_stefana veljkovic.jpg "Stefanin sjaj u Italiji uz novi Kup u šampionskoj kolekciji")
Stefana Veljković, srednji bloker svetskog i evropskog šampiona, srebrne reprezetacije sa OI u Riju, sa drugaricama iz nacionalnog tima ispisala je istoriju i nešto što do sada nikome nije pošlo za rukom. Kako nas je navikla na uspehe kada je reprezentacija u pitanju, Veljkovićeva je ostala verna istim notama i u klupskim takmičenjima.
Posle deset godina vratila se u Novaru, klub u kome je bila pre deset godina i osvojila prvi trofej. Kao jedina Srpkinja učesnica finala Kupa Italije, sa Igor Gorgonzola Novarom, osvaja titulu prvaka italijanskog Kupa. Savladan je Koneljano u finalu 41. izdanja Kupa Italije rezultatom 3:2 i tako odbranile trofej osvojen prošle sezone protiv istog rivala. Nakon nekoliko titula u Poljskoj, samo po sebi nameće se pitanje za Stefanu:
Nazire li se kraj ovom sjajnom nizu?
„Koliko ja mogu da sagledam, još nisam rekla poslednju reč“ - kroz smeh odgovara sjajna reprezentativka Srbije. „Ima još izazova, ima još vatre u srcu i glavi, tako da, sigurna sam, još ću gledati sa postolja i radovati se, zajedno sa svojim saigračicama u reprezentaciji, ali i na klupskom nivou, jer zelimo još dosta toga“.
Šta nedostaje u ovoj prepunoj riznici trofeja?
„Pre svega olimpijsko zlato. Osvojile smo zlato na svetskom i evropskom prvenstvu i srebro na OI u Riju. Sa reprezentacijom Srbije, jasno je šta zelimo na Olimpijskim igrama u Tokiju 2020“.
I to bi, onda, bio kraj željama. Glad za trofejima bi utihnula?
„Posle svih ovih osvojenih trofeja, priznaću vam, u duši se osecam kao juniorka željna dokazivanja, napredovanja i novih uspeha".
Želje su jedno, stvarnost može biti nekada surova?
„Može svakako. Sport je to. Nekada donese neizmernu radost, nekada se snovi sruše kao kula od karata. Ali ova generacija je pokazala i dokazala da smo kadre da snove pretvorimo u realnost.”
Osvajanje Kupa Italije, u veoma jakoj konkurenciji, svakako je uspeh karijere za tebe, bar što se tiče klupskog takmičenja.
„Imala sam mnogo uspeha u Poljskoj, ali ovo je nešto što sam jako želela od kada sam prešla na Apeninsko poluostrvo. Neopisiv je osećaj da je već jedan pehar u Italiji u mojim rukama. Naravno, tu moje saigračice i ja ne želimo da stanemo. Rešene smo da osvojimo i ligu Italije. Šanse imamo, kvalitet takođe, pa, videćemo.“
Uz ogroman talenat do zlatom ispisane sportske priče Stefana je stigla velikim radom, posvećenošću i ljubavi prema poslu kojim se bavi.
„Odbojka, generalno, napreduje krupnim koracima. Stoga je i angažovanje primereno tom trendu. Praktično, moraš iz dana u dan da se usavršavaš. Jednostavno, nema se vremena za "spavanje na lovorikama". Tako je i kod mene. Idem iz jednog takmičenja u drugo, klupske i reprezentativne obaveze se samo nižu, ali sve to je za mene život koji sam sanjala, koji sam odabrala. I ne kajem se ni trenutak. Uložila sam mnogo, ali dovoljno je da bacim pogled na osvojene trofeje i da me ispuni zadovoljstvo, ponos i neizmerna sreća“ – zaključila je zlatna reprezentativka Srbije Stefana Veljković.
