Intervju sa Strahinjom Jovančevičem

Višestruki šampion Srbije u skoku u dalj na otvorenom I u dvorani, osvajač bronzane evropske medalje (Glazgov 2019) Strahinja Jovančević član je Atletskog kluba Crvena Zvezda.

Šta voliš da slušaš pre takmičenja?

Nešto što mi podiže adrenalin, uglavnom nešto sa mnogo basa. Ali nikad nije ista muzika, stalno menjam.

Tvoje omiljeno mesto za uživanje i relaksaciju pred važne događaje?

To zavisi gde sam u tom trenutku, ali uvek to bude negde u prirodi ili na nekom lepom i mirnom mestu sa kafom u ruci.

Da li imaš neku srećnu stvar (amajliju) koju nosiš na takmičenjima?

Nikada nisam imao neku srećnu stvar kao npr amajliju, najbitnije mi je da “ponesem” na takmičenje dobro raspoloženje, fokus i hladnu glavu i vatreno srce.

Plan za naredni period (zimsku sezonu)?

Upravo sam u procesu priprema za zimsku sezonu koja će posle ove lude godine biti duplo vrednija za mene, ali i za sve ostale sportiste i ljubitelje sporta. Mnogo smo izgubili i vreme je da to vratimo nekim dobrim takmičenjima. Moj fokus za zimsku sezonu je na Evropskom prvenstu u Poljskoj, ali posmatram krajičkom oka i Svetsko prvenstvo u Kini.

Koliko je situacija sa Kovid virusom uticala na formu I rezultate?

Uticala je mnogo, ali svi smo se borili koliko možemo, a neko je čak i napravio svoje najbolje rezultate. Najveći problem za većinu, pa i za mene, bio je nedostatak pravog takmičenja, borbi, pa samim tim i motivacije. Pored toga, uticalo je mnogo na sam rad treninga, kad ne znate kad vam je i da li će uopšte biti sledeće takmičenje, onda ne možete ni normalno da imate plan treninga i da trenirate.

Naravno! Zapravo, uprkos ovoj pandemiji uspeo sam ovog leta da nadmašim rezultat od 8.03m iz dvorane i da skočim 8.05m. Idemo dalje!

Da li imaš neki ritual pred skok I koji? 

Imam neke specifične pokrete dok pokušavam da se fokusiram na samom zaletištu, ne mogu ih rečima opisati, to mora da se vidi.

Koji događaj sa takmičenja te sada nasmeje, a tada ti je bilo neprijatno?

Uspeo sam da se setim jednog sličnog ovakvog događaja, na EP u Glasgovu kada sam skočio u toj 5. seriji preko 8m počeo sam da se radujem i u jednom trenutku u toj euforiji udario sam jako rukom ogradu između staze i publike, uplašio sam par ljudi tada i bilo mi je neprijatno jer nisam očekivao da će ta ograda toliko da odzvanja. Sada kada gledam te snimke uvek se nasmejem tom momentu.