Maratonske priče: Malim koracima do velikog cilja

Prohladno februarsko veče na Adi Ciganliji. Tri prijateljice u ranim četrdesetim. Mira, Jeca i Gaga u rekreativnoj šetnji, ćaskaju, obilazeći krug na Adi. U jednom momentu Jeca upita: ‘’Devojke, da li ste razmišljale da se prijavimo za Beogradski maraton?‘’ Bez trunke dvoumljenja, Mira i Gaga oduševljeno prihvataju predlog. Pritom Gaga u životu nije potrčala i nikad se nije bavila ni jednim sportom, niti vidom rekreacije. Jeca ponekad posećuje teretanu, a Mira u slobodno vreme trči i pomalo vežba. Ipak, odluka je donešena. Dogovorile su se da sa pripremama počnu u odmah, ali u tajnosti. Želele su da prirede iznenađenje muževima i deci, a ukupno ih ima osmoro, ali i da izbegnu sve negativne komenare kako to nije za njih, kako niko ne počinje da trči u tim godinama… Do 28. Beogradskog maratona je ostalo tačno 60 dana i isto toliko vremena da se pripreme za prvi polumaraton u životu. Kao i svaki početak, i ovaj je bio naporan. Vremenske prilike su sve dodatno otežavale. Uglavnom su trčale po kiši, jer su jedino tada mogle same da odlaze na Adu. Trčale su one i po vetru, hladnoći, dolazile kući potpuno mokre, tresla ih je groznica… Ali jedno je bilo sigurno, neće odustati. U početku su trčale pet minuta pa petnaest minuta pešačile, zatim bi povećale pa bi trčale 10 minuta i isto toliko pešačile. Svakog dana bi pomerale svoje granice i tako sve dok nisu istrčale Makišku stranu Ade bez pauze. Bila je to njihova prva pobeda. Ada Ciganlija je bila svedok i saveznik kako tri žene malim koracima stižu do velikog cilja. Svake večeri povećavale su svoju rutu za pokoji kilometar, sve dok ceo krug oko Ade od 7,8 km nije bio savladan. Jednog kišnog aprilskog jutra u Beogradu, tačno dve nedelje pre 28. Beogradskog maratona, uspele su da istrče 21,1 km. Tada su shvatile da one to zaista mogu. Sve sumnje i strahovi koji su ih mučili prethodnih dana su pali u hladno savsko jezero. Mira, Jeca i Gaga su pobedile sebe, a upornost i volja su učinili sve ostalo… Sada je sve to trebalo reći porodicama. Organizovale su putovanje na Zlatibor i jedne večeri uz kamin i kafu, saopštile su svojim najbližima da će sledeće nedelje trčati svoj prvi polumaraton. Usledio je tajac, a zatim i uzvici oduševljenja i podrške. Na dan maratona, kiša je padala od ranog jutra. Obukle smo svoje šuškavce i uputile se na start.

Ono što smo doživele tog dana i emocije koje su nas preplavile je teško opisati rečima.

Počnite sa pripremama već danas i prijavite se za svoj prvi polumaraton ili maraton! Saznaćete šta znači pobediti sebe, stići na cilj i poneti na grudima prvu medalju u životu i dobiti najveću nagradu od svog deteta koje je na svom Fejsbuk profilu objavilo fotografiju mame sa medaljom, uz komentar: ‘’MOJA MAMA PONOS PORODICE!’’

Priča ima i nastavak...

Mira, Jeca i Gaga su još uvek trkački aktivne, više ne mogu ni dan bez trčanja. Trude se da uklope profesionalne i porodične obaveze ali Ada Ciganlija i Hajd park su i dalje mesta njihovog okupljanja i trčanja. Prijavile su se za ovogodišnji 29. Beogradski maraton još u oktobru, čim je počelo prijavljivanje, jer tako nešto ne bi propustile nizašta na svetu.

Svima nam poručuju: Vidimo se 16.04.2016. na startu 29. Beogradskog maratona!