_tri-decenije-od-olimpijske-bronze-u-los-andjelesu.jpg "Tri decenije od olimpijske bronze u Los Anđelesu")
Pre 30 godina Zoran Pančić i Milorad Stanulov osvojili bronzano odličje u dubl skulu na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu, što je ujedno poslednja olimpijska medalja za srpsko veslanje. - Velikani srpskog sporta na Pančićevoj i Stanulovoj proslavi održanoj 5. avgusta 2014. u Batovu kraj Zrenjanina.
Velikani srpskog sporta okupili su se u utorak, 5. avgusta 2014, u Batovu kraj Zrenjanina gde su proslavili i evocirali uspomene na bronzanu olimpijsku medalju Zorana Pančića i Milorada Stanulova izlivenu na današnji dan pre tačno tri decenije na regatnoj stazi Santa Barbara u Los Anđelesu. Čuveni jugoslovenski i srpski dubl skul tog 5. avgusta 1984. izvesalo je na 23. letnjim olimpijskim igrama još jednu veliku trku u svojim karijerama pridodavši olimpijskom srebru iz Moskve 1980. i bronzu iz Los Anđelesa. To su, ujedno, jedina olimpijska odličja srpskih veslača u istoriji ovog sporta kod nas. Za sada.
Tačno tri decenije od finala Igara u Los Anđelesu u prijatnoj atmosferi restorana u Batovu okupila se stara družina. Pored osvajača odličja Novosađanina Pančića i Zrenjaninca Stanulova za jednim stolom sedeli su i njihovi treneri Srboljub Saratlić, tadašnji savezni kapiten veslača i dugogodišnji trener Danubiusa 1885, Veselin Vučićević, Miletov trener iz Begeja, nekadašnji veslački reprezentativac Darko Majstorović, danas predsednik Izvršnog odbora Veslačkog saveza Srbije, čuveni rvač i osvajač zlatnog i srebrnog olimpijskog odličja Branko Simić, inače u to vreme i sekretar SIZ fizičke kulture Vojvodine, Vojislav Tabački, tadašnji predsednik zrenjaninske Sofke, kao i čuveni novosadski novinar Jovan Tanurdžić, jedini predstavnik naših medija koji je u Los Anđelesu pratio veslačko takmičenje.
- Presrećni smo što smo se okupili ovako lepim povodom. Iako je prošlo tri decenije sećanja na olimpijsku bronzu ne blede. Otišli smo u Los Anđeles sa srebrom iz Moskve i, takoreći, na zalasku karijere. I Stanulov i ja smo imali po 31 godinu što su u to vreme bile ozbiljne veslačke godine. Za medalju smo bukvalno rečeno propljuvali krv. Finale je bilo krajnje neizvesno. Čak četiri posade su u cilj ušle u dve-tri sekunde. Amerikanci su nas pobedili za dve sekunde, Belgijanci za jednu, dok smo mi bili bolji od četvrtoplasiranog čamca Zapadne Nemačke za manje od jedne sekunde. Bila je to moja treća i poslednja olimpijada. Pre Moskve gde sam sa Miletom osvojio srebro veslao sam u dubl skulu i u Montrealu 1976. gde sam u tandemu sa Darkom Majstorovićem bio deveti. Dve godine nakon toga sam rekao poslednje zbogom veslanju. Stanulov je ostao aktivan malo duže. Čak je pokušao da se u četvercu bez kormilara plasira na Olimpijske igre u Seulu 1990, ali, nažalost, nije uspeo - kazao je aktuelni potpredsednik Veslačkog saveza Srbije Zoran Pančić.
Naš dubl skul je na Igrama u Los Anđelesu počeo nešto slabije. U kvalifikacijama je s vremenom 6:50,37 bio peti tako da je morao da se za finale bori kroz repesaž. U drugoj prilici za plasman među šest najboljih bio je drugi s vremenom 6:39,70 i tako je došao do velikog finala. U okršaju za odličja s rezultatom 6:39,59 prošao je kroz cilj kao treći iza SAD (6:36,97) i Belgije (6:38,19), a ispred Zapadne Nemačke (6:40,41), Italije (6:44,29) i Kanade (6:46,68).
- Kao da je bilo pre dva dana a ne pre tri decenije. S početka olimpijske regate imali smo ogromnih problema, jer smo veslali u novom čamcu sa novim veslima. Nismo imali dovoljno vremena za uveslavanje i to je bio glavni razlog što smo podbacili u kvalifikacijama. Međutim, promenili smo vesla i sve je došlo na svoje mesto. U repesažu smo pokazali pravo lice, dok u finalu postolje nije moglo da nam izmakne iz ruku. Bili smo prekaljeni veslači sa već jednom olimpijskom medaljom. Iskustvo koje smo imali nije nam dalo pravo na neuspeh. Trka je bila izuzetno zanimljiva. Čak četiri čamca je od početka do kraja konkurisalo za medalju, a moram da priznam da nas je sve iznenadio čamac SAD koji je fantatičnim finišem došao do zlata, jedinog u dotadašnjoj istoriji ove zemlje kada je veslanje u pitanju. Mi smo na kraju bili treći. Iako smo mogli i koji stepenik više i bronzu smo doživeli kao ogroman uspeh - istakao je Milorad Stanulov, nekadašnji predsednik Veslačkog saveza Srbije.
Olimpijske medalje Pančića i Stanulova za mnoge generacije našeg veslanja posle ostale su nedostižan rezultat. Takođe, predstavljale su i ogroman zamajac u razvoju ovog sporta koji nas svake godine obraduje s makar jednom medaljom s velikih takmičenja. Priliku da sadašnji reprezentativci ponove, možda i nadmaše, rezultat čuvenog dubl skula imaće na Olimpijskim igrama u Riju 2016. Do tada, kao što je bio slučaj i prethodnih 30 godinu, bronza Stanulova i Pančića iz Los Anđalesa, ostaće poslednja medalja srpskog veslanja na olimpijskim igrama.
Velikani srpskog sporta okupili su se u utorak, 5. avgusta 2014, u Batovu kraj Zrenjanina gde su proslavili i evocirali uspomene na bronzanu olimpijsku medalju Zorana Pančića i Milorada Stanulova izlivenu na današnji dan pre tačno tri decenije na regatnoj stazi Santa Barbara u Los Anđelesu. Čuveni jugoslovenski i srpski dubl skul tog 5. avgusta 1984. izvesalo je na 23. letnjim olimpijskim igrama još jednu veliku trku u svojim karijerama pridodavši olimpijskom srebru iz Moskve 1980. i bronzu iz Los Anđelesa. To su, ujedno, jedina olimpijska odličja srpskih veslača u istoriji ovog sporta kod nas. Za sada.
Tačno tri decenije od finala Igara u Los Anđelesu u prijatnoj atmosferi restorana u Batovu okupila se stara družina. Pored osvajača odličja Novosađanina Pančića i Zrenjaninca Stanulova za jednim stolom sedeli su i njihovi treneri Srboljub Saratlić, tadašnji savezni kapiten veslača i dugogodišnji trener Danubiusa 1885, Veselin Vučićević, Miletov trener iz Begeja, nekadašnji veslački reprezentativac Darko Majstorović, danas predsednik Izvršnog odbora Veslačkog saveza Srbije, čuveni rvač i osvajač zlatnog i srebrnog olimpijskog odličja Branko Simić, inače u to vreme i sekretar SIZ fizičke kulture Vojvodine, Vojislav Tabački, tadašnji predsednik zrenjaninske Sofke, kao i čuveni novosadski novinar Jovan Tanurdžić, jedini predstavnik naših medija koji je u Los Anđelesu pratio veslačko takmičenje.
- Presrećni smo što smo se okupili ovako lepim povodom. Iako je prošlo tri decenije sećanja na olimpijsku bronzu ne blede. Otišli smo u Los Anđeles sa srebrom iz Moskve i, takoreći, na zalasku karijere. I Stanulov i ja smo imali po 31 godinu što su u to vreme bile ozbiljne veslačke godine. Za medalju smo bukvalno rečeno propljuvali krv. Finale je bilo krajnje neizvesno. Čak četiri posade su u cilj ušle u dve-tri sekunde. Amerikanci su nas pobedili za dve sekunde, Belgijanci za jednu, dok smo mi bili bolji od četvrtoplasiranog čamca Zapadne Nemačke za manje od jedne sekunde. Bila je to moja treća i poslednja olimpijada. Pre Moskve gde sam sa Miletom osvojio srebro veslao sam u dubl skulu i u Montrealu 1976. gde sam u tandemu sa Darkom Majstorovićem bio deveti. Dve godine nakon toga sam rekao poslednje zbogom veslanju. Stanulov je ostao aktivan malo duže. Čak je pokušao da se u četvercu bez kormilara plasira na Olimpijske igre u Seulu 1990, ali, nažalost, nije uspeo - kazao je aktuelni potpredsednik Veslačkog saveza Srbije Zoran Pančić.
Naš dubl skul je na Igrama u Los Anđelesu počeo nešto slabije. U kvalifikacijama je s vremenom 6:50,37 bio peti tako da je morao da se za finale bori kroz repesaž. U drugoj prilici za plasman među šest najboljih bio je drugi s vremenom 6:39,70 i tako je došao do velikog finala. U okršaju za odličja s rezultatom 6:39,59 prošao je kroz cilj kao treći iza SAD (6:36,97) i Belgije (6:38,19), a ispred Zapadne Nemačke (6:40,41), Italije (6:44,29) i Kanade (6:46,68).
- Kao da je bilo pre dva dana a ne pre tri decenije. S početka olimpijske regate imali smo ogromnih problema, jer smo veslali u novom čamcu sa novim veslima. Nismo imali dovoljno vremena za uveslavanje i to je bio glavni razlog što smo podbacili u kvalifikacijama. Međutim, promenili smo vesla i sve je došlo na svoje mesto. U repesažu smo pokazali pravo lice, dok u finalu postolje nije moglo da nam izmakne iz ruku. Bili smo prekaljeni veslači sa već jednom olimpijskom medaljom. Iskustvo koje smo imali nije nam dalo pravo na neuspeh. Trka je bila izuzetno zanimljiva. Čak četiri čamca je od početka do kraja konkurisalo za medalju, a moram da priznam da nas je sve iznenadio čamac SAD koji je fantatičnim finišem došao do zlata, jedinog u dotadašnjoj istoriji ove zemlje kada je veslanje u pitanju. Mi smo na kraju bili treći. Iako smo mogli i koji stepenik više i bronzu smo doživeli kao ogroman uspeh - istakao je Milorad Stanulov, nekadašnji predsednik Veslačkog saveza Srbije.
Olimpijske medalje Pančića i Stanulova za mnoge generacije našeg veslanja posle ostale su nedostižan rezultat. Takođe, predstavljale su i ogroman zamajac u razvoju ovog sporta koji nas svake godine obraduje s makar jednom medaljom s velikih takmičenja. Priliku da sadašnji reprezentativci ponove, možda i nadmaše, rezultat čuvenog dubl skula imaće na Olimpijskim igrama u Riju 2016. Do tada, kao što je bio slučaj i prethodnih 30 godinu, bronza Stanulova i Pančića iz Los Anđalesa, ostaće poslednja medalja srpskog veslanja na olimpijskim igrama.
