Kratka istorija Olimpijskih igara

Prve moderne (obovljene) Olimpijske igre održane su u Atini (Grčka) 1896. godine i na njima su održana takmičenja u sledećim sportovima; atletici, gimnastici, biciklizmu, streljaštvu, plivanju, mačevanju, dizanju tegova, tenisu i rvanju. Takmičenja je posmatralo oko 40 000 gledalaca, dok samih takmičara i nije bilo naročito mnogo, sa obzirom da su nastupali pojedinačno, a ne u okviru svog državnog tima (reprezentacije) kao što je to običaj danas. Najuspešniji takmičari (prva tri takmičara u svakom nadmetanju) bili su nagrađivani grančicama divlje masline sa Olimpije, diplomama i srebrnim medaljama.

Olimpijski kongres na kome je utanačen dalji razvoj igara, održan je 1897. godine u Avru (Francuska) nakon čega su usledile igre u Parizu (Francuska) 1900. godine i Sent Luisu (SAD) 1904. godine koje su po mišljenju samog kubertena bile daleko od uspešnih. 1906. godine u Atini (Grčka) su održane "privremene" igre, delimično zato što je malo evropljana imalo priliku da se takmiči u Sent Luisu, ali i zato što je Kuberten želeo ponovo da potvrdi svoj koncept olimpijskog ideala.

1908. godine igre su održane u Londonu (Velika Britanija), pošto je Rim u poslednjem  trenutku odustao od organizacije. 1912. godine na red je došao Stokholm  (Švedska), gde su igre, po mnogima, bile izuzetno dobro organizovane, uz brojne inovacije (Gatman, 2002). Šesta Olimpijada trebalo je da se održi 1916, godine u Berlinu (Nemačka), ali je otkazana zbog rata, da bi potom umesto Berlina odlučeno da igre budu održane 1920. godine u Antverpenu (Holandija).

Na zasedanju Međunarodnog Olimpijskog Komiteta (MOK) 1921. godine Kuberten je obelodanio svoju odluku da se povuče sa mesta predsednika MOK-a. Na istom zasedanju MOK je odlučio da oformi izvršni odbor, a francuski kaluđer Anri Didon je izrekao misao koja je postala trajni moto Olimpijskih igara "Citus, Altius, Fativa" (Brže, Više, Jače).

Između Olimpijskih igara u Parizu (Francuska) 1924. godine i Amsterdamu (Holandija) 1928. godine viđena je donekle ubrzana težnja ka regulaciji i standardizaciji. Amsterdamske igre 1928. godine, donele su i jednu novinu, budući da su žene po prvi put imale priliku da učestvuju u glavnom delu programa.

Za Olimpijske igre u Los Anđelesu (SAD) 1932. godine, za koje se kaže da su organizovane u holivudskom stilu, po prvi put u istoriji  igara bilo je sagrađeno potpuno novo olimpijsko selo (Guttman, 2002).

1936. godine Olimpijske igre (tzv. "Nacistička Olimpijada") održane su u Berlinu (Nemačka), a za njih sam Kuberten je rekao "da su igre bile grandiozne i organizovane hitlerovskom snagom i disciplinom" (citirano u Gutman, 2002). Olimpijske igre koje su trebale biti održane 1940. i 1944. godine odložene (otkazane) su zbog rata (II Svetski Rat).

1948. godine tajnim glasanjem  odlučeno je da domaćin prvih posleratnih igara bude London (Velika Britanija).  Londonske igre održane su u Evropi koja je bila opustošena ratom. Sportisti koji su učestvovali na igrama, za vreme igara bili su smešteni u vojnim  barakama i drugim improvizovanim objektima.

Olimpijada iz 1952. godine koja je održana u Helsinkiju (Finska), poprimila je novu političku dimenziju i prouzrokovala je pojavu novih tenzija, s obzirom su prvi put učestvovali sportisti Sovjetskog saveza (Shneidman, 1979), pored toga obeležilo ih je i povlačenje ekipa iz Zapadne Nemačke i Japana.

Godine 1956. održavanje Olimpijskih igara u Melburnu (Australija) bilo je stavljeno pod znak pitanja zbog dva sukoba - Egipatske okupacije Sueckog kanala i ulaska ruskih tenkova u Budimpeštu, što je na kraju rezultiralo bojkotom igara od strane brojnih zemalja. Kad su rezultati u pitanju ostaće zabeleženo da je Franjo Mihalić osvojio srebrnu medalju u maratonu, što je kako je kasnije sam izjavio ostao "njegov najveći uspeh u sportskoj karijeri".

1960. godine Olimpijske igre održane su u Rimu (Italija), uz po prvi put uživo prenošenje dešavanja širom Zapadne Evrope kao i gledaocima u Njujorku. Kad su najzapaženiji rezultati u pitanju: Etiopljanin Abebe Bikila postao je prvi tamnoputi Afrikanac koji je osvojio zlatnu medalju i to u maratonu. 1964. godine Olimpijske igre održane su u Tokiju (Japan). Atletičarske zvezde koje su najviše zablistale su Abebe Bikila koji je ponovi svoj uspeh sa igara u Rimu, i  Novozelanđanin Piter Snel koji je pobedio na trci na 800 metara i Al Oerster.

Na Olimpijadi u Meksiku 1968. godine, Vajomi Tajes dominirala je na stazi; Dik Fozburi je po prvi put pokazao novu tehniku skakanja, u disciplini skok u vis, koja je kasnije po njemu i dobila naziv "Fozbur - flop", dok je Bob Bimon oborio svetski rekord u skoku u dalj; Al Oerster je po četvrti put pobedio u bacanju diska.

Olimpijada koja je 1972. godine održana u Minhenu (Nemačka) najviše će se pamtiti po grupi Palestinaca koja je u olimpijskom selu za taoce uzela više Izraelaca. Sa sportskog gledišta ostao je upamćen Borzov koji je za Sovjetski Savez osvojio medalje na 100 i 200 m, dok je Finac Lase Viran pobedio u trkama na 5 000 i 10 000 m.

Olimpijadu u Montrealu (Kanada) 1976. godine zadesile su nevolje i pre samog početka, izgradnja prateće infrastrukture i druge pripreme bile su  propraćene političkim neprilikama. Najzapaženije rezultate postigli su Kubanac Albert Huantorena, koji je pobedio na trkama na 400 i 800 metara i Lose Viren koji je ponovio svoj dvostruki uspeh iz 1972. godine.

Olimpijadu u Moskvi (Sovjetski Savez) 1980. godine obeležio je bojkot i odsustvovanje reprezentacije SAD, Kanade, Zapadne Nemačke, Japana i Kenije. Kad su rezultati u pitanju može se zaključiti da su dominirali sportisti iz Sovjetskog Saveza i Istočne Nemačke, a pored njih zapažene rezultate imali su još i Alan Vels koji je bio prvi na trci na 100 m, na trci na 800 m pobednik bio Stivi Ovet, a na 1500 m Sebastijan Kou, dok je u desetoboju pobedio Dejl Tomson.

Na Olimpiskim igrama u Los Anđelesu (SAD) 1984. godine u znak osvete nisu učestvovali sportisti iz Sovjetskog Saveza i drugih šesnaest država (saveznika), pored toga ceremonija otvaranja kao i same igre, okarakterisane kao "čist šou biznis". Nakon ovih igara zaključeno je da su Olimpijske igre postale "urbani mega događaj" (Burbank, 2001). Što se samog takmičenja tiče, domaći sportisti su dominirali u atletici kao i u drugim sportovima, osvojivši ukupno 174 medalje (83 zlatne). Olimpijda u Los Anđelesu, ostaće upamćena i po preduzimljivosti Pitera Juberota i zaradi koja je ostvarena, s obzirom da je organizacioni komitet igara od prodaje televizijskih prava i sponzorkih ugovoa ostvario profit veći od 200 miliona dolara.

1988. godine  domaćin Olimpijskih igara bio je Seul, glavni grad Južne Koreje. Smatra se da su ove igre bile neka vrsta prekretnice u kojoj je televizija od pukog posmatrača postala jedan od glavnih organizatora (Hill, 1966). Najveća pažnja ponovo je posvećena atletici, a najzapaženija bila je Flores Grifit Džojner koja je pobedila u trkama na 100 i 200 metara i štafeti 4x100 m. U skakačkim disciplnama najviše su se istakli atletičari iz Sovjetskog Saveza, a u dugoprugaškim disciplinama Kenijci.

Ceremonija otvaranja Olimpijade u Barseloni 1992. godine, bila je jedna od najraskošnijih do tada. Barselona je od igara ostvarila skroman prihod od 3,27 miliona dolara (Hill, 1966). Kad su rezultati u pitanju Britanac Linford Kristi bio je najbolji u trci na 100 m, dok je Karl Luis osvojio medalje u skoku u dalj i štafeti 4x400 m.

Godine 1996. obeležena je stogodišnjica modernih Olimpijskih igara, a  organizacija je dodeljena Američkom gradu Atlanti. Kao što se moglo i pretpostaviti, najveći prihod ostvaren je od prodaje televizijskih prava i to 568 miliona funti, ali ostaje i činjenica da je veliki broj gledalaca iz celog sveta, igre u Atlanti okarakterisalo kao "inspirišući i spektakularan događaj", što je retko kom gradu domaćinu pošlo za rukom. Što se takmičenja tiče: najzapaženiji je bio Majkl Džonson koji je pobedio na trkama na 200 i 400 m, s tim što je na trci na 400 metara postavio i svetski rekord.

Milenijumske Olimpijske Igre održane su u Sidneju (Australija) 2000.  godine. Smatra se da je na ovim igrama verovatno po prvi put medijska pažnja više bila usmerena na takmičenja u ženskoj nego u muškoj konkurenciji. Najzapaženije rezultate ostvarili su: Keti Frimen koja je pobedila na trci na 400 m, kao i Merion Džouns koja je osvojila tri zlatne medalje u trkama na 100 i 200 m, i štafeti 4x100 m.

Dvadeset i osme po redu, Olimpijske igre održane su 2004. godine u Atini (Grčka) uz moto "Dobro došli kući" (engl. Welcome Home). Među najzapaženijim rezultatima bili su: osam osvojeni medalja (6 zlatnih i 2 bronzane) plivača Majkla Felpsa (Michael Phelps), koji tako je postao prvi sportista koji je osvojio osam medalja na Olimpijskim igrama koje nisu bile bojkotovane.

Dvadeset i devete po redu, Olimpijske igre održane su 2008. godine u Pekingu (Bejing - Kina), na kojima je učestvovalo 11 028 sportista iz 204 Nacionalna tima (Wikipedia). Takmičenja su održana u 28 sportova, postavljena su 43 nova Svetska rekorda, a kao najznačajniji rezultati izdvajaju se: osam osvojenih zlatnih medalja Majkla Felpsa u svojoj karijeri na Olimpijskim igrama, čime je postavio rekord i postao jedini sportista kome je to pošlo za rukom, dok je Usein Bolt (Usain Bolt) obezbedio titulu "najbržeg čoveka na svetu", postavivši nove svetske rekorde u trkama na 100 i 200 metara.

Tridesete po redu, Olimpijske igre održane su 2012. godine, u Londonu (Velika Britanija). Među najzapaženijim učesnicima bili su Majkl Felps (Michael Phelps) koji je postao olimpijski takmičar sa najviše osvojenih medalja u istoriji Olimpijskih igara, sa 22 osvojene medalje; Usein Bolt (Usain Bolt), poznatiji kao "najbrži čovek na planeti", koji je osvojio 3 zlatne medalje, i to na: 100 m (OR), 200 m i štafeti 4x100 m (WR); i Oskar Pistorius (Oscar Pistorius) poznatiji kao "Blade Runner" i "the fastest man on no legs" ("najbrži čovek bez nogu"), koji je postao prvi čovek sa invaliditetom u istoriji, koji je učestvovao na Olimpijskim igrama, što je ujedno i predstavljalo ostvarenje njegovog sna. Kad su u pitanju selekcije sa najviše osvojenih medalja, prvo mesto zauzele su Sjedinjene Američke Države (SAD) sa osvojene 104 medalje (46 zlatnih; 29 srebrnih; 29 bronzanih), drugo mesto zauzela je Kina sa osvojenih 87 medalja (38 zlatnih; 27 srebrnih; 22 bronzane), dok sje treća bila Velika Britanija sa 65 osvojenih medalja (29 zltnih; 17 srebrnih; 19 bronzanih). Olimpijski tim Srbije zauzeo je 42. mesto sa osvojene 4 medalje (1 zlatna; 1 srebrna; 2 bronzane).  

Održavanje narednih, trideset i prvih (XXXI) po redu, Olimpijskih Igara predviđeno je da bude 2016. godine, u Rio de Žaneiru (Rio de Janeiro) u Brazilu.

Literatura:

Sport i društvo - Grejam Skembler

The Olympic games - Kristine Toohey, Anthony James Veal

A brief history of the Olympic games - David C. Young

Complete Book Of Olympic Games - Prof. Dr. Amresh Kumar

Historical dictionary of the modern Olympic movement -  John E. Findling, Kimberly D. Pell