_euro-2000-poslednje-ucesce-nasih-fudbalera.jpg "EURO 2000 - poslednje učešće naših fudbalera")
Završeno je 14. Evropsko prvenstvo u fudbalu koje su ove godine zajednički organizovale Poljska i Ukrajina. Šesnaest najboljih reprezentacija borile su se za titulu šampiona Starog kontinenta. Na kraju je trijumfovala reprezentacija Španije, postavši tako prva nacionalna selekcija u istoriji ovog takmičenja koja je uspela da odbrani titulu.
Ni na ovom turniru nije nedostajalo golova, efektnih poteza, uzbuđenja i drugih stvari koje fudbal čine najvažnijom sporednom stvari na svetu. I pored sjajne, karnevalske atmosfere na novoizgrađenim stadionima, ovo prvenstvo će, nažalost, ostati upamćeno i po masovnim neredima u kojima su prednjačili poljski, ruski i hrvatski huligani. Ipak, jedna stvar upada u oči ljubiteljima fudbala u Srbiji.
Ni na ovoj smotri evropskog reprezentativnog fudbala nije bilo naše reprezentacije. Ako ne računamo bivšu SFRJ, srpski fudbaleri su poslednji put igrali na Evropskom prvenstvu još juna 2000. godine, doduše pod imenom Savezna republika Jugoslavija (Srbija i Crna Gora). Od tada do danas nisu uspevali da se plasiraju na naredna prvenstva Evrope (2004, 2008, 2012.). Zato ćemo se kroz ovaj tekst vratiti 12 godina unazad i podsetiti se tog, za sada, poslednjeg učešća naših fudbalera na evropskim fudbalskim šampionatima.
Posle Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. i prvog učešća naše reprezentacije na ovom takmičenju posle raspada SFRJ, usledio je kvalifikacioni ciklus za Evropsko prvenstvo 2000. godine u Belgiji i Holandiji. I pored brojnih problema koji su pratili reprezentaciju (promena selektora, povrede igrača, NATO agresija na SRJ 1999.), naši fudbaleri su trijumfovali u 8. kvalifikacionoj grupi ispred reprezentacija Republike Irske, Hrvatske, Makedonije i Malte, direktno se plasiravši na prvenstvo. Vrhunac ovih kvalifikacija sigurno je predstavljalo poslednje kolo i legendarna utakmica na Maksimiru sa Hrvatskom 9. oktobra 1999. godine koja je završena rezultatom 2:2.
Ovaj nerešen rezultat bio je ravan pobedi imajući u vidu okolnosti pre i za vreme ove utakmice. Još nam je u živom sećanju politički naboj koji je ova utakmica nosila sa sobom kao i neprijateljska atmosfera na tribinama maksimirskog stadiona. Ulog je bio veliki, a ratne rane još uvek sveže, tako da to uopšte nije bilo čudno. Hrabra igra, uz dosta sreće, odvela je naše fudbalere na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Tako su srpsko-crnogorski fudbaleri po prvi put nakon raspada SFRJ nastupili na ovom takmičenju.
Sigurno je da tada nismo bili mnogo popularni, naročito godinu dana posle NATO bombardovanja. Međutim, imali smo kvalitetan tim, sastavljen od odličnih pojedinaca koji su igrali u najboljim evropskim ligama. Bio je to i nepredvidljiv tim, koji je svakome mogao da pomrsi račune, tako da je ujedno predstavljao i veliki izazov za brojne kladioničare širom Evrope. Predvođeni selektorom Vujadinom Boškovim, za SRJ su nastupili sledeći fudbaleri: Kralj, Cicović, Korać, Dudić, Đorović, Đukić, Jokanović, D. Stanković, Jugović, Mijatović, Stojković, Milošević, Mihajlović, Komljenović, Saveljić, Bunjevčević, Govedarica, Drulović, Kovačević, J. Stanković, Kežman i Nađ.
Jedanaesto prvenstvo Evrope u fudbalu održano je od 10. juna do 2. jula 2000. godine u Belgiji i Holandiji, što je bilo prvi put da dve države organizuju Evropsko prvenstvo. Naša reprezentacija je igrala u grupi C sa Slovenijom, Norveškom i Španijom. Ispostavilo se da je ovo bila i najuzbudljivija grupa, čemu su znatno doprinele i utakmice naše reprezentacije, koje su, u najmanju ruku, bile ekscentrične. Posle neverovatnog povratka u prvom meču sa Slovenijom, koja je vodila sa 3:0 i imala igrača više posle isključenja Siniše Mihajlovića, "plavi" su u roku od šest minuta, het trikom Save Miloševića, stigli vođstvo "zmajčeka" i na kraju odigrali 3:3.
Potom smo u izuzetno tvrdoj utakmici savladali Norvežane 1:0, a strelac je ponovo bio Savo Milošević. Ipak, ova utakmica je ostala upamćena po crvenom kartonu koji je neposredno po ulasku u igru dobio tada još mladi Mateja Kežman. Ništa manje uzbudljiv nije bio ni treći susret, protiv starih poznanika Španaca. U neverovatnom meču naši su tri puta imali prednost pogocima Save Miloševića, Dejana Govedarice i Slobodana Komljenovića. Međutim, u sudijskoj nadoknadi presudnu ulogu u preokretu i pobedi Španaca odigrao je francuski sudija Žil Vesje. On je najpre u 94. minutu dosudio krajnje sumnjiv jedanaesterac za Špance, kojeg je Gaiska Mendieta pretvorio u izjednačujući gol, da bi potom Alfonso u šestom minutu produžetka postigao pobedonosni gol i doneo pobedu "crvenoj furiji" od 4:3. Ova utakmica je proglašena za najbolju na šampionatu i sigurno je predstavljala najbolje izdanje naše reprezentacije.
I pored poraza plasirali smo se u četvrtfinale, pošto su Slovenci odigrali 0:0 sa Norveškom. Zauzeli smo drugo mesto u grupi C, što je umesto meča sa tadašnjim svetskim i budućim evropskim prvakom Francuskom značilo okršaj sa jednim od domaćina, reprezentacijom Holandije. Usledila je jedna od najgorih utakmica u istoriji našeg reprezentativnog fudbala. Holandija je tog 25. juna 2000. održala čas iz modernog fudbala našoj selekciji vodivši čak sa 6:0 sve dok u sudijskoj nadoknadi Savo Milošević svojim petim golom na turniru nije postavio konačan rezultat. Dakle, brodolom naše reprezentacije završio se porazom od Holandije u četvrtfinalu sa 6:1. Pognutih glava vratili su se naši fudbaleri sa tog Evropskog prvenstva, a ako je za utehu, najbolji strelac šampionata bio je naš Savo Milošević. Niko nije mogao ni pretpostaviti da tek dolaze crni dani našeg reprezentativnog fudbala kada su u pitanju Evropska prvenstva. Oni, nažalost, traju i do danas.
Posle 2006. godine i razlaza Srbije i Crne Gore, ni reprezentacija Srbije nije uspela da prekine tu neslavnu tradiciju. Nismo uspeli da se plasiramo na EP 2008. u Švajcarskoj i Austriji, kao ni na nedavno održano u Poljskoj i Ukrajini 2012. Posle neuspeha u poslednjim kvalifikacijama, opšte je mišljenje da naši fudbaleri nisu ni zaslužili plasman. Pored bledih partija, tome su znatno doprinela i dešavanja van fudbalskog terena (smena selektora Radomira Antića posle sukoba sa vrhom FSS-a, ispadi huligana u Đenovi na meču sa Italijom).
U međuvremenu usledila je nova promena na selektorskoj klupi (dolazak Siniše Mihajlovića), smena generacija i rekonstrukcija nacionalnog tima. Nadamo se da su čelni ljudi FSS-a i predstavnici trenerske struke izvukli pouke iz prethodnih kvalifikacija i da će doći bolji dani za naš reprezentativni fudbal. Zato svi željno očekujemo naredno Evropsko prvenstvo u Francuskoj 2016. godine, i konačno debi srpske fudbalske reprezentacije na ovom takmičenju.
