Duje Puharić, kuglaški reprezentativac Partizana i Crvene zvezde, posle skoro 30 godina boravio je u Beogradu i okupio neke od starih drugara sa kojima je kuglao skoro 15 godina u ovim klubovima, do 1989. Tada je otišao da igra u Nemačku gde je bio standardni prvotimac u nekoliko bundesligaša. Prestao je da se takmiči 1998.
Pre ovoga, poslednji susret Puharića sa nekim od nekadašnjih saigrača, bio je 2009. u Detenhajmu u Nemačkoj kada je bodrio mušku reprezentaciju Srbije u pohodu na prvu svetsku titulu!
- Za Beograd me vežu najdivnije uspomene. Kada sam došao iz Makarske imao sam 23 godine i, praktično, najlepši deo mladosti proveo sam u ovom gradu, tu sam se i oženio... Grad se mnogo se promenio i čini mi se da sada odem na Novi Beorad da bih se izgubio - pričao je Puharić koji se za stalno, nedavno, vratio iz Nemačke u Makarsku.- Igrajući za Crvenu zvezdu i Partizan imao sam i veoma uspešnu karijeru, ušao u reprezentaciju i stekao mnogo prijatelja... Žao mi je kada sam čuo da mnogih više nema...
Puharić je došao u Beograd na uporno nagovaranje kuma i saigrača iz Crvene zvezde, velike mecene beogradskog kuganja, sada direktora Partizana, Zorana Dragovića. U lepim kuglaškim razgovorima učestovali su i Jovica Štikovac, Stanko Polić, Vojko Pavlović i Branimir Vasić sa kojima je Puharić igrao u dva, tada najuspešnija beogradska kluba, Partizanu i Crvenoj zvezdi, a pridružio se i predsednik KSS Uroš Dragojlović. Pretresala su se sećanja i uspomene, pričale anegdote sa takmičenja, izbila je i po neka verbalna čarka oko toga ko je i kada igrao i na kom prvenstvu ... Rasprava se povela se, između ostalog, oko toga da li je u ekipi Crvene zvezde 1985. koja je u Skoplju osvojila Kup Jugoslavije narodnim načinom, što je tada bio najveći uspeh beogradkog kuglanja u istoriji, igrao legendarni Nikola Kosovac. Jedni su tvrdili da jeste, drugi da nije i potonji su bili u pravu. Evo sastava tog sjajnog tima za „borbenu partiju“: Duje Puharić, Jezdimir Stanimirović, Stanko Polić, Petar Knežević, Dragan Mandić, Zoki Miladinović, Ivo Muslim, Zoran Dragović, Nikola Vujić, Milan Milovanović, Vladimir Grbić. Predsednik kluba bio je Ljubiša Buša Stanković…Na istom takmičenju u Beogradu 1982. Crvena zvezda je bila treća…
Puharić je ušao u istoriju beogradskog kuglanja kao prvi igrač iz beogradskih klubova, posle 1953, koji je ušao u reprezentaciju Jugoslavije prošavši teška izborna takmičenja što je, u konkurenciji “kuglaških zmajeva” iz Hrvatske i Slovenije, bio ogroman uspeh. Zaigrao je na Šampionatu sveta 1986. u Minhenu i osvojio ekipnu bronzu. Oborio je 917 čunjeva (treći rezultat u ekipi posle Juvančića 942 i Dragaša 936), da bi pojedinačno (sabirali su se rezultati ekipnog dela, parova i samo pojedinačnog) bio najbolji jugoslovenski kuglaš na osmom mestu sa 2.776 čunjeva. Posle 917 i 914, treći nastup odigrao je sjajno, 945 čunjeva, što je bio najbolji rezultat od svih jugoslavenskih kuglaša. Puharić (914) je paru sa Miroslavom Liovićem (898) zauzeo sedmo mesto sa 1.812 čunjeva. Utro je i put Stanku Poliću koji je zaigrao za reprezentaciju Jugoslavije 1990. u Inzbruku kada je osvojena još jedna bronza. Polić je, kasnije, igrao i za nemačke kuglaške ligaše., zatim, u nekoliko nemačkih gradova, ali, nekako, Beograd uvek smatram za „moj grad“ i tako će i ostati. Sada imam više vremena i nadam se da ću češće da dolazim. Ovakva okupljanja su sjajna, služe da se vidim sa starim prijateljima, ali što je još važnije, zajedno osvežimo sećanja na neke događaje, koji hteli mi to ili ne, polako zaboravljamo...
