Sat Plus magazin stavio metu na bicikliste

Biciklisti su danas izrazili svoj protest protiv skandaloznog naslova u časopisu SAT plus (izdanje od 16.04.2020) u kome se biciklisti  nazivaju "Kamikazama na dva točka".

Obzirom da su kamikaze bile samoubice koje su se u Drugom svetskom ratu avionima zakucavale u savezničke brodove, ovakav naslov može kod neodgovornih vozača izazvati antagonizam i dodatno ugroziti vozače dvotočkaša, koji su i inače ugrožena kategorija u saobraćaju i na ovaj način im se bukvalno crta meta na leđima.

Ispred kancelarija SAT Media postavljen je "ghost bike", simbol koji se inače širom sveta postavlja tamo gde biciklisti ginu u saobraćaju, a cilj je skretanje pažnje na  bezbednost   i odnos vozača prema njima, kao i na odgovornost ovog medija za moguće nesreće koje mogu nastati zbog njihovog neodgovornog pisanja.

Iako je protest usmeren ka časopisu SAT Plus, biciklisti skreću pažnju i na odgovornost Uprave saobraćajne policije i Agencije za bezbednost saobraćaja, jer su medijima dostavljeni podaci o pogibijama biciklista u 2019. godini koji nisu pravosnažno okončani, ali se analizama sugeriše da su biciklsiti odgovorni za sopstveno stradanje, iako sud i veštačenja mogu utvrditi i suprotno.

Udruženja biciklista iz Beograda, Novog Sada i Šapca skreću pažnju na to da su od 2012-2018 godine prema zvaničnim podacima  biciklisti bili odgovorni tek u 30% slučajeva u kojima su poginuli i da se statistički trend ne može posmatrati samo na osnovu 2019. godine u kojoj imamo skok broja poginulih biciklsta. Primera radi, 2014. godine samo jedan biciklsita je bio odgovoran za nesreću u kojoj je poginuo, pa bi po analogiji koju Sat Plus primenjuje biciklisti mogli da tvrde da su vozači motornih vozila "ubice na 4 točka", što bi bila izuzetno neodgovorna tvrdnja.

Predstavnici udruženja od načenika Uprave saobraćajne policije  i direktorke Agencije za bezbednost saobraćaja zahtevaju da se odrede prema ovakovm pisanju medija, kao i da sa predstavnicima udruženja zakažu sastanak i da se jasno definišu uzroci stradanja biciklista kao i mere koje bi doprinele njihovom smanjenju kao i dalja komunikacija ka medijima po pitanju ove vrlo osetljive teme.

Posebno podsećamo da je i dalje u toku pandemija i da javni prevoz još uvek ne funcioniše punim kapacitetom, a da Svetska zdravstena organizacija  i Gradski zavod za javno zdravlje izdvajaju pešačenje i vožnju bicikla kao vidove transporta koji su trenutno najpoželjniji, što zbog fizičke distance, to zbog opšteg zdravlja nacije.

I mimo pandemije, vožnja bicikla predstavlja ekonomičan, ekološki i održiv vid transporta koji ne zagađuje, ne zahteva dodatni prostor za parkiranje i zbog fizičke aktivnosti doprinosi opštem zdravlju građana i sve je veći broj gradova koji svoj ulični prostor pretvaraju u biciklističke staze.

Ohrabrujuće vesti stižu iz Milana, Pariza i Brisela, Berlina, Budimpešte, Bogote, Dablina , inače gradova poznatih po saobraćajnim gužvama i problemima sa zagađenjem od transporta. Svi pomenuti gradovi su već sproveli ili će početkom maja sprovesti radikalne odluke u korist pešačenja i vožnje bicikla kao vidova aktivnog transporta građana.

Imajući gore navedeno u vidu, biciklisti pitaju: 

1. Šta su saobraćajna policija, Agencija za bezbednost saobraćaja i  lokalne samouprave učinile da se bicikisti na ulicama osećaju bezbednije i da stvarno budu bezbedniji?

2. Da li su biciklisti dobili više bicikističkih staza?  

3.Da li su vozači češće kontrolisani i kažnjavani zbog prekoračenja brzine ili nebezbednog preticanja biciklista? 

4.Da li se vodilo računa o tome da li na bicikističkim prezaima vozači biciklistima daju prednost?

5. Da li su na ulicama uvedene tehničke mere usporavanja saobraćaja?

Ukoliko ništa od ovoga nije urađeno, onda odgovornost za nesreće u kojim su stradali biciklisti  nosi i sam sistem i tek kada se pristupi sveobuhvatnom rešavanju problema možemo pričati i odgovornosti biciklista i njihovom ponašanju u saobraćaju.