_kosarkaska-reformacija.jpg "Košarkaška reformacija")
Naslovna metafora predstavlja refleksiju srednjevekovnog odgovora na iskrivljenost kolektivnog identiteta i individualne psihopatologije i odnosi se isključivo na svet savremene košarke koja se suočava sa svojevrsnom "duhovnom kugom" proisteklom iz proizvoljnog tumačenja i instrumentalizacije realnosti. Kako je košarka izvor i refleksija, a lišena je konteksta i značaja, ovakav vid metafore omogućava objektivno sagledavanje sadržaja i anuliranje trivijalnosti.
Naš pojam reformacije podrazumeva neophodne strukturalne promene radi opšteg duhovnog i društvenog napretka, nikako pokušaj negiranja postojećih okvira i opstrukcije. Stoga će kriterijumi rasuđivanja utemeljenje naći u progresivnoj redeskripciji postojećih normi i težnji ka iznalaženju efikasnijih metoda izlaska iz krize orijentacije u koju je košarka zapala.
Stanje u kom se nalazi savremena košarka ukazuje na krajnju razuzdanost kao negativnu krajnost u polaritetu košarkaške igre, dok se ushićenje koje igra izaziva pretvara u apologetiku standardizacije i uniformnosti mišljenja i delanja. Da podsetimo, košarka je element visoke kulture građanskog društva odvojene od elemenata instrumentalne logike čija se celokupna delatnost svodi na načelo korisnosti i kao takva korisnost prihvata samo u uslovima mogućnosti vrednovanja.
Ona je svoju normativno-vrednosnu validnost potvrdila u empirijskoj stvarnosti, stoga sadašnje stanje možemo okarakterisati kao tačku u kojoj se susrecu različiti nivoi moralnog rasuđivanja o tome kako košarka treba da izgleda i u kom pravcu treba da ide. Dinamika društvenih promena uslovljava promenu vrednosnih sudova i maksima delovanja tako da možemo govoriti o pojavi izrazitih konflikata dužnosti, prava i interesa između pojedinaca, pojedinaca i grupa na svim nivoima. Dospelo se u situaciju gde se imperativ izbora svodi na nemogućnost ravnoteže između individualnih i opštih stanovišta, gde se opšti principi stavljaju u stanje zavisnosti od pojedinačnih principa koji su rezultat vaspitanja, predrasuda i iskustva donošenja odluka. Da li onda možemo govoriti o potrebnoj reformi ukoliko se ne nazire mogućnost usklađivanja?
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Čudno je to, ukupna revnost i strast ljudi koji su sav svoj život podredili "njenom veličanstvu" gube svoj sjaj pod teretom gomilanja beznačajnosti. Zaista je moguće da se u nekom trenu nađu na određenoj tački koja zaustavlja kreativne sposobnosti i imaginaciju, stanju kada prestaje želja za negovanjem visokih zahteva koji su ogledalo posvećenosti. Sa druge strane, dekadentna indiferentnost visoke inteligencije i razbijenost duha krije svoje misli sputavajući neizvesnost mogućeg. U zamenu za istinsku košarku, ponuda sadrži iluziju o novovremenskom stvaranju istorije košarke primoravajući na podnošenje posledica.
Ukoliko se građenje nove košarke odvija u "normalnim okolnostima", to jest, regresiji i dezintegraciji, utoliko je sve izvesnije da će košarka kao fenomen sve više otkrivati granične situacije koje će tražiti da budu shvaćene. Razumevanja radi, obe strane polarizovane celine imaju jednaki prerogativ na postojanje, zato je središna nit košarke satkana od simbola koji obezbeđuju ravnotežu. Ma koliko bili imaginarni, čine nas otvorenim za ono opšte i univerzalno.
Svedeno na košarkašku predstavu, odnosno na izvor događanja na terenu koja stoje na ivici prirodnih zakona, usklađivanje bi trebalo da izgleda ovako; podbacivanje i naizmeničan posed, kako se igra loptom i njen status, šutiranje, pogodak i njegova vrednost, zamena, utakmica izgubljena bez borbe, prekršaji i greške (lične, obostrane i nesportske), termini izvučeni iz pravila pod kojima se igra odvija i čija simbolika nalaže da pravila postoje i u moralnom svetu. Tako sukobljavajući kriterijumi moralnosti dobijaju na izražajnosti u uslovima društvene transformacije kada se etika cilja opravdava nerazrešivom situacijom konfllikta dužnosti individue, situacijom kada postoji imperativ da se učini nešto radi sebe i nešto radi nas. U nedostatku volje, sposobnosti, karaktera i vrline izostaje ono "iz sebe, kroz druge, do sebe".
Sada je već jasno da smo svedoci transmisije vrednosti koja vodi do brutalnosti u opštem smislu, pa i do toga da se upornim insistiranjem na "proizvođenju košarke" postigne stanje u kojem ćemo ostati bez istinskog pamćenja i samim tim biti svedoci tehničke stvarnosti kao zamene za metafizičku. Predlog košarkaške reforme ne sadrži određenu distinkciju, potrebna je saglasnost oko pojma adekvatnog ispunjenja, oko verovanja u apsurdno jer je to najuzvišeniji princip duha. Razbijenost na pojedinačne akcije i kvarez celine rešava sama igra, naše je samo da se prepustimo kataleptičkom transu.
