x

Komunikacija u sportskoj organizaciji

Komunikacija u sportskoj organizaciji

Da bi smo obavili bilo kakav posao za koji nam je potrebna pomoć drugih ljudi (saradnika) moramo sa njima ostvariti komunikaciju. Bilo u usmenoj ili pisanoj formi, nijedan posao ne može se započeti ni završiti bez komuniciranja sa ljudima sa kojima sarađujemo. 


Uprkos tome, jedna od načešćih žalbi zaposlenih (saradnika) odnosi se na slabu (lošu) komunikaciju unutar same organizacije, što predstavlja izvesnu ironiju, budući da 21. vek, vek u kome živimo, nazivaju “vekom komunikacije”.


Ako želimo da poboljšamo komunikaciju unutar naše sportske organizacije, moramo se najpre upoznati sa osnovama komunikacije i samim procesom komuniciranja o čemu će biti reči u nastavku teksta



Pojam komunikacije

Reĉ "komunikacija" potiĉe od reĉi "communicare", latinske reĉi koja znaĉi saopštiti, uĉestvovati, deliti ili stvarati nešto zajedniĉko. Međutim kao što je slučaj sa većinom srodnih naučnih oblasti, postoji više različitih definicija komunikacije, odnosno još uvek ne postoji jedinstvena definicija koju bi prihvatila većina istraživača. Pa tako, između ostalog, imamo sledeće definicije:


  • Komunikacija se definiše kao proces u kojem ljudi upućuju i primaju informacije. (Hunt, 1987)

  • Komunikacija je proces prenošenja poruke od jedne do druge osobe (Wewick i Browning, 1986).

  • Komunikacija je proces koji zahteva postojanje pošiljaoca, koji inicira proces i primaoca, koji kompletira komunikacionu vezu (Helriegel and Slokum).

  • Komunikacija se može definisati kao proces kojim se dolazi do zajednikog, odnosno opšteg razumevanja između dva ili više lica, putem prenosa i primanja poruka.

  • Komunikacija je proces prenosa informacija i razumevanja od jedne osobe ka drugoj. (Keith Davis)

  • Komunikacija je proces kojim se informacije prenose između pojedinaca i/ili organizacija tako da rezultuju odgovorom koji znaĉi potvrdu njihovog razumevanja. (Peter Little)


Pojedini autori nastoje da komunikaciju definišu zaobilaznim putem pa tako dolazimo do:

  • Elemenata komunikacije u koje spadaju: Komunikatori - ljudi (lica) koji su uključeni u komunikaciju; Poruke - signali i simboli koj se koriste da prenesemo informaciju; Kanali - mediji i sredstva koji se koriste za isporuku informacije; Buka - izraz koji se koristi da opiše smetnje koje narušvaju ili ometaju prenos informacija; Povratne informacije - informacije koje dobijamo kao odgovor na informacije koje smo mi poslali; Kontekst - budući da se komunikacija nikada ne dešava u vakumu, već u nekom kontekstu; i

  • Odlika komunikacije (Majers i Majers): Komunikacija je sveobuhvatna i predstavlja centralni fenomen kulture; Ona je neprekidna, nikada ne prestaje i ne može joj se odrediti ni početak ni kraj; Zasnovana je na razmeni značaja; Sadrži predvidljive, očekivane ili konvencionalne elemente; Javlja se u više nivoa; Odvija se među jednakim i među nejednakima.


    style="display:block; text-align:center;"
    data-ad-layout="in-article"
    data-ad-format="fluid"
    data-ad-client="ca-pub-3680394444982515"
    data-ad-slot="7364782146">


Komunikacija, u svom najprostijem obliku, može se definisati kao proces u kome se informacije prenose od jedne do druge osobe (ili više njih) putem komunikacijskih kanala, a uz pomoć razumljivih signala i/ili simbola. S druge strane, organizaciona komunikacija predstavlja proces u kojem se poruke stvaraju, razmenjuju, tumače i čuvaju, sa ciljem da se poboljša koordinacija različitih procesa rada između saradnika, odnosno da se izbegne zabuna i eliminišu eventualne greške koje mogu nastati usled neadekvatne informisanosti. U suštini komuniciranje predstavlja sredstvo za povezivanje ljudi unutar organizacije i za povezivanje organizacije sa njenim spoljnim okruženjem.


Efikasna komunikacija je od vitalnog značaja za uspeh bilo koje sportske organizacije, budući da komunikacija predstavlja “lepak” koji “podupire” sve delove organizacije.



Značaj komunikacija u sportskoj organizaciji
Po mnogima, komunikakcija za sportsku organizaciju predstavlja: “njenu životnu krv”,  “kiseonik”, “njene arterije”, “njen centralni nervni sistem”… sve ove metafore slikovito naglašavaju  značaj komunikacije u sportskoj organizaciji, odnosno ulogu pravovremenog i tačnog komuniciranja (prenosa informacija).


Komunikacija donosi ‘’život’’ jednoj organizaciji i ustanovi, i kao takva predstavlja važan vitalni proces koji oblikuje i rukovodi organizacijom.

Problemi koji mogu nastati usled loše komunikacije u sportskoj organizaciji, kreću se u rasponu od nezadovoljstva poslom i stresa zaposlenih (saradnika) do poslovnih gubitaka. Sa druge strane različita istraživanja potvrdila su prednosti dobre komunikacije, koje se ogledaju kroz poboljšanje međusobnih odnosa zaposlenih u radu, pojačan osećaj pripadnosti i privrženosti organizaciji, veću spremnost za inovacije, povećanu produktivnost, veći kvalitet usluga i proizvoda, veći nivo kreativnosti, veće zadovoljstvo poslom, smanjeno izostajanje sa posla…


Komunikacija je aktivnost koja je važna za sve funkcije menadžmenta; Komunikacija je neophodna za efikasno upravljanje; Dobra komunikacija je stoga najvažnija za poslovni uspeh.

U suštini da bi smo obavili bilo kakav posao za koji nam je potrebna pomoć drugih ljudi (saradnika) moramo sa njima ostvariti komunikaciju. Nijedan posao ne može se započeti niti završiti bez komuniciranja sa ljudima sa kojima sarađujemo...


Sportska organizacija kreira, deli i menja svoju kulturu kroz komunikaciju.



Oblici komunikacija u sportskoj organizaciji

Komunikacija u sportu podrazumeva komuniciranje unutar sportske organizacije (menadžeri, zaposleni, itd.) i komuniciranje sportske organizacije sa spoljašnjim okruženjem (mediji, sportski auditorijum, itd.). U  oba slučaja komunikacija predstavlja proces u kojem se poruke stvaraju, razmenjuju, tumače i čuvaju, dok sam proces komuniciranja podrazumeva slanje, prijem i razumevanje poruka, kao i povratno reagovanje.


Kada govorimo o oblicima komunikacija u sportskoj organizaciji izdvajaju se dva osnovna oblika:

  • Verbalna komunikacija - predstavlja razmenu poruka rečima, odnosno govorom, koji može biti usmeni ili pisani.

  • Neverbalna komunikacija -  predstavlja način kojim ljudi komuniciraju bez reči, bilo namerno ili nenamerno, i koristi se za izražavanje emocija, pokazivanje stavova, odražavanje osobina ličnosti i sl.


Sa druge strane komuniciranje u sportskoj organizaciji može biti direktno i indirektno. Direktno komuniciranje predstavlja najčešću vrstu komuniciranja i ona se obavlja putem govora - slušanja, odnosno putem opažanja. Dok se indirektno komuniciranje odvija putem raznih tehničkih pomagala (komijuter, telefon, video i dr.), kao i putem pisanih materijala.


Takođe, kad je u pitanju komunikacija u sportskoj organizaciji, izdvajaju se dve karakteristične strukture: 

  • Formalna komunikacija - koja predstavlja zvaničan način komunikacije, koja se kreće naniže i naviše u skladu sa lancem rukovođenja u sportskoj organizaciji.

  • Neformalna komunikacija - koja predstavlja nezvanični način komunikacije, koja  se kreće višesmerno.


Formalna komunikacija u sportskoj organizaciji može se ostvariti uzlaznom linijom od nižih nivoa do najvišeg rukovodećeg nivoa putem izveštaja, predloga, zahteva i sl. Dok je suprotnost ovoj vrsti komunikacije silazna komunikacija od viših ka nižim nivoima menadžmenta putem pružanja informacija o zadatim organizacionim ciljevima i načinu njihovog izvršenja.

Neformalna komunikacija u sportskoj organizaciji predstavlja bitnu nit u poslovanju u smislu bržeg protoka informacija usled izostavljanja spore hijerarhijske komunikacije. Nedostatak ovog vida komunikacije ogleda se kroz izostanak tačnosti i potpunitosti prenošenja informacija iz različitih razloga.


Komunikacija unutar ili izvan organizacije je proces razmene informacija između ljudi različitih veština i iskustava radi realizovanja određenih zadataka odnosno projekata.



Kako poboljšati komunikaciju sportskoj organizaciji
Gotovo svi zaposleni (saradnici) žele da budu u potpunitosti informisani o važnim pitanjima, naročito onima koja imaju direktan uticaj na posao koji obavljaju. Kada su nedovoljno informisani saradnici se mogu osećati potcenjenim i manje vrednim što se može negativno odraziti na njihovu volju i samopozdanje, njihovu spremnost na saradnju, a u krajnjem slučaju i na efikasnost same sportske organizacije. Da bi se sprečila neželjena dejstva slabe (loše) komunikacije, neophodno je razviti verodostojne komunikacijske kanale za brzo širenje informacija.


Iako ne postoje neki tajni recepti za uspešno komuniciranje, odnosno razmenu (prenošenje i primanje) informacija (misli, ideja, stavova i osećanja), ipak, po Dejlu Karnegiju (Dejl Karnegi), postoje neki osnovni koncepti koji nam mogu pomoći da poboljšamo svoju komunikaciju: 1. Komunikacija nam mora biti jedna od najvažnijih stvari; 2. Moramo biti otvoreni prema drugima; 3. Moramo stvoriti ukupno okruženje koje je pogodno za komunikaciju.

Pored toga, dobra komunikacija u sportskoj organizaciji mora da ispuni nekoliko veoma značajnih funkcija, među kojima su najvažnije da: 1. Prenosi informacije na sve članove sportske organizacije; 2. Motiviše članove organizacije; 3. Kontroliše i koordinira napore različitih grupa i pojedinaca u organizaciji i 4. Otklanja nedoumice i eventualne konflikte.

Jedna od najvećih greška koju rukovodioci u sportskoj organizaciji (direktori, menadžeri, treneri, i dr.) mogu napraviti jeste neshvatanje da komunikacija mora biti dvosmerna, odnosno da pored toga što prenosimo svoje ideje drugima, moramo biti otvoreni i da saslušamo ideje drugih, bez obzira na kom nivou u hijerarhiji organizacije se oni nalazili.


Komunikacija nije jednosmerna ulica. Tu se ne radi samo o osobi koja komunicira i prenosi poruku drugoj strani. Da bi ista bila efikasna, ona mora biti dvosmerni "auto-put" sa neprekidnom razmenom povratnih informacija (Dejk Karnefi).



Komunikacija predstavlja centralni fenomen u organizaciji i posebno je važna za upravljanje. Svakako, kao aktivnost zauzima ogromnu većinu vremena rukovodioca (direktora, menadžera, trenera i dr.), i na taj način svako poboljšanje veština komunikatora, odnosno poboljšanje efikasnosti komuniciranja,  direktno ili indirektno, doprinosi poboljšanju učinka organizacije ( R. Klaus i B. Bass).


Komunikacija predstavlja jedan vid umetnosti, a ne samo veštinu. Ona je jedan tok, o kome se mora posebno razmišljati i uvežbavati više nego što većina ljudi to čini - Dejl Karnegi


Moramo uložiti trud i vreme u poboljšanje komunikacija, moramo pronalaziti nove (bolje) kanale komunikacije i uvežbavati tehnike komuniciranja, što nije uvek lako, ali jeste neophodno. Budući da nas napredak tehnologije podstiče na korišćenje sve sofisticiranijih kanala komunikacije i sve značajnije utiče na način na koji sportske organizacije dele informacije.


Nasuprot tome kako neki edukatori podučavaju, ključna stvar za efektivnu komunikaciju, uvek je bila i biće, jednostavnost (Džon Maksvel)


Literatura:
Vođa u vama - Dejl Karnegi

Osobine pravog vođe - Džon Maksvel

Psihologija uspeha - Dejl Karnegi

Sportski menadžment – Milan Tomić

Osnove menadžmenta sa menadžmentom u sportu - Edita Kastratović
Strategic Sport Communication - Paul Mark Pedersen, Kimberly S. Miloch, Pamela C
Communication in Management - Owen Hargie, David Dickson, Dennis Tourish

Autor: Marko Skorić Objavljeno: 31.07.2016.

PROČITAJTE JOŠ