Kadri smo za organizaciju najvećeg sportskog događaja na vodi u istoriji Beograda

Beograd je od 1. do 3. juna 2018. bio domaćin još jednog spektakularnog međunarodnog veslačkog takmičenja. Svetski kup, koji je na Regatnoj stazi na Savskom jezeru okupio preko 1.000 učesnika iz 42 zemlje, protekao je, u svakom pogledu, na najvišem mogućem nivou. Svi segmenti organizacije sva tri dana regate besprekorno su funkcionisali, a priznanje za sjajno takmičenje domaćinu su odali kako sami predstavnici reprezentacija i sportisti, tako i čelnici Svetske veslačke federacije (FISA). Zadovoljstvo nije krio ni prvi čovek srpskog veslanja. Predsednik Veslačkog saveza Srbije Darko Majstorović istakao je da je ovogodišnji Svetski kup u organizacionom smislu umnogome prevazišao Svetski kup koje je i lane, takođe, održan u našem glavnom gradu.

– Za razliku od 2017. ove godine je na Svetskom kupu predstavnike imalo gotovo duplo više zemalja. Takođe, lane vremenske prilike nisu bile naš saveznik. Sada je situacija bila potpuno drugačija. Vreme nas je maksimalno poslužilo tako da su takmičari i takmičarke imali idealne uslove da se prikažu u najboljem svetlu na otvaranju ovogodišnje međunarodne veslačke sezone. Da smo još jednom organizacioni ispit položili sa najvišim ocenama dokaz je da smo od FISA, uz iskrene čestitke na sjajnom događaju, dobili i svojevrsnu potvrdu da smo spremni da uđemo u trku za organizaciju Svetskog prvenstva za seniore 2023. Za tako nešto u narednom periodu neophodna nam je i saglasnog državnih organa, a ja se iskreno nadam da ćemo je i dobiti, tim pre što se radi o jednom ogromnom svetskom sportskom i prilično komercijalnom događaju. Okupiće veliki broj sportista, pošto će šampionat te godine ujedno biti i glavno kvalifikaciono takmičenje za Olimpijske igre u Parizu 2024. Pored sjajne promocije zemlje i grada ovo prvenstvo bilo bi i dobra prilika za zaradu mnogobrojnih turističkih segemenata – kazao je Majstorović i dodao – Način kandidature je poznat. Do 31. januara naredne godine trebalo bi da u FISA pošaljemo zvaničnu kandidaturu. Odgovarajući organi unutar ove organizacije potom donose odluku čije će se sve kandidature naći na glasanju Kongresa FISA koji će biti održan u toku Svetskog prvenstva za seniore u Otenshajmu u avgustu 2019. U svakom slučaju ukoliko dobijemo saglasnost državnih organa na najbolji način ćemo spremiti kandidaturu naše zemlje u nadi da možemo da pobedimo u trci za Svetsko prvenstvo za seniore 2023. koje bi, u svakom pogledu, bilo najveće i najznačajnije takmičenje na vodi koje je ikada održano u Beogradu.

Majstorović ističe da je zadovoljan rezultatima srpskog A seniorskog tima iako nije uspeo da se okiti odličjem na Savskom jezeru.

– Imali smo peh da naš najbolji čamac – dvojac, nije mogao da nastupi na Adi zbog nedavne povrede Nenada Beđika. Iako se vratio trenažnom procesu koordinator programa za seniore i seniore B Nebojša Ilić nije želeo da rizikuje eventualnu obnovu povrede i da Beđika već sada ubaci u vatru. Da je srpski dvojac nastupio siguran sam da bismo se u ovoj disciplini borili za zlato sa svetskim vicešampionima, braćom Sinković iz Hrvatske. Tim pre što su srebro osvojili Česi Helešik i Podražil, koje su Vasić i Beđik prethodnih godina redovno pobeđivali. Tako je Vasić nastupio u skifu gde je petim mesto postigao izvanredan rezultat. U finalu je bio sjajan posebno u drugoj polovini trke koju je izveslao i bolje od osvajača odličja. Da je bolje startovao možda je mogao i da se umeša u borbu za postolje. Sve u svemu za divljenje je ono što je pokazao na Adi u jednoj od najzahtevnijih disciplina u kojoj se pripremao svega mesec dana. Poređenja radi bilo bi isto kada bi, recimo, naša skakačica u dalj Ivana Španović neposredno nakon promene discipline bila konkurentna za odličje i u troskoku– bio je slikovit Majstorović – Dubl skul Igor Đerić, Aleksandar Beđik, koji je prošle godine u ovom čamcu osvojio evropsku vicešampionsku titulu za mlađe seniore, trijumfom u B finalu potvrdio je ogroman potencijal i pokazao da na momke iz ovog čamca ozbiljno možemo da računamo. I Aleksanadr Filipović je imao dobre trke u skifu, koji, takođe, nije njegova primarna disicplina. Marko Marjanović iz raznoraznih razloga nije pokazao ono što realno i može. Jednostavno, nije imao svoj dan i to je nešto što može da se desi svakom vrhunskom sportisti. Uostalom, radi se o izuzetnom profesionalcu i jednom od napredanijih veslača koji je u ovu sezonu ušao sa svetskim rezultatom na ergometru. I na regati u Zagrebu postigao je rezultat u rangu rezultata osvajača medalja na Svetskom kupu. Duboko verujem u Marka i siguran sam da će u narednim izazovima pokazati svoju pravu vrednost.

Majstorović je optimista što se tiče nastavka sezone.

– Nenad Beđik se vraća u formu, očekujemo skorašnji povratak iz Amerike Vikora Pivača i Martina Mačkovića, koji ove godine završavaju studije. U svakom slučaju Nebojša Ilić će imati na raspolaganju osmoricu sjajnih seniora i mogućnost da napravi najbolje kombinacije sve sa željom da i ovu sezonu iskoristimo kao dobru pripremu za narednu, koja će biti glavna kvalifikaciona za Olimpijske igre u Tokiju 2020. Olimpijska medalja, prva nakon bronze Pančića i Stanulova na Igrama u Los Anđelesu 1984, jeste primarni cilj u ovom olimpijskom ciklusu i verujem da možemo da ga ispunimo – napomenuo je Majstorović.

Inače, Svetski kup u Beogradu u rezultatskom smislu obeležila je Holandija koja je osvojila deset odličja od toga, sedam zlatnih dve srebrne i jednu bronzanu, i tako povela u trci za pobednika ovog takmičenja koji će biti proglašen nakon još dve regate – u Lincu od 21. do 24. juna i Lucernu od 13. do 15. jula. Majstorović smatra da svetsko veslanje, po svemu viđenom na Adi Ciganilji, očekuje jedna uzbudljiva i neizvesna sezona.

– Presrećan sam jer su na našoj Regatnoj stazi veslali brojni najbolji i najtrofejniji veslači i veslačice današnjice. Holandija je bez sumnje obeležila premijeru međunardone veslačke sezone. U Beogradu je nastupila sa najjačim sastavom i sa najvećim brojem čamaca, a njenim reprezentativcima ovo kao da bila i svojevrsna izborna regata za sastav državnog tima. Ova zemlja je bila neprikosnovena u ženskoj konkurenciji, osvojivši pet najsjajnijih odličja, a o dominaciji posebno govori podatak da su u četvercu, pored zlata, osvojili i srebro. Ne pamtim da je skoro bilo tako. S druge strane razočarala je Rumunija koja je došla na Adu u izuzetnom sastavu, a takmičenje završila sa samo jednom bronzom. Ipak, moj glavni utisak ove regate jeste velika ujednačenost. Spisak osvajača medalja u gotovo svakoj finalnoj trci je „ispisivan“ u foto finišu, a razlike između čamaca su se merile stotinkama. Ako se zna da u jednoj trci svaki čamac napravi oko 200 zaveslaja, a da na kraju razlike budu ispod jedne sekunde, onda to govori o najsitnijim nijansama koje odluče ko je bolji, tj. da za svaku stotiniku prednosti moraš da odradiš po čak dva-tri bolja zaveslaja – objasnio je Majstorović.

Zahvalnost državnim institucijama na velikoj podršci

Predsednik Veslačkog saveza Srbije Darko Majstorović ističe da spektakularni događaja na Regatnoj stazi na Savskom jezeru ne bi bio moguć da VSS nije imao ogromnu podršku državnih institucija, komunalnih preduzeća i velikog broja volontera.

– Zahvaljujem se Ministarstvu omladine i sporta Republike Srbije i Gradu Beogradu, koje je u finansijskom i ostalim pogledima snažno podržalo organizaciju i ovogodišnjeg Svetskog kupa. Posebno se zahvaljujem zameniku gradonačelnika Andriji Mladenoviću koji je uložio ogromnu energuju u podršci ovom događaju. Takođe, zahvaljujem se i Javno-komunalnom preduzeću „Ada Ciganlija“, ostalim gradskim komunalnim preduzećima kao i svim članovima Organizacionog komiteta i volonterima koji su dali nemerljiv doprinos da i ovoga puta kao organizatori položimo ispit na najvišim ocenama – istakao je Majstorović.