_vaterpolo-reprezentacija-srbije-kontinuitet-uspeha.jpg "Vaterpolo reprezentacija Srbije - kontinuitet uspeha")
Nedavno završene Olimpijske igre u Londonu još jednom su nas uverile da je vaterpolo naš najtrofejniji sport. Srpski "delfini" su nas obradovali sa još jednom medaljom. Mada to nije ona najsjajnija koju smo svi željno očekivali, našim momcima nema šta da se zameri. Sigurno da niko više od njih nije želeo to zlatno olimpjsko odličje koje im još jedino nedostaje, međutim, u izuzetno oštroj konkurenciji, pogotovo na takvom takmičenju, svaka medalja predstavlja ogroman uspeh.
Posle nesrećno izgubljene polufinalne utakmice protiv Italijana i dramatične borbe za treće mesto protiv Crnogoraca, osvojena bronza je sijala kao zlato. U prilog tome ide i skandalozno suđenje protiv naše reprezentacije na ovoj utakmici, dosad neviđeno u vaterpolu. " Delfini" su još jednom ispoljili snagu karaktera, ogromnu želju za pobedom i pre svega patriotizam. Ono što je najvažnije jeste nastavak kontinuiteta u osvajanju medalja na velikim takmičenjima, zbog čega su naši vaterpolisti definitivno postali ljubimci nacije, a vaterpolo nacionalni sport broj 1 u Srbiji.
U poslednjih nekoliko decenija, bez obzira na naziv države, uspeh vaterpolo sporta na našem prostoru je konstantan. Međutim, ono što je u poslednjih šest godina, tačnije od obnavljanja državnosti Republike Srbije 2006. ostvarila naša vaterpolo reprezentacija, predstavlja pravi podvig. Sa najznačajnijih takmičenja kao što su Olimpijske igre, Svetsko prvenstvo, Evropsko prvenstvo, Svetska liga, Svetski kup u vaterpolu tj. FINA kup i Mediteranske igre, naši vaterpolisti su doneli ukupno 15 medalja. Od toga čak 9 zlatnih, 2 srebrne i 4 bronzane. Šta drugo reći nego svaka čast!
Time ne mogu da se pohvale ni mnogo veće i bogatije države nego što je naša. Sve to izgleda još neverovatnije ako se uzmu u obzir nedostatak osnovnih uslova, pre svega bazena, kao i finansijskih sredstava, bez kojih se ovaj sport ne može zamisliti. Bez obzira na sve ove nedostatke, jedno je ipak sigurno. Naš prostor nikada nije bio siromašan po pitanju talenata i uvek je znao da iznedri sjajne igrače koji su ostavljali dubok trag u svetskom vaterpolu. A taj spisak je impozantan, počevši od Milana Galeta Muškatirovića, Mirka Sandića, Aleksandra Šoštara, legendarnog i jedinstvenog Igora Milanovića, Dragana Andrića, Igora Gočanina pa sve do Vlade Vujasinovića, Aleksandra Šapića, Danila Ikodinovića, Vanje Udovičića, Filipa Filipovića...
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Sve su to sjajni, skromni momci, potpuno posvećeni svom sportu, a naša država je često znala da se maćehinski ponaša prema njima. Najbolji primer za takav odnos je Evropsko prvenstvo 2010. godine u Hrvatskoj kada je Vaterpolo savez Srbije morao uzeti kredit za pripreme, put i boravak na prvenstvu, a momci su se u Srbiju vratili sa bronzanm medaljom. Bez komentara. Naravno, vrhunskih igrača ne bi bilo bez vrhunskih trenera. Naš vaterpolo ima dugu tradiciju odličnih stručnjaka, počev pok. Vlaha Orlića, Nikole Stamenića, Nenada Manojlovića pa sve do sadašnjeg selektora Dejana Udovičića i njegovog pomoćnika Dejana Stanojevića. Takođe su u trenerske vode uplovili i nekadašnji asovi ovog sporta poput Igora Milanovića koji je prošle 2011. godine, posle 35 godina čekanja odveo VK Partizan do sedme evropske titule, zatim bivših reprezentativaca Dejana Savića koji je preuzeo VK Crvena zvezda i Vlade Vujasinovića koji je postao novi trener VK Partizan. Ubeđeni smo da će oni svoje veliko znanje i iskustvo preneti na "neke nove klince" koji će, nadamo se, jednog dana krenuti njihovim stopama i proneti slavu srpskog vaterpola.
Ono što nas raduje jeste i to da će od jeseni domaća vaterpolo liga biti neizvesnija nego ikad. Hronični problem našeg klupskog vaterpola bio je u tome što VK Partizan, ujedno i stožer naše reprezentacije, praktično nije imao dostojnu konkurenciju. Međutim, situacija se iz korena promenila posle OI u Londonu. Zbog ekonomske krize koja se odrazila i na vaterpolo sport, pre svega na italijanske klubove, većina naših reprezentativaca se vratila u Srbiju, čime je nacionalni šampionat dobio na kvalitetu. Do sada neprikosnoveni Partizan dobio je ozbiljne konkurente u Crvenoj zvezdi koja je dovela Andriju Prlainovića, Nikolu Rađena, Duška Pijetlovića, Denisa Šefika i Borisa Vapenskog. Drugog ozbiljnog takmaca predstavlja kragujevački Radnički koji je u svoje redove doveo Vanju Udovičića, Filipa Filipovića, a za trenera aktuelnog selektora Dejana Udovičića. Ništa lepše nije moglo da se dogodi domaćem vaterpolu. Liga će biti neizvesna što će svakako poboljšati kvalitet vaterpola u Srbiji, a sadašnja reprezentacija po proseku godina spada među najmlađe, tako da još dugo godina možemo uživati u uspesima srpskih "delfina".
