Sedamnaestogodišnji Somborac Lazar Rišar (rođ. 1994) postao je pravi hit na društvenoj mreži Facebook zbog neobičnog podviga koji je učinio na 32. somborskom maratonu.
Lazar je jedno od 11 dece iz veoma siromašne somborske porodice koja živi u kućici na Malom katoličkom groblju. Završio je samo dva razreda Specijalne osnovne škole "Vuk Karadžić", ima manje probleme u govoru, ume da napiše svoje ime štampanim ćiriličnim slovima i da čita osnovne brojeve, i to je sve što poseduje od obrazovanja. Hrani se u Narodnoj kuhinji somborskog Crvenog krsta, a obuven je u stare, skoro raspadajuće cipele i obučen u staru, ali čistu i urednu, odeću. Uz sve to, Lazar je izuzetno pristojan i vaspitan mladić.
Kada je u nedelju, 22. maja, video da se na Trgu Svetog Đorđa u Somboru nešto dešava. Nije znao o čemu je reč, ali je prišao i uzeo takmičarski broj za Trku zadovoljstva, koja se trčala u dužini od oko dva kilometra. Krenuo je kada i ostali trkači, ali je na račvanju, gde su se razdvajale Trka zadovoljstva i Polumaraton, krenuo za maratoncima. Trčao je u starim cipelama i pantalonama, pri temperaturi od skoro 30 stepeni. Nije stajao, nije pio vode, nije ni znao da može da je dobije, i istrčao je za dva časa i dvadeset dva minuta polumaraton u dužini od 21,1 kilometra, na istinsko zaprepašćenje i oduševljenje ostalih učesnika, od kojih su mnogima trebala šestomesečne pripreme za ovakvu trku, pod nadzorom trenera, lekara, u najsavremenijoj opremi, i sa prilično visokim zahtevima prema organizatorima. Lazar, koji i nema patike, a sportsku opremu je video samo na drugima, koji nije imao ni za flašu vode, istrčao je bez ijedne primedbe ovu neverovatnu kilometražu.
style="display:block; text-align:center;"
data-ad-layout="in-article"
data-ad-format="fluid"
data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
data-ad-slot="6919562611">
Nakon ovoga podviga mladog Somborca, podigla se trkačka javnost i počele su da dolaze ponude da mu se pomogne, iz Kule, Rume, čak i iz Vukovara. Reagovo je i Sportski savez Grada Sombora koji će pokušati da ovom mladiću pomogne u svakom pogledu. On je krajnje skroman. kaže da bi mu najveći poklon bile patike, ali da bi još više voleo da dobije mogućnost da nešto radi i zaradi. U njegovoj 13-članoj porodici jedino otac radi u JKP "Čistoća" Sombor, majka je nezaposlena, a život u skromnoj kućici izuzetno je težak.
Na pitanje kako je uspeo da istrči ovu kilometražu, Lazar skromno kaže: "Srce mi je dalo snage". Jedini trening mu je svakdonevni dolazak sa periferije u centar grada - tri kilometra, koje obično istrči. Lazar Rišar je ovaj čudesni sportski podvig istrčao srcem, voljom i željom, i on je, kako nam kažu u ARK Somaraton, moralni pobednik 32. somborskog maratona.
