Pozadina napada na Beogradski maraton

Gomila laži i manipulacija koje Slobodan Branković, direktor ASS, u kontinuitetu iznosi o Beogradskom maratonu, najvećem tradicionalnom sportskom događaju u našoj zemlji, koji je pre nedelju dana imao svoje najbolje – 31. izdanje – obavezuje nas na objektivno informisanje javnosti i traganje za istinom.

Slobodan Branković ne podnosi ulične trke, ne podnosi dugoprugaše i maratonce, posebno naše. On to i ne krije, on se time ponosi! Slobodan Branković ne podnosi maraton – atletsku disciplinu koja je sinonim za njegov - atletski sport.

Ali, očito da postoji neki vrlo opipljiv razlog zašto on i pored toga želi da na Novom Beogradu organizuje „najbrži maraton na svetu“.

Sada je već više nego očigledno jasno zašto Slobodan Branković sve ove godine intenzivno sapliće, degradira, urušava ga i čini ogromnu štetu Beogradskom maratonu (ali i Gradu Beogradu i Republici Srbiji) – događaju koji je preživeo dugogodišnje sankcije protiv naše zemlje, rat i bombardovanje, ekonomske i društvene krize, različite otimače pod raznim zastavama... Preživeće Beogradski maraton i Slobodana Brankovića. On ne može da izbriše događaj koji nemerljivo doprinosi promociji naše zemlje i našeg glavnog grada u svetu, događaj koji okuplja desetine hiljada naših građana od predškolskog do zrelog doba, događaja koji je povod za dolazak hiljada stranaca iz čitavog sveta u naš glavni grad, koji je platforma za nebrojene humanitarne i zdravstvene kampanje, događaj koji nema pandana u regionu... događaj od posebnog značaja za Grad Beograd.

Zato pitamo njega i zainteresovanu srpsku sportsku i drugu javnost:

• Sa kojim povezanim licem srpske nacionalnosti, zaposlenim u EA, koje je istovremeno i menadžer „najboljih“ maratonaca, Slobodan Branković danas dogovara dovođenje „najbržih maratonaca na svetu“?

• Ko će da organizuje taj fantomski Serbia open / Serbia city maraton na Novom Beogradu? Da li će taj izvođač radova sa kojim se Slobodan Branković dogovara da bude neko podobno, interesno povezano privatno preduzeće koje nikada do sada ništa ni slično nije uradilo?

• Da li Slobodan Branković zna, na samo 6 meseci od najavljenog događaja, koliko će da košta i ko će da plati taj neodržani, neprovereni, nedokazani, a već najskuplji maraton u istoriji Srbije? Da li je objavio koliko će srpski sport da košta taj besmisleni, tuđim (našim) novcem plaćeni eksperiment?

• Slobodan Branković bi da na Novom Beogradu napravi otvoreno prvenstvo Etiopije i Kenije („jer je to najbolje za promociju Srbije“). On, naravno, ne zna da se Evropska atletika (EA) strateški zalaže za gradske maratone koji će da promovišu rekreaciju i zdrav život, sa preporukom organizatorima da se promovišu lokalni, domaći heroji, dakle najbolji domaći trkači. Beogradski maraton za razliku od slobodana Brankovića, taj koncept odavno razume i već nekoliko poslednjih godina dosledno sprovodi.

• Da li se taj famozni novembarski maraton, obećan kao najbrži maraton na svetu (što je toliko velika besmislica da nije neophodno da je objašnjavamo ovom prilikom) nalazi u bilo kojem evropskom ili svetskom kalendaru, ima li sertifikat za bezbednost Evropske atletike, ima li sertifikat o premeravanju trase izdat od IAAF/AIMS, ima li „licencu“ koju „Beogradski maraton nema“... Zna li Slobodan Branković kuda će taj „najbrži“ maraton uopšte da prođe?

• Da li Slobodan Branković zna koliko se maratona godišnje organizuje u Njujorku, Čikagu, Londonu, Berlinu, Parizu, Pragu, Budimpešti, Ljubljani, Zagrebu, Skoplju...? Naravno, samo jedan godišnje - iako bi mnogi mogli da naprave pet – a Slobodan Branković bi svojim nakaradnim shvatanjima da izvrgne ruglu sve ono što su svi organizatori i gradovi do sada velikim trudom decenijama stvarali.

Opšte poznata činjenica je da ni u jednoj ozbiljnoj atletskoj zemlji nacionalni atletski savezi ne organizuju maratone. Po zvaničnoj dokumentaciji IAAF, EA i AIMS trkački i maratonski pokret u svetu se razvio samostalno – bez učešća i podrške nacionalnih atletskih saveza.

• Pritom, koliko stotina hiljada EUR je Slobodan Branković ostao dužan atletičarima i menadžerima posle zabranjenog atletskog mitinga Artur Takač 2010. godine, čiji je bio direktor? Da li on ima nameru da taj dug vrati i od čega?

• Da li Slobodan Branković ima i druge velike, ogromne dugove, za organizaciju značajnih događaja koje je organizovao, iako su ogromnim budžetskim novcem ti događaji svesrdno podržavani? Da li je Slobodan Branković ostao dužan za Prvenstvo Evrope za juniore u Novom Sadu 2009. godine? Da li je ostao dužan za Prvenstvo Evrope u dvorani u Beogradu 2017. godine? Da li je ostao dužan za Prvenstvo Balkana u Novom Pazaru 2017. godine?

Ima liSlobodan Branković preča posla u srpskoj atletici nego što je sada organizacija „najbržeg maratona na svetu“? Izgleda da mu se ipak previše dopada koncept: budžetski novac, državni sponzori, „najbolji maratonci na svetu“... i eto „spektakla“ o tuđem trošku, a za njegov interes.

Nadamo se da će teme koje smo ovim pitanjima pokrenuli (a ima ih još mnogo), zainteresovati naše atletske i sportske poslenike, kao i domaću javnost i da će Slobodan Branković dati jasne odgovore na pitanja koja se sada već sama od sebe nameću.