju energija koje vode u varvarizam, energije koje zaokupljaju mase materijalnim brigama, čineci da sve druge stvari izgledaju kao senke. Realitet je i da mnogo volimo da se igramo i što moguće manje da radimo (oprostiće mi produktivni delić Srbije), s obzirom da se tako dolazi do konflikta između igre i rada, možemo biti spokojni jer košarka na nevesnom nivou razrešava konflikte između ljudske prirode i društva.
Stižemo do famozne SWOT analize, odnosno prepoznavanja pozitivnih i negativnih faktora koji utiču na ostvarenje strategije. Sposobnost da se blagovremeno utiče na njih, da se prilagodi način izvršenja ciljeva postaje groteskna, naročito kada se ima u vidu da nam je osnovna karakteristika reakcija post festum. Dedukcija nalaže kako kritičnu jadikovku, tako i pokušaj izvlačenja keca iz rukava. Realitet je surov.
Osnovne prednosti košarke jesu dugogodišnje prisustvo u svetskim razmerama koje smo, uzgred budi rečeno, upropastili za kratko vreme pravdajući se nedostatkom kvaliteta usled osipanja geografskog kvantiteta!? Poznate i priznate reference oličene u gastarbajterskim lutanjima igrača i trenera, koji su, istini za volju, među najboljim na svetu. O kapitalu više nećemo govoriti, ionako je sve ovo imaginacija istinitog. Što se tiče poslovnih kontakata i veza u međunarodnim institucijama, stvar je kontradiktorna. Imamo razvijen osećaj za pripadnost a skloni smo narcizmu, očigledno razvijenom u doba realne dominacije koje više nema. Poslovni kontakti su svedeni na individualno bez mogućnosti sjedinjavanja, dok se participacija u međunarodnim institucijama svela na "posmatrački" nivo.
Čudno je i to da smo "neobavesteni" a volimo sve da znamo. Tvrdimo da imamo mnogo prijatelja, niko nema mnogo prijatelja. Pristojno ponašanje bi bilo dovoljno za izgradnju poverenja iz koga sledi saradnja, iz koje sledi učestvovanje, iz koga sledi mogućnost odlučivanja za svoje dobro. Gde se izgubilo dostojanstvo u situacijama kada smo oslabljeni da bi pobedili, ne želimo više ni da treniramo, kamoli da se suprotstavimo. Vratio nam se boomerang "nastavi da treniras". Ova dedukcija je trebalo da odslika snage a ne slabosti, dvosmislenost radnji i teorije predstavlja simbiotičku potrebu za negacijom zarad mentalnog zdravlja. Tek sad nas sustižu slabosti.
Medju glavne spadaju višak "radne snage" i njena neodgovarajuća struktura, kao posledica dobrovoljno prihvaćene obaveze vođenja socijalne politike, inercija učesnika u domenu odnosa prema obavezama, rezervisanost menadžmenta prema potrebama stalnog ličnog usavršavanja i učenja i nepotpuno sprovođenje usvojenih procedura od vitalnog značaja. Konstatovaćemo da je indikativno to što menadžment otkriva jednu od najznačajnijih pojava u otuđenoj kulturi a to je birokratija. Birokrate su specijalisti za upravljanje stvarima i ljudima, stoga se faktor otuđenja ispoljava u obliku bezličnog odnosa koji se odnosi isključivo na sticanje kapitala. Ali to je samo jedna strana medalje. Košarka svoj smisao menadžerski projektuje na opstanak celine.
Šanse za ostvarenje strateških ciljeva ogledaju se u reuspostavljanju, ne u jalovim pokušajima improvizacije. Širok spektar delatnosti koje su uključene kao podstrategije ima stalno otvoren prostor jer su "investicione mogućnosti" beskrajne. Opasnosti se mogu svesti na unutrašnje jer su one same po sebi značajne da spoljne izgledaju bezazleno, one samo prikupljaju našu rasutu energiju i imaginaciju. Problem nastaje kada je upotrebe na "terenu". Ekonomski uslovi koji onemogućavaju stabilan rad na duži rok, komplikovana, zastarela i neelastična zakonska regulativa (poreski sistem, privatizacija, plate) su samo ukrupnjeni oblici ukupnog disbalansa.
Na kraju, predlog realizacije strategije na globalnom nivou zahteva hitan potez realizacije mnoštva podstrategija pod kojim podrazumevamo da se svaka posmatra kao projekat sam za sebe i da se njihov zbir očitava u krajnjoj tački negde tamo u budućnosti. Učinak efikasnosti zavisi od rukovodilaca svih nivoa menadžmenta i stepenu njihove odgovornosti za (ne) činjenje. Naravno, zasigurno će postojati potreba za angažovanjem stručnjaka iz varijetea delatnosti koje stoje van košarke, ali se razvoj ne može zamisliti bez njih. Svako organizovanje ide putem koji obavezno dolazi do tačke kada ono potpuno prestaje da nudi duhovno razumevanje. Ovaj idealistički predlog racionalnog ima perspektivu samo zato što utešno deluje činjenica da čovek ne može da se smesti dovoljno duboko u najjednostavnije delatnosti života, stoga hrabrost i strpljenje zaslužuju nagradu.
