_kosarkaski-menadzment-u-Srbiji.jpg "Košarkaški menadžment u Srbiji")
Tematski prikaz uslovljava poseban pristup, stoga moramo podsetiti da je sportski menadžment relativno mlada akademska disciplina, proistekla iz potrebe usaglašavanja sporta sa sveukupnim društvenim razvojem. Neophodno je naglasiti da je svrha organizovanja iznalaženje optimalnih modaliteta radi ostvarivanja sportskih i poslovnih ciljeva.
Status košarke kao "kraljice" igara i nacionalnog sporta obavezuje na razumevanje ukupnih okolnosti njene egzistencije u našem društvu i imperativa da se zajednički deluje na ostvarenje ciljeva. Evidentna je činjenica da košarka predstavlja povratnu spregu od neprocenjivog značaja, i to kao najvažnii segment društvene stratifikacije. Važnost definisanja ciljeva, planiranja, pravilnog organizacionog strukturiranja i upravljanja dobija na značaju usled potrebe razrešavanja brojnih protivrečnosti koje diktira savremeni život, radi anticipiranja budućeg.
Dosadašnja praksa u upravljanju sportskim organizacijama upućuje da je košarkaski menadžment u Srbiji još uvek u povoju, stoga ćemo ukazati na standardne elemente izučavanja sportskog menadžmenta, odnosno njihove primene u košarkaskom sportu.
Sociokulturna dimenzija košarke predstavlja paradigmu razumevanja društvenih okolnosti, samim tim ima ulogu činioca integracije našeg društva utemeljenog na tradiciji. Teoretsko razmatranje i razumevanje ovog postulata predočeno je u tekstu "Sociološki argument košarke", zbog toga ćemo socio-kulturološke elemente košarkaškog menadžmenta (u daljem tekstu: menadžment) svesti na tezu da se naše društvo nameće kao središte određenja i pretpostavljanja i da se u okviru postojeće etike formiraju elementi upravljanja sportskim organizacijama i pojedincima.
Konkretno, misija košarke većim svojim delom je u sferi imaginativnog, sferi ontološke neophodnosti psiho-socijalnog razvoja, dok istovremeno zahteva fokus na organizacionu misiju u smislu utvrđivanja ciljeva. Strategijom za sport i najavljenom reformom Zakona o sportu obezbeđuje se razumevanje svrhe i identiteta košarke na nivou celine, odnosno, uspostavlja se osnova za uzajamno delovanje različitih društvenih činilaca. Realizacija svih aktivnosti umnogome zavisi od socijalnih okolnosti, prvenstveno zbog činjenice da su u dati proces uključeni svi slojevi društva koji imaju različite interese, zbog toga je izuzetno naglasiti da je transformacija i reforma društva usko vezana za organizacione pristupe u okviru podsistema koji sa razumevanjem povezuju raznorodnosti. Shodno tome, možemo konstatovati da je vizija organizovanja na nivou celine prilično razvijena, dok potpunu zrelost možemo očekivati isključivo u uslovima višeg nivoa kulture, obrazovanja i etike.
Pojam upravljanja predstavlja kontinualno delovanje upravljačkih aktivnosti kojima se vrši uticaj na sve parametre sistema. Povezanost i prožimanje osnovnih postulata košarke kao igre sa sistemom upravljanja možemo pronaći u vidu definicije menadžmenta kroz predviđanje, planiranje, komandovanje, koordiniranje i kontrolu u procesu dostizanja ciljeva. Pod tim se podrazumeva neophodnost preduzimanja seta aktivnosti sa kojima se nastoji da se određeni sistem dovede u stanje visoke efikasnosti. Primećuje se izraženo prisustvo hijerarhije u realizaciji, odnosno nameće se pojam liderstva u organizovanju i sprovođenju aktivnosti.
Kako bi utvrdili činjenice koje karakterišu menadžment u Srbiji, neizostavno moramo naglasiti postojanje dva osnovna vida organizovanja aktivnosti; menadžment sportskih organizacija i menadžment individualne orijentacije. Međuodnos fizičkih elemenata u okviru sportske organizacije (funkcionalni i upravljački sektor) dovodi do pojave liderstva.
Potrebno je razdvojiti pojam liderstva i upravljanja. Menadžment u svojoj osnovi ima potrebu za što efikasnijim delovanjem, dok liderstvo podrazumeva sposobnost jedinke da vodi druge ljude, da uticajem na njih obezbedi da ga slede u ostvarivanju ciljeva. Za našu sredinu uočljiva je činjenica da su upravljanje i liderstvo u suodnosu isključivanja, tj. nesrazmerno smenjivanje i izopštavanje jednog na račun drugog. To u većini slučajeva dovodi do disbalansa, pogotovo u situacijama kada se radi o odlukama od ključnog značaja.
Upravljački proces nadgledaju menadžeri kojima je funkcionisanje sportske organizacije uglavnom sporedna aktivnost, dok lideri, oličeni u bivšim vrhunskim košarkašima, predstavljaju ličnosti koje svojim sportskim i etičkim autoritetom utiču na ljude, što je u osnovi i suština liderstva. Naravno, potrebno je istaći razliku između neprofitnih organizacija i sektora koji ostvaruje profit.
Zaključak je da je situacija prilično konfuzna, a glavni razlog za ovu tvrdnju možemo pronaći u činjenici da nije dovoljno jasno definisana uloga različitih nivoa upravljanja, odnosno, saradnja svih nivoa menadžmenta. Menadžment individualne orijentacije označava isključivo utilitarne vrednosti, lišen potrebne širine radi istinskog uključivanja individue u društvena kretanja. Možda je to i osnovna karakteristika savremenog poimanja košarke na globalnom nivou, metaetički spoj korisnog i podrazumevanog viteškog.
Kada govorimo o etici sportskog menadžmenta, ekonomike, komunikacija, marketinga, budzeta i finansija, neizostavna je identifikacija sa korporativnim poslovanjem gde je delovanje sportskih organizacija u sferi društvene odgovornosti povezano sa etikom individualnih menadžera. Zapravo se radi o standardima ponašanja i moralnog rasuđivanja. Svedoci smo da u okviru naše kulture postoje različita etička stanovišta, što prvenstveno ukazuje na poimanje etike sa stanovišta sopstvenog, ličnog interesa. Ruku na srce, provejava i drugi aspekt sopstvenih interesa tako da individua promoviše sopstvene interese u skladu sa ostalima. Na nivou celine, aspekt posmatranja se svodi na stanovište šta je "ispravno" a šta "pogresno" i uglavnom se zasniva na već pomenutom tradicionalno-religijskom uverenju.
Razmatranje etike podrazumeva permanentna preispitivanja i moralne procene pri donošenju odluka i ponašanju. Košarka uživa izrazito poštovanje, prvenstveno kroz postignute rezultate u profesionalnom delu, u uzajamnom odnosu sa konzumentima. Etičke norme u oblasti upravljanja i organizovanja mogu se svesti na poštovanje vrednosti i integriteta učesnika, obezbeđivanje ravnopravnog pristupa sportu sa svim svojim različitostima, eliminisanje nelojalne konkurencije itd. Društvena odgovornost je objedinjujući termin. Ne postoji mogućnost da zasigurno utvrdimo stepen etičkog delovanja u okviru košarkaskih aktivnosti, ali na osnovu trenutnog stanja utisak je da se u uslovima socijalno-ekonomske nestabilnosti etički kodeks urušava.
Definitivno je jasno da budžet i finansije nisu opravdanje za odsustvo rezultata na svim nivoima menadžmenta, kako u sferi đačkog sporta iz kog se crpi osnovna snaga, tako i na profesionalnom nivou. Praktična iskustva uglavnom se svrstavaju u okvir menadžmenta u poslovanju, što bi značilo da akademski nivo saznanja o ovoj mladoj disciplini imaju retku priliku da se provere i primene u praksi. Uglavnom se radi o svođenju na individualne akcije, pronalaženje dodatne literature na stranim jezicima, pokušaje da se pozitivno utiče na sve faktore odlučivanja i upravljanja u kontekstu osvežavanja i primene znanja na svim nivoima menadžmenta.
Košarkaški menadžment ima izražen individualan koncept u vidu samostalnih menadžera koji nude svoje usluge u sferi transfera igrača, što se svodi na pravno-ekonomske aspekte. Sve u svemu, košarkaški menadžment u Srbiji ograničen je na kratkoročne akcije koje zadovoljavaju trenutne potrebe pojedinca i organizacije (kluba). Neusklađenost velikog broja propisa koji imaju dodirnih tačaka sa sportom doveli su do nepostojanja pouzdanih podataka o imovinsko-pravnom statusu sportskih organizacija, njihovim pravima i obavezama kao korisnika pojedinih sportskih objekata i njihovih vlasničkih i upravljačkih struktura. Konačno, nameće se potreba donošenja novog, iscrpnog i preciznog zakona o sportu, što predstavlja prioritet u procesu reforme pravnog okvira koji uređuje sport u Srbiji.
