Spoj uspeha u sportu i biznisa

U poslednje vreme sve je više raznih seminara sa temama “Karijera posle sporta” ili “Uspešni sportisti – šta posle”. Olimpijski komitet Srbije ali i nekoliko drugih ne vladinih ustanova, počeli su da se bave ovim temama a sve u cilju da profesionalne sportiste, kada završe svoje karijere upute dalje u poslove, od kojih bi nastavili da žive i brinu o svojim porodicama.

Jedan od retkih koji je bio uspešan sportista stare Jugoslavije, a počeo je i sa uspešnim poslom a da još nije bio završio karijeru jeste Srđan Matejić. Rođen je 24. juna 1960. godine a ljubitelji borilačkih veština pamte ga kao sjajnog atletu i uspešnog džudistu tada uspešnog beogradskog kluba Rekord. Bio je prvak Jugoslavije 1987. i 1989. U teškoj i poluteškoj kategoriji. A u godini između, 1988. okitio se bronzanom medaljom na Evropskom prvenstvu, što mu je kasnije donelo i Nacionalno priznanje i sportsku penziju.

U isto vreme završavao je fakultet, Diplomirao je na Fakultetu za fizičku kulturu a 1983. je završio jedan semester na Tokai Univerzitetu u drevnom Japanu. Tada mu se i javila ideja o osnivanju teretane, koja bi bila u privatnom, njegovom vlasništu. Mnogi su se čudili tome, bilo je tada opštinskih i gradskih sala i dvorana, gde su se dizali tegovi i radile vežbe snage. Ipak, on je imao viziju i želja mu se ostvarila na vrhuncu karijere.

Uspešno je registrovao prvu privatnu teretanu u Beogradu, koja je ponela ime “Muskulus”. Iz godine u godinu, stizale su u teretanu razne sprave, a mnogi poznati sportisti voleli su da koriste njene kapacitete. Nedavno je proslavio 30 godina postojanja svog „Muskulusa”, koji se u međuvremenu jako razvio.

A danas sportskim podlogama i rekvizitima ovaj brend opremio je „Beogradsku Arenu”, Halu sportova na Novom Beogradu, niškom „Čairu”, lozničkom „Lagatoru”…

- Svima su nedostajali bolji uslovi, bolje mašine za rad. Pokrenuo sam svoju teretanu, opremio je novim mašinama i opremom. I za kratko vreme zaista smo bili ponosni kada je kroz teretanu prošlo mnogo aktivnih ljudi iz raznih sportova, koji su kasnije osvajali medalje na takmičenjima u Jugoslavije i inostranstvu. A kao što ste i rekli, kako smo rasli tako smo sarađivali sa puno proizvođača sportske opreme i podloga iz inostranstva. Pa smo tako postavili pod sa sertifikatom FIBA, opremu na bazenima sa sertifikatom FINA. A bavili smo se i humanitarnim radom i pomaganjem srpskog sporta. Tako smo obezbedili da jedna firma iz Švedske bude sponzor vaterpolo reprezentacije, dali smo nekoliko sponzorstava atletici, džudou, ali i donacije školama. Kako kažemo imali smo poslovnih uspeha, ali i rodoljubivih, donatorskih – priča zanimljivu priču Srđan Matejić, čovek koji je svoj život posvetio sportu, sport mu je puno dao, ali je i on puno dao sportu.