Aktuelna kriza izazvana epidemijom Covid-19 i preporuke za ograničenjem fizičkih kontakata značajno su promenili načine kretanja građana. S obzirom na to da se saobraćaj privatnim automobilima naglo smanjio, a javni prevoz u regionu privremeno bio obustavljen, sve više ljudi opredelilo se za bicikle i pešačenje.
Saobraćajni stručnjaci iz celog sveta smatraju da je hitno potrebna nova preraspodela prostora na gradskim saobraćajnicama, zasnovana na reciprocitetu učesnika u saobraćaju. Metropole zemalja poput Nemačke, Austrije, Belgije, Kolumbije, Španije i Mađarske prepoznale su taj problem i implementirale privremena rešenja.
Rešenja su jednostavna, kreativna i njihova realizacija nije vremenski ni finansijski zahtevna, a podrazumevaju više prostora i bolje uslove za kretanje pešaka i biciklista, kao i korisnika mikromobilnosti. Berlin i Budimpešta sedmicama unazad pretvaraju delove saobraćajnica u biciklističke trake. Beč je proširio svoje zone smirenog saobraćaja u unutar naselja. Brisel je širom centra grada uveo ograničenje brzine od 20km/h i dao apsolutnu prednost pešacima, a Milano najavljuje proširenje pešačkog i biciklističkog prostora na čak 35km staza i traka u narednim mesecima.
Udruženja Zapadnog Balkana koja se bave pitanjima razvoja urbane mobilnosti i popularizacije biciklističkog saobraćaja pozivaju vlade Zapadnog Balkana, predstavnike međunarodnih organizacija i institucija, Stalni sekretarijat Transportne zajednice Zapadnog Balkana, EU delegacije, gradove i opštine te ostale aktere koje se bave razvojem saobraćaja:
-da što hitnije iniciraju aktivnosti koje bi imale za cilj planiranje i realizaciju mera za unapređenje biciklističkog saobraćaja;
-da se stvori okvir u kojem bi se pristupilo multidisciplinarnom planiranju mera i aktivnosti na popularizaciji biciklističkog saobraćaja;
-da zagovaraju veće učešće javnosti u procesima donošenja odluka o prostorno planskoj i strateškoj dokumentaciji;
-da se inicijative pokrenute na nivou Evropske unije na polju urbane mobilnosti transponuju i na prostor zapadnog Balkana;
-da se gradovi i opštine obavežu da će permanentno raditi na unapređenju biciklističke i pešačke infrastrukture te promovisati biciklistički saobraćaj;
-da se bickli i biciklistički saobraćaj ne posmatra kao smetnja ili aktivnost u trenucima dokolice, već ravnopravni način transporta sa ostalim vidovima, a koje će imati veliku ulogu u bliskoj budućnosti za unapređenje života u gradovima.
Mi, dole potpisana udruženja, pozivamo navedene institucije da što hitnije reaguju, ne samo tokom pandemije, već i u budućnosti. Stavljamo se na raspolaganje za razmjenu informacija, ideja i prijedloga kako da unaprijedimo biciklistički saobraćaj u gradovima, umanjimo opasnost od širenja virusa, smanjimo aerozagađenje, pozitivno utičemo na zdravlje ljudi i ekonomije.
Vi ste na potezu!
Generalna skupština Organizacije ujedinjenih nacija je u aprilu 2018. godine proglasila 3. jun Svetskim danom bicikla. Rezolucija Svetskog dana bicikla ističe "originalnost, dugovečnost i višestruku namenu bicikla, koji je u upotrebi dva veka, a krase ga jednostavnost, pristupačnost, pouzdanost te predstavlja po životnu sredinu prihvatljiv vid prevoza".
Otvoreno pismo potpisuju udruženja i inicijative:
-Na točak (Skopje, Sjeverna Makedonija)
-Novosadska biciklistička inicijativa (Novi Sad, Srbija)
-Vozi Ulice (Šabac, Srbija)
-Ulice za bicikliste (Beograd, Srbjia)
-Giro di Sarajevo (Sarajevo, BiH)
-Biciklo.me (Podgorica, Crna Gora)
-Centar za životnu sredinu (Banja Luka, BiH)
-GO2 (Skhoder, Albanija)
